index

24.
Ово мјесто подиже притисак крви чак неоптерећеном, потпуно младом и необузданом човјеку, а увијек поново питамо се одакле онда толики криминал и нерационалности у друштвеном животу у ширем смислу - обнажена женска кољена и рамена, блуз нешто бржи и квалитетнији него што је уобичајено, набијен сугестивном еротиком и одсвиран добрим стилом, те професионални музичари којих се не би постидјели ни већи односно познатији клубови; и наравно, прикривени тајни сепаре са бираним клијентима, понекад чак са кремом градског друштва, са људима који духом и словом говоре о комплекснијим односима изван ма било чијег домета, и, нажалост, са активним и бившим официрима полиције, од којих су неки тренутно на разговору код капетана Седме јужне станице - данас поподне, сам Бог зна зашто, миран и повучен момак из пристаништа, возач са готово дјечачким лицем, упао је у Општу болницу накостријешен и избезумљено агресиван, дерући се јако и продорно на особље болнице, углавном женско, а онда отео, боље рећи извукао, полусвијесног и лијековима ошамућеног опасног криминалца, необузданог револвераша мафије Рафаела, десну руку мртвог, у славу подигнутог старог италијана Велучија, јединствене звијезде људске превртљивости, непринципијелности и лицемјерја, краља мреже организованог криминала који је пружио руке према играма и играчима са круним берзанским акцијама, својеврсног Цезара успјеха и непринципијелности у цијелој причи о егоизму и побједи у пристаништу и предграђу, чији је Спартак Рафаело, а Брут како сада изгледа и највјероватније и јесте, богати, недодирљиви лик који држи одједном пола града на окупу у својој шаци, извијесни Методи!
Да, младић је ушао са откоченим аутоматским оружјем у болницу а онда неконтролисано испалио неколико рафала, ранио двојицу полицајаца и извукао неопорављеног полуживог Рафаела из зграде - докторица на одјељењу, извијесна Мерил, вриштала је као Дантеова ђаволица окружена сценама рушења и обрушавања пакла, а мало је недостајало да и она настрада у цијелој тако створеној гужви - настрадао је ни крив ни дужан љепушкасти момак по имену Гифт, недовољно опорављен криминални човјек у тешкој коми - Рафаело је послиједњом снагом, губећи глас, наредио успаничном и малодушном, престрављеном јадном момку Кабринију да повуче и Гифта према излазу, што Гифт није издржао, па је издахнуо око пола сата након тога, тешко намучен и и даље без свијести, у коми која ионако није много обећавала у смислу успијешног наставка његовог живота! Да, биће можда тек мало теже сада за бившу инспекторку Ширли, која је простријељала Гифта прије неколико дана, те за њеног послодавца Мата, власника овог не баш реномираног клуба, и ништа више, и ништа мање од тога! У цјелини, један јако непожељан развој догађаја, да.
Касно увече, овдје се могу пронаћи такође неке од, може се чак слободно рећи важнијих, спољашњих, непосредно изложених карика у дијелу система безбиједности, јавног реда и мира центра града - такви неотесани детективи и инспектори испијају пиво осредњег квалитета а отприлике и такве, не превисоке цијене - истрага унутрашње контроле је показала да то представља неку врсту ритуала опуштања и моћних психолошких припрема за предстојећу тешку и злокобну ноћну смјену, али и прибјегавање компромисима са системом вриједности који прокламује полицијска служба и са претходним договорима у штабу операција, у Седмој јужној станици! Да, ова тиха истрага није покренута без разлога, иако нисмо пронашли ствари које би на тежак начин дискредитовале одговорне, агенте и униформисане полицајце на терену, у узаврелим улицама полицијског сектора, али нисмо ни очекивали тако нешто - понекад је опаснија тиха и готово безазлена девијација, која може прерасти у галопирајућу пошаст проблема унутар снага реда - хоћу рећи, прије застрањивања и извршења дјела, сваки могући саспект, па и унутрашњи, ништа суштински не схвата, није свјестан ни једног дијела цијелог сплета чињеница, и иако се још нису појавили елементи материјалне одговорности, чим дјело из главе исклизне у стванрост, чим ослобођна енергија девијације напусти саспекта и постане дио опште стварности, за отријежњење је потпуно касно, а на видику је једно ново суђење и могући одлазак у затвор - на жалост свих, па и самог саспекта, која је кључна карика несхватања у цијелом ланцу! Да, то је као неодољива магнетска, чак митска или чаробна привлачност, а већ након пољупца са лијепом приликом криминалног дјела, морска сирена криминала се претвара у крволочну ајкулу, односно није више привлачна као мис матурске вечери за одрасле, ни у једном свом аспекту!
Ух, овдје није толико лоше, па ипак, осјећам да је музика помало прегласна, а примјећујем ту и тамо чак понеко кршење закона - мјесто као да врви од људи који нису, или нису више, суштински повезани са криминалом, мада својим држањем желе сугерисати супротно, као да су звијезде сцене која није потпуно поштена сцена, али је привлачна као холивудска, ако схватате шта хоћу да кажем!
Да, попићу још једно пиво - већ сам ионако превише упадљив, односно морам се маскирати тако што ће помислити да сам тек још један детектив, иако најмање пола бара зна да сам свевидећи агент унутрашње контроле - наравно, не знају да се зовем Мистери, и да сам стар четрдесетдвије године!
Жена средњих година у друштву момка јаких рамена који тихо говори, а вјероватно мисли само о свом циљу који сигурно није тежак за одгонетање, привлачи пажњу ситних утјеривача или доколичара-дустабанлија, и свих других људи који су или посијећивали затвор или ће га некад тек посијетити - као да њен правилни, надахнут говор и разговор, односно ријечи неуобичајене за овакво мјесто, у исто вријеме узбуђују ове људе и тјерају их на тихи пакосни подсмијех - уосталом, она је вјероватно једина провела пар година на неком колеџу, или се самообразовала, једина од свих лица у цијелом овом ноћном клубу - говори као да познаје историју умјетности, мада не схвата да историја људи који су вечерас овдје не схвата умјетност као ни историју, и да игнорише све осим пића и обнажених рамена жена; рефлексно, сви они у глави скидају њену строгу и затворену гардеробу - ваљда да виде каква је унутра, ха! Шалим се, наравно...
Да, мазна је јер жели да плијени пажњу ових отврдлих и ноћним животом заглушених, отуђених мушкараца, и да распири љубомору овдашњих женских особа, које су далеко од норми и обзира провинције или предграђа - она схвата да је у овом тренутку нека врста неформалне звијезде; чак као да јој у потпуности прија, и као да је одмара таква улога! Да, ово су ријетке ноћи које може назвати својим, па уопште није лоше што обзирима не поклања највећу пажњу!
Предмет мог вечерашњег интересовања је понајвише човјек од повијерења капетана Седме станице, извијесни инспектор Џемс Банк, средовијечан полицајац који нема неке изразите мрље у свом досјеу, и уопштено говорећи није преступио слово закона, а о духу је ионако понекад тешко говорити! Да, стари капетан, вјероватно да би скренуо пажњу са људи из своје ближе околине, није правио нарочит проблем око рутинске провјере Банка и неких његових операција у полицијском сектору - чак мислим да он на Банка најозбиљније рачуна, односно да ова провјера није сметња никоме, а може помоћи макар неколицини - наравно, ако све буде чисто, и ако мој извијештај јасно и недвосмислено заблиста као повољан, наравно!
Ух, могао бих прошетати поред улаза у тајни сепаре, тек да видим како изгледа израз на лицима људи који сједе за околним столовима, вјероватно не сви без разлога, или не са разлгом који чини скупо пиво и гола рамена и кољена жена! Да, то уопште није лоша идеја.
Моја каријера није увијек ишла само узлазном путањом, а моја значка није увијек блистала као најсјајнија звијезда на полицијском небу унутрашње контроле - у праву сте, потичем из не баш богате породице, и социјални миље у којем сам одрастао није био баш најидеалнији од свих могућих - почео сам као униформисани полицајац са бесконачним ноћним дежурствима на улицама препуњеним пијанствима, тучама и криминалом у најразличитијим облицима - чистио сам остатке иза оброка јела овог друштва и молио се Богу да дочекам тридесетпету годину свог живота, несатрвен и потпуно животно неисцрпљен! А онда, наступио је изненадни преокрет - мукотрпно дошколовавање, стажирање у унутрашњој контроли, неколико година или пола деценије које су испунили споредни послови те рјешавање ситнијих, небитних и готово бизарних ствари, а затим - затим пуни статус инспектора унутрашње контроле, све бенефиције, углед и важност - да, моја значка је одједном заблистала као најсјајнија звијезда на инспекторском небу, односно све је одједном постало стварност из жеља! Наравно, за ширу јавност све је и даље непрестано обавијено велом тајне, међутим, унутар сектора и полицијских снага, ја сам неформални човјек од важности, којег се сви боје у својим најдубљим слутњама и страховањима, а на лице постављају широк осмијех и кад ме зид или цијели блок зграда дијели од њиховог лица и ока!
А тако је откад се сјећам и постојим, и откад постоји овај свијет, само нисам био свјестан одувијек такве чињенице и њене важности - прави извор свих криминалних понашања, твар од које човјек готово без девијације у себи и у свом животу и живљењу, поступцима и стремљењима, наједном постаје саспект, то јест чини неопозиви корак из законске стварности у амбис стрмоглавог обрачуна са законом, судом и снагама реда, иста је, потпуно иста, као твар од које су сачињени најуобичајенији и најнормалнији друштвени односи - изгледа готово немогуће, али је управо тако! Наиме, сва игра, сва сублимација ликова код играња њихових друштвених или криминалних и криминализованих улога, састоји се у полуотвореном прикривању личних тајни које не смије сазнати нико, јер би се улога тада драстично промијенила, а лик из криминалног миљеа би постао лик у игри осуде и негодовања из сопствене околине - управо зато, свако инсистира, свјесно и подсвјесно, на граничним подручјима своје улоге која постаје улога сакривања, или улога прикривања разоружавајућих чињеница! И напокон, када се довољно добро уживи у игру коју води, када постане непримијећен током дугог периода времена, тако дуго у сијенци своје успијешне игре која уједно говори, саопштава и маскира, игре коју не може и не смије одгонетнути нико, та особа постаје саспект, јер девијација кроз такву маску подстакне извршење дјела које третира закон, и, готово кукавички, лик који мисли да ће његово противзаконско дјело остати под велом тајне, маскирано брижном и брижљиво одиграном улогом, губи игру поклекнувши пред мудрошћу и готово неограниченим могућностима закона и моћних снага унутрашњих послова - криминална особа постаје саспект, особа која се тренутно хлади и никад више, ни у сну, не зна зашто је починила дјело лоше пред лицем и принципијелним оквиром закона! Могу протећи године и године живота у затвору, а да свијест не одгонетне шта је заправо био узрок у коначној форми, а одговор је тако једноставан! Да, то је игра прикривања, кукавичка игра која људе унутар криминалног миљеа увјери да могу бити јунаци неке криминализоване игре, иако су сиње кукавице и ништавни у свом посебном аспекту и моменту тешко одредљиве кривње који би најбоље аналитички разјаснио Ниче, и зато заврше у глибу криминала, или личне биједе, мизерне лицемијерне егзистенције!
Ух, боље је да се вратим на барску столицу - нико ништа не показује на отворен начин, и тешко је препознати и одвојити лица са правом опасношћу, од добро нацртаних и у суштини безвриједних и безопасних умишљених глумаца под јарким свјетлима клуба у центру!
Бармен као да нешто крије, односно као да зна више или тек довољно, или је ипак само препознао да сам човјек од реда и закона, те да мора пресабрати своје емоције и сјећања на блиске и далеке ствари, како не би дошао у сукоб са својим замислима, и ускладити их са ријечима и духом закона! Да, не бих поштедио ни свог најбољег пријатеља да нешто тек привидно опасно наслутим, а боље је за њега и сваког другог да се добро чува, ако већ нема шта, или неће ништа да каже! Као да је уплашен, или као да се већ суочавао са лицем и наличјем закона, па сад тешко и скарадно скичи у себи, као рањена звијер која би најрађе побјегла из сигурне клопке и сопственог безизлаза!
Да, постоји и наличје закона, а моја мисија, моја борба и мој животни позив представљају сукоб са тим тешким унутрашњим злом, са проблемом који би требао бити стриктно изван нас и далеко од наших стамених и не баш лоше плаћених редова, а не понекад унутра, у нашим редовима - то је зло опструкције, искривљавања чињеница, кршења правила, односно навијање за тим који није наш тим, ако схватате шта хоћу да кажем! За новац, за пријеко добродошлу неопходну услугу, за погрешна размишљања или бијег од властитих проблема, због глупости или због незнања у крајњој линији - углавном, увијек једнако погрешно! И ја се нарочито чувам таквих ствари.
Ух, пиво је добро, међутим, нећу испити још једно - изаћи ћу напоље, прошетати, а затим се након пола сата или сат вратити и видјети шта се промијенило у овом пакленском брлогу са описима као у Дантеовој књизи, у отужном мјесту за птице које ноћу виде боље, а које можда никад не виде довољно добро!