index

26.
Моја размишљања нису само искључиво моја размишљања, а моји изгледи и моје изгледне прилике нису само моји изгледи и моје прилике, ако разумијете шта хоћу да кажем! На примијер, цијела протекла недјеља протекла је као кратка секунда проведена у друштву са страховима из предворја полицијског Дантеовог пакла, а одбрана од напада промишљених и изненађујуће агилних Цезарових легија била би мање вратоломна и погубна са брзим измијенама разних приређених изненађења, док већ данас послијеподне наш стари, добри капетан ме позвао у своју уређену, лијепу и комотну канцеларију на врху наше зграде, опростио ми већ унапријед зато што ћу попити једно добро и квалитетно пиво из његовог добро снабдијевеног тајног минибара, док он притом испија свој првокласни коњак; одмах затим, готово у свом најбољем издању, у неком магијском и театралном маниру, рекао је, похвалио ме и рекао, Банк, Џејмс Банк, све моје искрене и оправдане похвале за тебе, сви епитети достојни најбољих официра ове станице отишли су даље, далеко, високо према горе, и није немогуће, не бисмо траћили ријечи и мисли да кажемо тако, да ћеш ти, Џејмс Банк, можда постати, ако већ ниси постао а да то само није још јавно и званично прокламовано, један од замијеника, и то не само због неопходне попуне мијеста новим свјежим кадровима из средишта радње, из гротла вулкана и пакла полицијског сектора! И ко још може знати, јер то свакако није крај једне свијетле каријере која тек још може заблистати, сјајне звијезде која тек може засјати на полицијском небу не само Седме јужне полицијске станице! Да, звучао је важно јер је тако заиста и мислио, и ни у најгорој намјери не могу довести под сумњу искреност и истинитост свих његових ријечи, јер он не би никад тако брутално варао мене варајући и доводећи у заблуду сопствени разум и срце, као ни све важне шефове према горе, навише, високо у нашој структури и хијерархији! Уосталом, мој рад, рад свих нас подређених и нижепостављених, може помоћи да и његова сопствена звијезда заблиста још јаче него до сада, и можда неки нови и тешко је тек тако рећи добар и удобан положај за остарјеле капетане чека и њега, бар у ближој животној перспективи! Да, друштво се руководи разлозима разума, а не плахих и исхитрених емоција, неразборитих малих искричавих нерационалности!
Уосталом, не могу уопште рећи да је цијело осијећање лоше, и можда први пут испивши пиво и изашавши из његове канцеларије, нисам пожелио да одмах отрчим до Кантринајта и да тамо испијем хектолитар хладног, доброг пива у познатој и опуштајућој атмосфери клуба који је далеко од званичних односа, далеко од послова са општим стварима!
Уосталом, са Кантринајтом је бар привремено завршено, тако је и тако сигурно мора бити - стари, искусни капетан је строгим, одлучним и важним гласом саопштио да извијештаји, запиткивања и исписане странице билтена унутрашње контроле, адвоката оптужених, тужитеља и судија понављају ријеч Кантринајт бесконачно пута, доводе у невјероватну везу официре полиције у сатима опуштања и припремања за ноћна дежурства са људима из криминалног миљеа, бескрупулозним убицама, и чак са организованом криминалом - то је фама која се мора разбити тако што ће унутрашњост клуба бити под присмотром нових људи, а спољашњост пространа као свемир простор за официре и полицајце који су досад тамо излазили прије тешких вечерњих смијена, што је заиста добро речено и у најбољој сагласности са стварним чињеницама, сасвим и потпуно у реду!
Да, нећу више ноћима и ноћима посијећивати Кантринајт, а дуге и опасно дрске ноћне смјене у полицијском сектору ближе се свом коначном броју и коначно свом крају; цијела унутрашња мотивација постаје много боља јер је ситуација сада потпуно другачија, надасве бистра је као извор питке воде, а Кантринајт је сада прије непотребан него пријеко потребан, као мјесто за лаке мисли прије оних тешких и напорних, ако схватате шта хоћу да кажем!
И заиста, нисам се горивом снагом понадао толико бољем исходу од готово сигурног преусмијеравања моје животне и професионалне композиције на споредни колосијек, на неважан смијер који ће мој живот учинити непрепознатљивим у мору од милиона сличних живота, судбина и коначних животних неуспијеха, те гашења личних и професионалних звијезда! А неуспијех, неуспијех је као дугогодишња казна у затвору без зидова, затвору без чувара и решетки на прозорима - да, неуспијех је као добро избалансирана казна неког искусног судије чије су процјене исцрпне као годишњи билтен унутрашњих послова, и може се с правом рећи дубоко неправедне - на сву срећу, избјегао сам такву горку судбину, или игру судбине која жели да се горко нашали са мном! Да, судбина се жељела поиграти, међутим, чак напротив, поиграо сам се ја!
Ух, зла коб несреће ме није успјела захватити и савладати - надјачао сам, додуше не баш увијек поштеним средствима и поступцима тврду и нерационалну, чак дубоко неправедну стихију која се надвила над мој живот и пријетила, као Харибда побуђена неуспијехом Сциле! Да, овај град, и вјероватно читав овај дволични свијет, сачињен је од само наизглед простих карика, које у бити чине животи свих људи од којих сваки понаособ представља посебност каква не постоји ни на једном другом мјесту, а свака од тих посебности недовољна је и не може објаснити свијет и постојање и игра своју улогу у свему томе, односно нико не зна цијелу истину о свему што чини живот и људе - а истина постоји, и није непозната, само су судбине људи неповезане, и њихово знање остаје непотпуно као што и свјетло њихове пажње остаје недовољно широко, јер не посједују знање и моћ других, чак ни сасвим обичних и свакодневно присутних људи из најближег круга око себе, па чак стално доживљавају тешка разочарења из круга према себи блиских људи! А истина, она заиста постоји, и није непозната нама свима као цјелини која дише са истим тактом и ритмом дана и ноћи, само је тек непозната сваком од нас понаособ - то је као свеопшта позорница града и свијета која је извор изненађења за сваког човјека, стално, дан за даном - а истина, не, она не постоји као посебност, чак ни као таква посебност какву сам описао надахнут изненадним преокретом у сопственом животу - не, истина је помијешана са истом или чак већом, можда чак неупоредиво већом, количином лажи, опсјене и нејасноће - усуд људског рода је да нико никад до сада, а тако ће вјероватно бити још јако, јако дуго, није рекао ниједну једину реченицу која би, разложена потпуно на своје основне премисе и проста тврђења, имала све премисе до једне, као тачне - не, лаж је неодвојива од истине, јер то није истина, него људска истина, истина живота, стварања и разарања - искуствена истина људског живота! Да, истина жели да побиједи своје недовољне слике у нашим схватањима, и стварна, већа и важнија истина заиста постоји, и постоји у нашем обичном свијету обичних људи, иако је за све нас једнако недокучива, у свом коначном и велом тајне завијеном облику! Побјећи од изгледне идеје о истинитости ствари је исто као крај у халапљивој чељусти Сциле стварности и живота у реалном свијету!
К Р А Ј