Краљу круна пристаје

И КАКО су завереници разрађивали планове о ликвидацији краЉа, војска ишчекивала да се нешто деси, како би показала снагу, значај и одлучност, грађанство се бавило поверЉивим информацијама, краЉ је у свом дому бивао све више излован.
Касније, знатно касније, кад је све било готово, престоничке новине су се бавиле личношћу краЉа Александра Обреновића. "Вечерње новости" из пера Љубомира КаЉевића, министра споЉних послова у завереничкој влади, поборника Карађорђевића круне, пише:
"Варају се они који идентификују пок. краЉа Милана са његовим сином. КраЉ Александар није плаховит као његов отац. Он има сувише стрпЉења да свачије мишЉење саслуша, да друге убеђује и задобија за своје послове, да улази у детаЉе крупних питања и да своја уставна права суревњиво брани и чува, начином и путевима сасвим другачијим, и мање неправилним но његов отац."

БЕЗ ПОРОКА И СТРАСТИ
У ПРИВАТНОМ животу, пишу тадашње новине, млади монарх је уздржЉив, уредан, врло чуваран, без порока и страсти, а откако се по својој воЉи и избору оженио, он не мари за уживања и проводе ван куће. Њему није досадно примати по цео дан посете, разговарати са политичким Људима, објашњавати се са њима, улазити чак и у детаЉе дневних питања, настојавати да за своје мњење задобије посланике и сенаторе, заузимати се код министра да његова обећања не остану само обећања.
Све изолованији краЉ, после смрти оца, а потом лажне бременитости његове изабранице, избегавао је и протоколарне церемоније, па је тако остао у дому и за планирани бал поводом рођендана краЉице Драге. Млади владар, међутим, није био нимало горд, нити занесен заслугама својих предака, него се трудио да личним ангажовањем државну управу држи у властитим рукама.
- КраЉ је врло Љубазан, природан и симпатичан, тако да га они, који га често виђају, не могу мрзети, па макар се и не слагали с њим. Он не тражи, као његов пок. отац, краЉ Милан, да га се Људи боје, већ да га поштују, а оданост је била споЉни облик убеђења. Своју животну сапутницу, која никако није била по мери и укусу грађанства, не само због разлике у годинама и дворским интригама, Александар Обреновић је на један романтичан начин волео и штитио. чуди се што се много Људи буни против његове друге, кад је он први владалац из лозе Обреновића који живи у слози и искреној Љубави са својом женом, и који својој срећи има да захвали што у таквом емотивном складу сву пажњу може да посвети државничким пословима.

ДВОР ПУН - ИНТРИГА
ИАКО у владалачком дому владају слога, Љубав и срећа, зашто се међу нашим Људима редовно пронађе какав разлог за неслагање, осуду, клевету... Може ли се и како угодити таквом свету(?).
"Наш народ је, доиста, чудан", пишу "Вечерње новости" цитирајући Љубомира КаЉевића, који као ортодоксни карађорђевићевац стаје у одбрану млађаног Обреновића. "Ако је био убеђен да краЉев избор није добар, зашто му то није изјавио одмах после веридбе, а кад је прошевина прошла и дошло до венчања, зашто тад није имао куражи да каже краЉу своје мишЉење, него по буџацима оговара и напада, а овамо шаЉе депутације које се надмећу у изјавама хвале и оданости, одушевЉено дочекују и испраћају краЉевски пар по Србији... Тај факт је врло карактеристичан за оцену морала и грађанских врлина садашње генерације."
Славити краЉицу јавно, а иза леђа агитовати против прве даме није само лицемерје, коме су значајан удео давале даме блиске двору. Оне не могу да опросте једној грађанки што је постала краЉица, завиде њеној срећи и утичу на своје мужеве и пријатеЉе у духу њиховог страсног ривалитета и мржње. Те исте жене, међутим, трче у двор и тамо се удварају краЉици, а већ ван дворских басамака испирају уста критикујући њене отмене тоалете, њен понос, њено краЉевско држање... и све оно што боде њихове очи.
Прилози за биографију краЉа, штампани у престоничким журналима, изазивали су знатижеЉу читалачке публике, када је судбина краЉевског пара фатално била извесна, али то је бледа сатисфакција.
КраЉ Александар својом неуморном активношћу изненађује свет и Људе око себе. То увиђа и краЉица, и врло често исказује своју бригу за краЉа због његове напорне целодневне делатности. Драга ће се често пожалити пријатеЉицама: "Саша много ради, а мало се креће и ужива чист ваздух. Од јутра до мрака прима, саветује се са министрима, обавештава посланике, чита и пише и то све са таквом воЉом, стрпЉењем и ревношћу да се његова околина чуди како га здравЉе још добро држи."

СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ КРАЉА
ГОВОРКАЛО се да млади Обреновић има своје присне саветнике и да је склонији њиховом него мишЉењу министара и других политичара. "Знајући добро краЉа", наводи КаЉевић, "ја држим да то не може бити тачно. КраЉ по сваком питању има веома јасан став и упоран је у одбрани тог свог става. Хоће да чује свакога, хоће стрпЉиво да дискутује и претреса ствар до дна, али на крају крајева опет остаје при своме мишЉењу, сем ако му се не изнесу веома јаки противаргументи. То само потврђује да он о сваком питању добро размисли и свестрано га проучи, пре него што саопшти мишЉење о томе".
Познато је мишЉење др Владана Ђорђевића о необичној развијености краЉевој за његове године, као и Х. Кристића у чланку објавЉеном у ондашњим новинама: "КраЉ Александар је, по Христићу, веома изражене интилегенције, добар говорник. На седницама он води главну реч и нема одвише стрпЉења да слуша периферна наклапања."
Млађани Обреновић је, могуће, показивао особине неурестеније, али у толерантним границама. Он је ванредно интелигентан човек који државничке и дворске часнике изненађује промишЉеним и логичким закЉучцима, гласи још једна црта за краЉев портрет.
Али, да се вратимо завереницима.
Стигао је 28. мај. Примицала се ноћ.
Све је било предвиђено под конац. Оружје опробано, сабЉе наоштрене, сатови регулисани по часовнику железничке станице.

ТИХА, ВРЕБАЈУЋА НОЋ
И ТАКО се спустила ноћ 28-ог, тиха, ведра и вребајућа, пише сведок судбоносних збивања, тада 18-годишњак матурант Драгиша Васић, потом угледни правник, адвокат и књижевник кога ће животни пут од најближег сардника Драже Михајловића довести до јасеновачког стратишта, где ће поделити сурову судбину стотине хиЉада сународника под зверском усташком камом.
Пун месец осветЉаво је Београд уморан од трзавица, немиран од срамоте, пренапет и преморен у очекивању. У Двору, то вече, била је вечера којој су присуствовали чланови краЉевске владе и породица краЉичина. После вечере концерт музике краЉеве гарде, расположење обично. А у пола ноћи гости се разиђоше и краЉевски пар оде на починак који ће се крваво прекинути. У 1 час владао је у краЉевој кући дубок мир.
За то време завереници су се распоређивали на договорена места.
Безбрижним, немарним држањем официри су "цедили" вино у "Такову" и "Булевару", недалеко од скупштина, не изазивајући нарочиту пажњу од колега и класића који нису били укЉучени у уроту. У кафани "Булевар", где су се углавном окупЉали официри у утегнутим униформама, пажњу особЉа привукао је један официр који ником није дозвоЉавао да му се приближи тврдећи како је грозничав, те се лечи куваним вином. Био је то инжењеријски поручник Милутин Лазаревић чији су џепови били пуни динамита.

ПРЕДЛОГ ИЗ НИША
ЈЕДНА од опција за уклањање последњег Обреновића била је везивана за Дан прогласа КраЉевине 22. фебруара 1903. године. Тога дана краЉевски пар је требало да борави у Нишу, и то је, по процени завереника из овог града, била добра прилика да се "одради договорено".
Тај план је отпао, јер је одбор завереника у Београду, а нарочито Апис, био на становишту да егзекуција мора да се изврши у Двору, у Београду, где је седиште централне власти.
Договорено је, том приликом, да се припреме за атентат ажурирају.

КРАЉ ПЛАчЕ
ПОСЛЕ детаЉног прегледа краЉице Драге, руски лекар Сњегирев, нарочито ангажован од Двора, настојао је да заобилазно саопшти младом краЉу да се "краЉица неће тако брзо породити".
Сњегирев је препоручио краЉици адекватан режим исхране, чист ваздух и јахање!
Трудница, па јахање, чудио се он. Ко је овде луд?
Када је, међутим, схватио да краЉица Драга није "бременита" краЉ је бризнуо у плач. Јецао је као да је имао дете, па му је умрло, бележе хроничари.