Aндромедa

(Грч. Andromede, лат. Andromeda - жена јунака Персеја, кћи етиопског краља Кефеја и његове жене Касиопеје)

С Персејем се упознала у чудним околностима: беспомоћно прикована за стену на морској обали, где је по њу требало да дође морска неман Кетос. Кетоса је у Кефејево краљевство послао бог мора Посејдон да освети увреду својих кћери и унука, које је Касиопеја увредила тиме што је тврдила да је лепша од свих морских нимфи заједно. Неман је уништавала поданике Кефејевог краљевства, а свака борба против ње била је узалудна. Кефеј се за помоћ обратио Амоновом пророчишту у Либији, где је добио савет како да спаси земљу. То је могло да се постигне једино жртвовањем властите кћери. Кад је за то дознао народ, присилио је краља да послуша савет пророчишта. Тако је Кефеј препустио Андромеду на милост и немилост немани. Али судбина јој није одредила да умре: баш у тренутку кад јој се неман приближавала, појавио се Персеј.
Млади јунак је у Кефејеву земљу дошао с острва Горгона, где је убио не мање опасну неман Медузу. Кад је видео шта Андромеду очекује, без колебања је изјавио да ће је спасити ако је добије за жену. Андромеда и њени родитељи су то радосно прихватили и Персеј се припремио за борбу: причврстио је на ноге крилате сандале које су му омогућиле да лети и опасао закривљен чаробни мач који му је осигуравао победу у свакој борби. И поред таквог наоружања и велике Персејеве храбрости, борба је дуго била неодлучена. Разуме се, неман није хтела да се одрекне плена, а још мање живота. На крају, срећа се окренула на Персејеву страну: тешко рањени Кетос се успузао на обалу да у самртном грчу прождере Андромеду, али га је Персеј дотукао. Андромеда је била спашена и убрзо после тога у Кефејевом дому се славила свадба.
Међутим, пошто је пре тога Андромеда била верена за Кефејевог брата Финеја, дошло је до спора. Када је била у смртној опасности Финеј није ни прстом макнуо да је спаси, а сад је врло упорно тражио своје право. Упао је с наоружаним људима у свадбену дворану, назвао Персеја крадљивцем невеста и затражио да му Андромеду одмах врати. Узалуд му је Кефеј објашњавао да је право на Андромеду изгубио онда када је пристао да она буде жртвована, а узалуд је и Персеј бранио свој оправдани захтев. Финеј је својим пратиоцима наредио да силом отму Андромеду, а сам је копљем насрнуо на Персеја. Кад је Персеј видео да не може да се одбрани, позвао је своје пријатеље да одврате поглед и из торбе извукао главу Медузе која је била тако страшна да се при погледу на њу свако скаменио. Финеј и његови људи претворили су се у камене кипове.
Након венчања, Андромеда је с Персејем отишла на острво Сериф, где је живела његова мајка Данаја, а затим у Арг, где је Персеј постао краљ. Тамо му је родила много потомака, који су постали знамените личности грчких митова: Перса, Алкеја, Електриона, Стенела, Местора, Елија и Горгофону. Њен праунук је био и јунак Херкул. Након смрти богови су Андромеду пренели на небо. Она и данас сја на ноћном небеском своду заједно са својим мужем Персејем и својим родитељима Кефејем и Касиопејом.