index

22.
Заиста, када су мудри нововијековни и антички мислиоци говорили и мислили о бићу, нису ипак изричито мислили о бићу жена и мушкараца, или о женском бићу, о његовој за мушкарце поразној грозоморној суштини - и ја сам у крајности некако преварен, јер све врло добро знам о бићу, а врло мало или нимало, или готово ништа, о бићу љубави и женствености, сада, након потпуног краха, усред безизлазности и безидејности која влада у мом животу, или још боље речено у његовим остацима, преосталим након олујног невремена мисли и емоција - ех, Алтс, скупо си коштала моје рањиво, надобудно срце, па не могу и никад нећу моћи опростити ни теби ни себи за овај страшни бол и болни неуспијех, за посртање, за пад какав никад раније нисам доживио! Да, Алтс, скупо си ме коштала и трула, хладна, надасве болна празнина која постоји дубоко у мени, твојих је руку дјело!
Разоружан и онеспокојен тешким љубавним неуспјехом, на неки начин светим се себи док потихо почињем да мрзим своју околину, и можда све жене на овом ужасном свијету - ох, као да се страшни колапс сручио само на мене, као да само мене смара значење тежине бола и критика, који пријете као општи симболи несреће која се постарала да живот постане тежак и неподношљив, као тежак камен који виси око врата и повија свјетлост и звук заједно са мојим бићем, тјерајући сваку разложност из мог разума, као и мир из мојих емоција! Штавише, почео сам редовно посијећивати психолога по имену доктор Пирс; Пирс је добар средовијечни господин који схвата и осјећа све што ја осјећам; да, он пријатељски, готово благонаклоно, даје савјете који добро дођу још и у другим тешким или тешко разријешивим ситуацијама, а не само као лијек за моје емотивне нејасноће те тешко разложиве унутрашње проблеме - да, ја знам да Пирс жели тек све што сви други људи желе, а то је новац и беспоштедна прилика да добро заради, да удобно живи дајући дјелић знања које има, без превише размишљања или саживљавања са смислом и дубином психолошких проблема својих пацијената - заинтересован је за мене све док је заиста заинтересован у финансијском погледу, ако разумијете шта хоћу да кажем! То јест, не смијем ни да мислим шта би се уствари десило већ први пут када не бих отворио свој дубоки новчаник, и издашно крупном новчаницом платио термин на његовом психијатријском каучу, иако бих се ја и даље могао осјећати итекако тешко и зловољно, можда горе, можда безнадежније него сада!
Уосталом, немам и заиста никад заправо нисам имао истинске новчане проблеме, па могу рећи да, поготово откако сам још успијешно магистрирао те помирио своје виђење са одавно установљеним обзирима и неприкосновеним критеријумима, прилагодио га у складу са строгим конзервативним критеријумом стручног и научног система, те надасве његовог система вриједности, уопштено много боље пролазим, и све у свему могу размишљати о стварима о којима нисам могао размишљати раније! Да, живот је постао љепши, а да Алтс није поступила као подла, себична и својеглава змија из Дантеовог пакла, све би било у најбољем реду, и радовао бих се сада сопственој непресушној срећи, окрећући безбрижно лице према блиставом сунцу научне истине, и према свијету радосних идеја!
Да, управо сада, док нехотично уживам у вечерњој вожњи таксијем, готово заборављјући прави разлог за своју сневесељеност, осјећам мирис и љепоту вечери као чио, љубавном драмом неповријеђен човјек - уосталом, тако је увијек приликом доласка у посјету код доброг доктора Пирса; растерећен сам тада, као поново рођен или неспутан у својој првој младости, успијевам мислити и осјећати готово предухитривши проблеме замишљеним системима рјешења за животне и љубавне неприлике, орасположен тренутком, јер знам да он, добри, душевни доктор Пирс, посиједује одговоре на бројна моја питања, да није без рјешења за себе и друге, за акутне проблеме који изничу као печурке послије кише, готово из дана у дан, из сата у сат - а касније, након обављеног разговора и изречених олакшица те правилних савијета колико и оштрих критика од стране доктора Пирса, у почетном тренутку сам обезнађен и опхрван тјескобом, кад напустим његову ординацију, изађем на улицу и сједнем поново у такси. А затим, затим почиње пристизати нека добронамијерна унутрашња снага, неки повољан и потпуно нов развој, нова мисао и емоције које крхко и тешко потиснуто самопоузадање поново претварају у јак унутрашњи оклоп, у нову снагу за побједу над тјескобом која прелази са мене на друге, тјескобу због које често знају вјешто поглед одвојити од мог лица и подићи обрву или наћулити уши, вјероватно не желећи да буду захваћени истим вирусом унутрашњег емоционалног бола - обарају главу, кратко и двосмислено причају, као да су презапослени, или без довољно времена за моју унутрашњу зловољу! Ех, разум се претворио у неразум, антиразум чак! Да, тако је увијек, па почињем полако мислити да је тако одувијек!
Доктор Пирс, средовијечни добродушни господин који испољава толико интересовање за бол који је проузроковала туга у мом срцу, или боље речено несавијесна и готово груба и надмјена игра Алтс, помоћи ће вјероватно и овај пут да лакше дођем до нове идеје како да живот поново понуди добар разлог за унутрашњу устрепталост и поновну, макар тренутну срећу - претходно, сматрао сам да се требам сам, без помоћи и предусретљивости било кога, поготово психолога плаћеног новцем, изборити са овом несрећом коју је немогуће објаснити, несрећом која постоји само унутра, у мени - ипак, разумски сам схватио да то није најбољи пут, и да самоћа значи само већу усамљеност и самоћу која се храни и разраста својим успјехом и мојим животним неуспјехом, као предатор који је осијетио да плијен нема снагу и одлаже погодан тренутак за напад, јер све већи број тренутака и скоро читава будућност постају отворено поље напада на човјека са знојем несреће на челу, са тешком љубавном неприликом стално на свом уму!
Напокон, готово сам стигао до ординације доброг др Пирса! Момак зауставља своје такси возило - изгледа пристојно, а многе жене би чак рекле да је згодан и љепушкаст - није постављао много питања, уствари стално је ћутио током вожње; даћу му још двадесетицу преко праве цијене вожње - његова душа, ако имало пати од сличне врсте проблема као моја, узвратиће позитивном резонанцијом, енергијом и духом одобравања и подршке према мојој, измученој, лошим емоцијама нагриженој и превареној души! Да!
Ординација доктора Пирса налази се на углу Улице позних година, и потребно је савладати кривудаво степениште до улаза у пространи хол, који уједно служи као својеврсна чекаоница. Ипак, чекања су ријетка, а ја не чекам готово никад - као да је доктор Пирс заинтересован више, јединственије, са више грациозности на мисаоном и стручном плану за мој случај, а можда највише за лепршавост истински повријеђених осјећања, престрого кажњене љубави која избија из описа односа мог емоционалног бића према цијелој ствари - да, он врши строге, дуготрајне претходне припреме, ишчитава специјализовану литературу прије сеанси у којима учествујем, па ма колико год конфузно, осјећам се потом такође као готово поново рођени, опорављени и ослобођени страствени Цезар лепршаве љубави, са увијек новом енергијом при силаску низ степениште након завршене сеансе, када понекад скоро пожелим да вриснем и кажем да постоји могућност за побољшање, готово пуним гласом! Штавише, ако сам тај дан додатно мотивисан, неповријеђен другим околностима и весело чио, то јест ако сам бар неколико тренутака заборавио и нисам мислио на Алтс, да, тада по више од сат времена не осијећам никакву тешкоћу или несносни притисак неразријешених ствари и утицаја на моју ослабљену свијест и унутрашњу стварност!
Ох, доктор је на степеништу и поздравља ме, готово је кренуо у сусрет према мени - надам се да није пошао негдје изван ординације, иако не сумњам да и он, иако интелектуалац и човјек чија струка и знање забрањују слабости на емотивном плану, има проблеме па се бори као сваки други човјек - напокон, и он је ипак обично људско биће! Да, као да је расположен што ме угледао, па срдачно пита можемо и хоћемо ли попричати мало отвореније него претходни пут; као да се опрезно шали, или можда претпоставља гдје би могао бити проблем, вођен својом јаком и изненадно добродошлом интуицијом! Не, каже да је подробније размислио о цјелини проблема са којим се суочавам, да је дошао до закључака истражујући срж и суштину наше теме, да грешка можда није непосредно у Алтс и у њеним лошим поступцима, ако не изнесем неке нове чињенице или он не посвети још неко вријеме далеко интензивнијем и још подробнијем тумачењу постојећих околности, и субјективизмима који су очигледни, и чак свеприсутни у цијелом случају! Позива ме да уђем ватрено и узбуђено, као да сам краљ, или чак Цезар овог тренутка!
Ух, овако нешто напросто нисам очекивао - јесте, знао сам или бар нијемо свесрдно наслућивао да он није без личног занимања за цијели случај, наравно више него што је устаљена пракса, али сам био одбацио такву претпоставку сматрајући је за фантазију мог у овим моментима вјероватно дијелом недовољно разговијетног унутрашњег мисаоног бића! А сада, сада поново, поново и поново нагађам - питам се да ли је видио нешто више од Алтс, више од оне фотографије са приказаним тек врховима рамена и њеном љепушкастом главом - да, као да зна више, чак много више! Ипак, нисам сигуран, а поготово не могу рећи да његова оваква пажња према мени смета, или да је неотесана, дрска - напокон, он је учен, искусан и важан човјек, човјек који може да ми помогне са свим овим тешкоћама! Да, биће да је све у реду - можда је видио Алтс негдје у пролазу, па са утиском какав она оставља на све мушкарце, а и он је ипак људско биће, жели да отпочнемо нову конверзацију - да, мора да је управо тако! Или је једноставно расположен због разлога недокучивог за мене у овом тренутку - заиста, често помислим да моја несрећа и није само моја, наравно потпуно подсвјесно, па тада занемарим чињеницу да се други људи непрекинуто веселе и неоптерећено разговарају, не стављајући тешку, немилосрдну забрану на тему љубавног партнера и љубави! Да, тако је увијек...
Расположен је; чак је понудио да попијем један скупоцијени коњак, онај најбољи, наравно! Да, његове очи су немирне, као да жели назначити да можда зна више, не само због стручности или новог закључка, и као да то прикрива како бих знао да ме нешто мора изненадити, али да нећу сазнати ни након завршене посјете шта се заправо дешава у мојој, а поготово не у његовој глави - као да се врзма нешто у погледу његових љубавних изгледа, а не мојих, или изгледа Алтс! Не, то је ипак преслободан и исхитрен закључак, јер он је строга и дослиједна психијатријска машина, која функционише на потпуно другачији начин од размишљања ума осталих непосвећених људи - па ипак, потпуно је сигурно да је на неки начин задовољан, због нечег на први поглед недокучивог - можда му је све ово постало симпатично, иако схвата мој бол на примјерен начин; можда је заиста тако! Ух, попићу овај коњак!
Ух, ово није први пут да сам помислио како ме он може ослободити одмах, у једном једином тренутку, само да хоће тако да поступи - када бих знао да је то тачно, наљутио бих се, платио послиједњи рачун, и револтован отишао код другог, бољег и савјеснијег психолога! Иако се на неки начин бојим такве могућности, знам да ми он неће никад рећи, такорећи признати тако нешто, а ја ћу бити увијек једнако несигуран и нећу знати дефинитивно, са потпуном одређеношћу - ух, ко зна шта је од свега тога истина!
Пита о приликама на мом послу, те кога сам видио, а кога рјеђе виђам - као да жели скренути тему на други колосијек, тамо гдје он неприкосновено и суверено влада! Да, не смијем рећи на било који начин да можда сумњам у погледу његових истинских намијера - он мора мислити да вјерујем безрезервно у његов метод и поступак, иако можда већ не мисли тако, или не мисли одавно, можда од самог почетка! Да, психијатри су колера над човјечанством; неколико мојих пријатеља које сам обавијестио о полутајним доласцима у ординацију, рекли су одмах, сваки од њих готово истим ријечима, да очи приликом посјета морају бити широм отворене, као будни стражар изнад уснулог града за који се не зна да ли је у тренутној и непосредној опасности, или тек могућој и притајеној!
Сеансе готово увијек почињу овако - под снажним дејством и утицајем треме, осјећам као да електрична струја пролази кроз моје нерве, а он се смијеши као да у неком клубу или кафеу пијемо чај и необавезно разговарамо, ако уопште понешто на глас кажемо! Његове ријечи су као скупоцијеност, а смијеши се увијек на исти начин не отварајући своје карте - не зна сигурно баш све о свему, а и ствари које зна никад не дијели са мном и са другим пацијентима - он је чувар властитог знања, иако је вјероватно и сам далеко, као сви остали смртници, од апсолутних истина живота и бића!
Он зна можда о свему више и садржајније од мене, иако не осјећа ни дио бола вјероватно чак и када пожели бити бар приближно у мојој кожи и осјећати као ја, јер ова љубавна јадиковања припадају само мени, прикована су за моја за све то недовољно снажна рамена, за мој разум, за моју снагу, као тежак, несносан баласт на леђима мрава чија је судбина монотона и сваки дан једнака, колико стално мислим о Алтс, чак када не мислим ни о чему или сам потпуно одсутан - Алтс нема свој разум, а мој је упропастила, и сада умјесто са њом, сав срећан и озарен у души, да разговарам, дружим се и шалим, говорим овдје са ипак досадним и средовијечним др Пирсом, иако он само мисли на новац и нема шта превише да каже, а и то што има, добар дио ће љубоморно и посесивно задржати у себи, хранећи сопствену машту и бодрећи, јачајући стручно знање које ће кад тад затребати још јаче и донијети још више, стварајући од њега хероја нечијег несређеног и несрећног живота, можда живота и судбине захвалних богатих берзанских акционара, или важних иностраних милионера!