Aхил

(Грч. Akhileus, лат. Achilles - син фтијског краља Пелеја и морске богиње Тетиде, највећи ахејски јунак у тројанском рату)

Ни један од сто хиљада Ахејаца, који су под вођством микенског краља Агамемнона дошли под бедеме високе Троје, није му био раван по снази, одважности, окретности и брзини, а ни по отвореној и пријатној ћуди и мужевној лепоти. Обиловао је врлинама које красе мушкарца. Судбина му је подарила све особине, само му је ускратила једно: срећу. Родио се у браку који је његовој мајци био наметнут. Најпре је Тетиду хтео да узме сам највиши бог Зевс, али је од титана Прометеја дознао за пророчанство да ће Тетидин син надвисити свог оца. Зато је у свом интересу њу удао за смртног човека. Када јој се родио син, мајка га је, причало се, уронила у воде Стикса, реке подземног света, тако да му је цело тело, осим пете за коју га је држала, покрио невидљив оклоп. Већ као десетогодишњи дечак голим рукама је задавио вепра и у трку достигао јелена. До пуне зрелости научио је све што је тадашњем јунаку требало у животу: да се понаша као мушкарац, да влада оружјем, вида ране, да свира лиру и пева.
Тетида је знала за пророчанство да ће њен син бити стављен пред избор: дуг живот без славе, или кратак и славан живот јунака. Иако му је желела славу, као мајка је, свакако, давала предност животу. Кад је сазнала да ахејски краљеви спремају рат против Троје, сакрила је Ахила на острву Скиру код краља Ликомеда, где је прерушен у женске хаљине живео међу краљевим кћерима. Уз помоћ врача Калханта краљ Агамемнон открио је његово скровиште и послао по њега итачког краља Одисеја и аргејског краља Диомеда. Прерушени у трговце Одисеј и Диомед ушли су Ликомедову палату и пред краљевим кћерима распрострли своју робу. Међу скупоцене тканине, накит и сличне предмете, за које се жене обично занимају, ставили су, као случајно, мач. Кад се на уговорени знак пред палатом зачуо бојни поклич њихових другова и звекет оружја, све су се девојке у страху разбежале, али једна рука је зграбила мач. Ахил се тако открио и без дугог наговарања обећао да ће се придружити ахејској војсци. Није могла да га заустави ни Ликомедова кћи Дејдамија, која је очекивала његово дете, ни изгледи на дугу и сретну владавину у домовини. Ахил је изабрао наду у славу.
У луку Аулиду, у којој су се скупили ахејски бродови пред поход на Троју, Ахил је довео пет хиљада јунака, језгра којих су били храбри Мирмидонци. Његов отац Пелеј, који због старости није могао да учествује у рату, дао му је свој оклоп, велико копље од тврдог јасена и бојна кола с бесмртним коњима. То су били поклони које је као свадбени дар добио од богова када се венчао са Тетидом. Ахил је знао да их искористи. Девет година је ратовао на бојном пољу под Тројом и освојио двадесет и три града у њеној околини. Самом својом појавом изазивао је у редовима Тројанаца грозу и страх. Ахејска војска и све војсковође ценили су га као најхрабријег и најуспешнијег ратника - осим врховног заповедника, Агамемнона.
Агамемнон је, наиме, на Ахила био љубоморан. Био је, додуше, моћан краљ и способан ратник, али не и тако велик човек да би опростио подређеном који га надвисује заслугама и популарношћу. Дуго је скривао своје непријатељство, али једном приликом није успео да се савлада: изазвао је свађу која је готово довела до пропасти ахејске војске.
Било је то почетком десете године рата, кад је у ахејском табору завладало дубоко незадовољство због бескрајног одуговлачења рата. Војници су желели да се врате кућама, а војсковође су изгубиле наду да ће освајањем Троје стећи славу и домоћи се богатог плена. Ахил је са својим Мирмидонцима кренуо у суседно краљевтсво да прибави храну и плен који би војницима подигао морал и разбио малодушност. Међу заробљеницима довео је и кћер Аполоновог свештеника Хриса. При деоби плена девојка је припала Агамемнону. Ахил није имао ништа против тога јер није жудео за њом. Волео је лепу Брисеиду, коју је заробио у једном од својих претходних похода. Али недуго после тога појавио се у ахејском табору Хрисеидин отац Хрис и, пожелевши Ахејцима скору победу, замолио Агамемнона да му врати кћер, наравно уз велику откупнину. Ахејцима се допала свештеникова понуда, али је против тога устао Агамемнон: да му се, наводно, девојка свиђа, да је неће дати ни за шта на свету и нека се Хрис врати одакле је и дошао. Свештеник је отишао, али је замолио Аполона да га освети. Услишивши његову молбу, Аполон је сишао са Олимпа и стрелама из свог сребрног лука почео да сеје кугу по ахејском табору. Војници су умирали, али Агамемнон није предузео ништа да умири гневног бога. Кад је стање у војсци постало неподношљиво, Ахил је одлучио да ступи у акцију: сазвао је војску у скупштину да се договоре шта да раде. Агамемнон се осетио увређеним због Ахиловог мешања и наумио је да му се освети. Кад је врач Калхант објавио у скупштини да се Аполон може умирити једино враћањем Хрисове кћери, наравно без откупнине и уз извињење, Агамемнон се окомио на њега и притом грубо напао и Ахила који га је бранио. После нечувених увреда, којима је пред целом војском осрамотио Ахилову част, изјавио је на крају да ће се у интересу војске одрећи Хрисеиде, али да ће као накнаду за њу изабрати робињу једног војсковође - и изабрао је Ахилову миљеницу Брисеиду.
Ахил се дисциплиновано покорио одлуци врховног заповедника, али се заклео да неће ратовати све док га Агамемнон за то не замоли и не пружи му задовољење пред целом ахејском војском. Упутио се на морску обалу, позвао из морских дубина своју мајку и замолио је да се заузме за њега код највишег бога. Зевс нека помогне Тројанцима да потисну ахејску војску, како би Агамемнон схватио да без Ахила не мозе да ратује и дошао код њега са извињењем и молбом. Тетида је пренела синовљеву молбу, и највиши бог јој је удовољио. Забранио је боговима да учествују у борби и подстакао Хектора, вођу Тројанаца, да искористи Ахилов изостанак из борбе и потисне Ахејце све до мора. У исто време Агамемнону је послао варљив сан да га, упркос слабљењу његових снага, подстакне у напад. Иако су се Ахејци храбро борили, морали су да одступе. Тројанци се, после нове битке, чак нису ни повукли иза градских бедема, него су преноћили на равници пред самим ахејским табором, како би га сутрадан уништили незадрживим јуришем. Кад су се Ахејци нашли у шкрипцу, Агамемнон је Ахилу послао изасланике с поруком да жали сто га је увредио, да му враћа Брисеиду и поврх тога даје још седам других девојака и богате дарове, само да престане да се љути и врати се у борбу. Али Ахил је у својој срџби превршио меру. Одбио је Агамемнонов предлог и изјавио да неће ратовати све док Хектор не нападне његов табор. Али до тога неће доћи јер ће се он са војском вратити у родну Фтију.
Катастрофа је изгледала неизбежна. Тројанци су у јутарњем нападу потиснули ахејски бојни ред, срушили бедем који је бранио ахејски табор, а Хектор се чак пробио до лађа с намером да их запали и тако онемогући Ахејцима да се спасу бекством. У том часу Ахилу је приступио Патрокло, његов најдражи пријатељ, и замолио га да му позајми свој оклоп и дозволи да помогне друговима у часу теског искушења. Кад Тројанци угледају Ахилово оружје, помислиће да је против њих кренуо сам Ахил па ће се у страху пред њим повући. Ахил се за тренутак колебао, али угледавши ватру коју је Хектор бацио на једну ахејску лађу, одмах је испунио Патроклову молбу. Осим оклопа дао му је и сву своју војску. Патрокло се брзином муње бацио на Тројанце и лукавство је успело. Мислећи да пред собом имају Ахила, Тројанци су почели да се повлаче у општој пометњи. Угасивши ватру, Патрокло је ударио на Тројанце који су се повлачили, гонећи их према бедемима. Али тада је непријатељ увидео да је преварен јер се Патрокло није усудио да у бој понесе Ахилово тешко копље. Супротставили су се Патроклу, а копљаник Еуфорб, уз помоћ бога Аполона, смртно га је ранио а Хектор затим пробо копљем.
Дознавши да му је погинуо најбољи пријатељ, Ахил је ударио у страшно нарицање. Његови другови су мислили да ће у очајању забити себи мач у грло. Заборавивши истог часа све увреде, хтео је да се баци у борбу и освети Патрокла, али његов оклоп је био у рукама победничког Хектора. Зато је Ахил замолио мајку Тетиду да му набави други. Направио му га је, на њену молбу, сам оружар богова Хефест за само једну ноћ. Над Патрокловим мртвим телом, које су Ахејци после страшног крвопролића отели Тројанцима, Ахил се заклео да ће се љуто осветити Хектору. Помирио се с Агамемноном, који је пред целом војском признао своју кривицу и вратио му Брисеиду и у првој бици после Патроклове смрти убио Хектора.
Била је то немилосрдна борба. Ахил је тразио Хектора у бојним редовима и три пута га нашао, али га је сваки пут спазио Аполон, веран браниоцима Троје. Обузет страшним бесом, Ахил је распршио тројански бојни ред, уништио део војске, а остатак присилио да се склони иза бедема. Кад су се затворила огромна Скејска врата, пред њима је чекао Хектор: изазвао је Ахила на двобој да би спасио своју част и част своје војске. Предложио је да победник остави тело палог својим друговима, како би могли да га достојно сахране. Али Ахил је прихватио само изазов на двобој и бацио се на Хектора као орао на зеца. Упркос својој снази, Хектор се дао у бег. У трци да спаси голи живот трипут је оптрчао високе тројанске бедеме, али се на крају зауставио на наговор богиње Атене, која је Тројанцима желела пропаст. Укрстио је своје оружје с Ахилом у двобоју на живот и смрт, над којим су се ужаснули чак и богови, и пао прободен Ахиловим копљем.
Победник Ахил везао је мртвог Хектора за своја борна кола, три пута је на њима обишао тројанске бедеме и довукао леш у ахејски табор да га баци на милост и немилост ахејским псима. Али богови нису дозволили да се скрнави леш храброг Хектора. Зевс је наредио Тетиди да обузда свог сина. Она је то учинила и утишала његову јарост. Кад је затим под плаштом ноћи у Ахилов торањ дошао стари тројански краљ Пријам да искупи леш свога сина, Ахил му га је предао ганут његовом судбином. Потом је на дванаест дана обуставио борбе да би Тројанци могли достојно да сахране свог мртвог вођу. Победио је не само непријатеља у борби него и своју страст. Доказао је не само да је херој него и нешто више - човек.
Али Ахилу није било суђено да доживи пад Пријамовог града, и сам је пао убрзо након Хектора. Победио је још и убио краљицу Амазонки Пентезилеју, која је са својом женском војском притекла у помоћ Троји, а убио је у двобоју и новог врховног заповедника тројанске војске, краља Мемнона из далеке Етиопије. Али кад је после његове погибије хтео да провали кроз отворена Скејска врата у град, на пут му је стао сам бог Аполон. Ахил му је довикнуо да му се склони с пута јер ће га иначе пробости копљем. Аполон га је послушао, али само да му се освети због нанете увреде. Успео се на тројанске бедеме, потражио у бојној вреви Пријамовог сина Париса и позвао га да напне свој лук и стрелу нанишани на Ахила. Парис се није дао два пута наговарати, и Аполон је упутио његову стрелу право у Ахилову пету која није била заштићена оклопом. Бојну вику надјачао је једини крик ужаса - Ахил је пао као Сунце оборено с небеског свода и земља се под њим затресла да су попуцали тројански бедеми. Али одмах након тога Ахил је устао и истргнуо стрелу из пете. Медјутим, куке на њеном врху ишчупале су му из ноге велики комад меса, растргле жиле и из ране је шикнуо јак млаз крви. Када је Ахил осетио да с крвљу губи снагу, а с њом и живот, крикнуо је очајно, страшном клетвом проклео Аполона и Троју и испустио душу. За Ахилово тело се разбуктала огорчена битка. На крају су га Ахејци отели из тројанских руку и свечано сахранили на високој ломачи коју је запалио сам бог Хефест. Затим су његов пепео помешали с пепелом Патрокла и над њиховим заједничким гробом подигли висок надгробни споменик од глине да би стално подсећао свет на славу двојице јунака.

Ahil