index

21.
Да, полицијски детектив дугим годинама напорне службе психолошки тако измучен, и то колико могу схватити са нервозних усана преосјетљивог, преосјећајног младог бармена који га нетремице гледа, са именом Банк, да, Банк; он наиме показује очигледне знакове опасне нервозе и готово наговијештен, иако неочекиван и далеко изван домашаја његове актуелне свијести, безусловни почетак психолошког пропадања - додатни обзир а и појачаван ниво контроле његове свијести на пољуљано унутрашње самопоуздање готово да је у кореспонденцији са тежњом за бољи положај, успијех у полицијској каријери или у личном, односно приватном животу - не, тај човјек неће начисто пропасти, иако неће потпуно ни успјети; наставиће да се мучи, да се саживљава са тешким, непријатним чињеницама које надражују његов мозак и чула, па чак ће можда успјети помирити нарастајућу меланхоличност свога бића и суви, непродуктивни хумор унутар његовог живота и личне стварности, полицијске заједнице којој припада, простора у друштву, миљеа у којем живи и који критикује, потајно несвјесно критикујући себе и своје поступке који одишу примијетним и непримијетним неправилностима, свих боја и облика!
Да, нервозно поиграва прстима око руба свог шешира, док стеже под мишком оружје, вјероватно тешки колт 45, напуњен и наоружан - он прича занесено, иако потпуно прибрано, прорачунато, са јаком карактерном цртом инсистирања на сопственој добити у игри коју води на овом мјесту, и посвуда другдје - колико могу разазнати, у полицијском сектору одиграла се скоро оружана акција, брзи и смртоносни револверашки обрачун или чак пуцњава озбиљнијих размјера, колико разумијем, а Банк се понаша занесено, прича и жели дочарати призор, у којем се можда лично истакао, не непосредно и не у првом плану, али ипак са готово неизоставном, иако наравно не пресудном, улогом у ствари о којој занесено прича, док у стомак налива још једно јефтино пиво - не, не напија се, и примијетио сам да је за послиједњи сат времена то тек треће његово пиво!
Да, Банк трага за својим пољуљаним и напола изгубљеним идентитетом, а све његове унутрашње фантазије спутава притајени неодлучни страх који не спутава његов разум, али опомиње га увијек скоро непосредно, као старији и храбрији колега, те потребни тражени унутрашњи ауторитет - не играј се са својим мислима Банк, уопште се не играј!
Да, Банк је у главној улози у свом личном животном филму, у лажном а стварном филму друштвеног миљеа и односа људи, као у скоро сваком филму из Холивуда, игра своју улогу не штедећи вољу ни снагу желећи да се тај филм заврши хепиендом, па да и тај хепиенд отплови далеко са дијеловима опасности ноћи и полицијског сектора, коју тај животни филм даље може да крије и садржи далеко од њега и његових схватања или оклијевања, схватања која нису прекомпликована, али су ипак јасна и опомињућа, у непрестаној борби нерава за сваки идући успјешно окончан дан, након још једне ноћне смјене проведене у туробном полицијском сектору! Да, Банк, требаш се чувати, а имаш довољно добар разлог за свој ситни страх - и не, ти ниси кукавица, не док те нико не схвата, док не дијели твоје страховање својим сопственим унутрашњим бићем, све док нико не осјећа шта ти осјећаш, све док стоји далеко изван сукоба мисли и идеја који непрестано тиња у теби!
Ух, не знам зашто сам уопште вечерас посијетио Кантринајт, или како се већ зове ово уједно весело и тужно мјесто - да, овдје је весело, а тужно је зато што се нико не смије бодрен својом сопственом добром вољом и разумом, без унутрашњих шумова девијације, одбачености и нетолерантне посебности - иначе, унутра су људи који су одавно одрасли и прележали све дјечије болести, па не видим ваљан разлог за њихово нетипично понашање, које личи на невину игру са свјетлима на звјезданом небу!
Добродошли, добри стари знанци! Какав натпис изнад бара, толико обећавајући колико и сурогатан, и мисаоно и морално невјешт и неубиједљив! Као да је власник клуба опљачкао залагаоницу, пошту или банку у својој младости, кад још није размишљао о свим могућим консеквенцама, али је желио и захтијевао више него сада - да, ти притајени, скоро непримијетни, жуљајући кошмари и вампири криминалне прошлости га вјероватно још увијек прогоне, више него свих ранијих година - зато је вјероватно поставио један такав натпис!
Зашто сам уопште дошао у једно овакво мјесто? Да, пролазио сам у близини, не желећи да се провозам таксијем и ћутим у присуству причљивог и наметљивог таксисте, и осјетио сам како врућина обавија влажан круг зноја око мог врата док се пробија кроз моје чело, и да, пожелио сам да попијем пиво или два - оно квалитетно пиво, наравно! Ех, да!
Бармен прича са тек нешто старијом дјевојком обнажених рамена, потпуно слободном по понашању - она умишља да је тиха звијезда овог суморног мјеста, блиставија и јача од свих других - каква гротесксна конструкција у њеној свијести! Да, умишља да је позната и славна у овом оквиру, као музичка звијезда или филмска дива правих сцена и позорница недостижне славе! Момак иза бара је бојажљив, не жели све рећи, не све шта искрено осијећа, а изгледа да добро зна понешто о свему томе: она већ наслућује шта треба рећи, и зато је арогантна, тако препуна нескривене опасности према његовом интимно нијежном бићу - да, на неки начин она га обесхрабрује, она је недодирљива звијезда, и њен шарм је недостижан за његово крхко самопоуздање, за достојанство које се истопило као сладолед на сунцу, достојанство које је он већ потпуно погазио, тако стекавши лик који подсјећа на љубавну бесмртност, али није остварио свој прави високо постављени циљ! Забога, његов отац мора бити проповиједник, и то највјероватније неки стари лутеран из предграђа или пристаништа - да, он осјећа јак притисак духова, немирних духова из сопственог дјетињства, притом открива страх који заправо не постоји, и то је његова унутрашња фикција која обузима његове мисли и копни његову снагу! По свему судећи, стари лутеран се изгледа добро постарао за све, али није знао или није примијенио довољно сопственог искуства у домену ствари које означавамо као савремене, или као колеру односа и пошаст смањене људскости унутар граница модерног свијета - ех, да!
Ух, блуз није врхунска музика за моје конвергентне појмове, те бар за мене и мој укус, не представља никад досад виђено откровење - музичари који скоро свирепо лупају у своје инструменте на позорници, рекли би у својој љутњи на такав мој могући коментар да слух уопште немам, или немам довољно слуха, али ја се ионако не бих љутио, јер сада бих желио да уопште ништа не чујем! Попићу још једно малецко пиво - вруће је, а клима уређај као да ради само за електрично предузеће, без жеље да расхлади ове потмуле и огрезле фаце на бару, и мене - још досадно је, јако досадно, да!
Ух, гдје само проналазе све те неотесане музичаре! Несносно смарају и лупају као у инструменте постројења у пароброду, или све инструменте виде као бубњеве који имају жице или дирке! Ех!
Ох, видим већ на први поглед интересантну клубску сцену - машиновођа, да машиновођа, или возач теретног камиона - груб, маркантан и препреден мушкарац средњих година, са само једном једином стварју на уму! Он је у друштву, да, у друштву, па рецимо са отмјеном женом у најбољим годинама, надасве згодном и вјероватно високообразованом! Да, она открива своју љубавну игру, иако не жели да каже ништа што би одмах открило њене искрене намијере и њена велика очекивања - претвара се, а све своје премисе стапа у себичном неприказивању праве и искрене заинтересованости за њега, која је можда чак слутња вишег животног интереса! Да, и љубав, или жеља која је љубав; она игра унутрашњу игру са својим искреним осијећањима, претварајући се да слуша садржај или значење његових тако обичних, иако добро прорачунатих ријечи!
Хеј, чини ми се као да знам ко је она, или, као да сам можда већ видио фотографију њеног лица и главе! Забога! Па то је жена о којој је говорио мој депресивни пацијент, магистар историје филозофије по имену Хенри! Наиме, био је толико љубоморан да је одсијекао дио фотографије и приказао само њено лице, и то на моје велико занимање те неприкривено интересовање, колико професионално толико и лично! Да, Хенри је говорио о Алтс, лијепој, згодној Алтс, и о њеној разоружавајућој љупкости, о непревазиђеној љепоти и шарму!
Да, Алтс је нешто заиста посебно; како је само мазна, и љупко се претвара играјући љубавну игру! А испод копрене њене женствености и пренаглашеног занимања за мушкарца на којег циља, истински и стварно или тек можда привидно, мушкарца кога ставља под своју постепену али свеобухватну контролу, налази се изучен сколастички разум и маргинализована емоционалност у свијету отуђености који је окружио високим, несавладивим зидовима, потпуно неразговијетним за њену успавану људскост и уједно тако обесхрабрујућим, оградама против којих она не жели да се бори ћутањем и унутрашњом тишином са самијеравањем према растућем болу - да, њена природа жели замислити да тјескоба не постоји као израз њеног унутрашњег универзума, и да мушкарци не могу схватити сву раскош свеобухватног знања Алтс, које је много веће изнутра него споља, сјај мисије која није мисија према другоме, већ од другог према њој - то је слика њеног несвакидашњег и мистериозног ега, нечег што ни она најбоље и у потпуности не познаје, или страхује да суочи своје природе освајача и заробљеника у посесивној друштвеној и љубавној игри - као да ни сама у свом унутрашњем животу не зна тачно шта би жељела, или као да не смије пожељети ништа неконтролисано, ако жели да игра не престане крахом свијета који је заробио као јачи, којег је она освојила и држи сада у заробљеништву, иако је и даље унутра - у зидовима просијечности и на споредном колосијеку свог живота и планова унутрашњег бића! Да, чак ни она не зна све о томе засигурно - ипак, прилично добро се забавља са својом новом изгледном приликом, колико видим!
Да, Банк се ипак зауставио на свом трећем пиву - опрезан је, јер зна више од просијечног посјетиоца једног оваквог мјеста! Унутрашња контрола полиције на њега би вјероватно потпуно узалудно потрошила један обичан, ништаван рутински извјештај, јер он је превише опрезан да учини неко несмотрено дјело, иако није пријеко бојажљив; цјелокупно његово стремљење је уствари бијег од све тежег и тежег посртања, па је тако научио да се чува од ситуација које могу уздрмати његову животну кулу од карата! Да, не размишља о животу као о дворишту за игру неке одрасле дјеце, и зато није до сада изигран или тешко изневјерен слиједом радње - међутим, његова подсвијест је препуна сажимања оправданих страхова и бојазни не само за сопствени живот, већ још за принцип рада, принцип професије у сукобу са толиким бесловесним ликовима који надолазе у непрегледним таласима великог града, јер његова законска дужност и виши претпостављени кругови налажу сукобљавање са цијелим системом девијације, са истински намрштеним лицима одраслих људи и адолесцената, из потпуно различитих миљеа, по свему особених у свом углу посматрања, са једнаком увијек несмањеном агресивношћу мотивисаном новцем или другим интересом или тежњом у сваком од њих - да, а поред тога још га потихо озлојеђује непрекидни низ, готово филмски слијед који се одвија већ годинама пред његовим очима, вечерње посјете овдје у Кантринајту, и многоструко поновљена ситуација којом мисли да у потпуности влада, да вуче све конце у својим рукама, а у ствари заробљеник је понављања те ситуације, њеног готово чаробног осјећања привлачности прерушеног у спољашњи облик пун монотоности и уобичајености, безличности познатих ликова - да, Банк није првак ријешених животних проблема и прилика!
Развијени и снажни, не толико згодни мушкарац који је у друштву са Алтс, утвара се као ноћ без свјетла, и врло лако превариће њену истину и њену лаж, превариће је, поиграће се са Алтс, а она неће знати, јер ће и даље мислити како је тај перфидни, префригани човјек уствари њена играчка за вечерас или још неко вече, као за свако друго вече са било ким ко јој се допада, као некад са Хенријем, увијек када она то пожели - да, Алтс не жели да се замори, она води једноставну игру, а ипак тако недокучиву за момка којег жели њено физичко тијело, човјека кога неуспијешно вара њен разум, али Алтс је слијепа за ту ситуацију, не види ништа дивећи се свом успијеху, пристајући без гласа на неуспијех који је неминован у коначној инстанцији! Да, Алтс је у овом тренутку непобиједиви, освајачки расположени ослобођени Цезар љубавне игре, а њено освајачко срце побиједиће зебњу и збуњеност њених свјетовних и животних погледа и смијерница - рукама описује полуелипсе, њен смијех наизглед замађијаног мушкарца испред њених груди и њених очију претвара у плодоносно тло жеља и најдубљих унутрашњих порива, она призива свој его да се супротстави ако може овом успијеху нечег чистог, нечег наивног у њеној души, испод свих сада отворених заштитиних препрека, изван њеног унутрашњег склоништа - да, Алтс не жали ни једну цијену за тренутни успјех, за добродошли нагли налет погодности и преданости удобном љубавном животу! То је сигурно Алтс, ти си важнија, најважнија на свијету, покажи да се не бојиш инфериорног, недораслог слабог мушкарца претворити у принца из бајке, према жељи твоје расположене маште и сујете! Да, Алтс, ти си најважнија вечерас, и сви ранији неуспијеси неће постојати ако успијеш сада, само ако издржиш, ако се не поколебаш и успијеш! Како само покретима руку плијени погледе свих ових прорачунатих, неисхитрених и злобних прилика! Дао бих своју послиједњу новчаницу да сад могу гледати у њено лице, да могу дознати шта заиста смијера њен унутрашњи поглед! Каква ће бити њена вечерашња балетска пируета, колико далеко ће ићи покренута и ношена слободом својих замисли! И да ли ће се изненада отријезнити од таквих осјећања, да ли ће схватити да је то погрешан човјек, схватити да ствара фикцију која је може касније скупо коштати, иако тако сад не изгледа - да, Алтс, ти си права разорна лавица, а тај човјек лаже и сиромашнији је од тебе, његово срце има крај и познаје људску суровост, донијеће неподношљиво разочарење ако послушаш своје намјере и пустиш да он уђе у твој скривени свијет! Да, сигурно ћеш погријешити, и ти то знаш, сигурно већ осијећаш - какав могући љубавни и емотивни дебакл! Боже, она је нестварна, и суштински тако несигурна!
Ух, прегршт заблуда, површних и погрешних слутњи допустио сам да вечерас уђе у мој сопствени свијет, из ове средине која истински може понудити тако мало, готово само просте и основне ствари, или једноставно једно велико, добро прерушено ништа! Оптеретио сам своја чула и нерве, а позабавио сам се тако неважним размишљањима - ваљда је криво натпросијечно добро пиво, или блуз који непримијетно, наизглед скоро безазлено улази под кожу, а онда намеће ритам у мисли и покрете људи! Да, за вечерас је довољно - био сам расположен, и нисам ни примијетио да је вријеме тако одмакло! Навући ћу свој шешир, а затим одлазим даље!
Ух, напољу је нешто свјежије, или је то тренутни привид. Ипак, нема везе - сада ћу сачекати такси и отићи кући, у тихи простор за своја размишљања, одмор и праву смиреност пред несугласицама!
Полицајац на углу као да својом маркантном појавом, стасом и важношћу униформе, жели рећи да закон опрезно али будно и надмоћно влада, те да су немогућа изненађења за безбиједност људи и имовине у градском центру! Ах, да је само тако! Ипак, заслужио је мој морални респект, иако ћу проћи без ријечи и нећу му рећи заправо ништа! Да, тај добри човјек не зна ништа о правој опасности, а безазлен је као надобудни бубуљичави средњошколац!
Такси! Такси!