index

16.
Фризерке чије салоне посијећујем су страшна и ужасна створења - због њиховог незнања и површности, жена која има препознатљив стил те јасну идеју о изгледу своје косе напросто полуди кад постане свјесна своје нове фризуре, замађијана свим беспотребним, у суштини увијек истим причама са њима, док гледа добре, свјеже намијештене фризуре других жена у фризерском салону - заиста, тек сам се била навикла на своју можда за мало предугачку косу, данима сам изгледала тако добро, а сад? Као да сам потпуно површно ошишана и претворена у скорашњу жену, или сам можда тако постала жена претворена у супротност своје праве природе и стила, или тако некако! Дођавола!
Не, лоше подешена фризура није разлог за моје лоше расположење и кивњу; прави кривац су једноставно ове предугачке, за људску психу стресне и неодговарајуће ноћне смјене! Зовем се Монд, медицинска сестра сам, са тешким и бескрајним ноћним дежурствима у Петој општој болници, у граду који сви зову само једноставно град, и у којем нико више не зна било чије право име или животно интересовање и преокупацију! Да, посао оптерећен непрекидним ноћним смјенама је досадан и заморан, а ја сам тиха, затајна и крхка особа, која не жели потрошити цијели свој живот не на ионако скоро бесциљну помоћ другима, претежно онима који су слаби и угрожени, а постају такви увијек изнова и изнова, већ на пренапорна и досадна ноћна дежурства, према распореду и нахођењу надзорне сестре, и строге, одлучне докторице Мерил! Хм, то сам већ рекла, можда додуше на други начин - уосталом, сигурно се с правом може тако рећи; напросто, тако је, и никако другачије!
Све што никако и што никада не желим током напорног ноћног дежурства, огледа се у двије ствари: не желим често поглед усмијеравати према сату на зиду, а нарочито не према готово увијек укљученом телевизору у просторији за ноћна дежурства - сат не покреће вријеме већ га зауставља, а ноћни програм на телевизији је припремљен по правилу за мушкарце, а ја никако нисам једна од оних жена које вире у сексуалност других, или у сексуалност друге врсте, ако знате на шта тачно мислим! Не, не размишљам једнострано и праволинијски, и није баш дословно све тако, али ипак тако кажем, и то не без основаног разлога!
Вријеме за мене није обично вријеме, и вријеме у тешким ноћним смјенама значи нешто сасвим друго - то је због, да тако кажем, стресних прекида у колико толико мирном протицању ноћне смјене, или тако некако - сада већ отприлике унапријед знам, и увијек тачно очекујем моменат када ће утрчати дежурне докторице, друге сестре на ноћном дежурству, гурајући носила са тешко повријеђеним и настрадалим у саобраћају, или на неки други, можда чак окрутнији начин - да, а од свега највише, нарочито је опасан полицијски сектор, криминал увијен у ноћ, сви ти детективи, утјеривачи дугова и бивши криминалци који су дио живота провели у затвору - и италијани, да, нарочито италијани! Наравно, нађе се у цијелој тој причи и потпуно замршеном мозаику и понеки обични испијени дустабанлија, један од таквих за које није потребан чак Ниче да би били успијешно анализирани, али они се уосталом добро чувају и држе даље од невоља и опасности звјезданог криминализованог неба, па тако обично и не долазе у болницу у тешкој ноћној смјени, када се сектор буди као привидно успавано гротло увијек активног вулкана, и почиње свој плес са револверашким сукобима и обрачунима полиције и банди одраслих и адолесцената! Ух, Боже, можда је добро што много радим, а не излазим касно увече са друштвом - тек сад видим колико све заиста може бити опасно, и то без сасвим видљивог претходног упозорења или јасног наговјештаја! Не желим да ме разумијете погрешно, али ипак погледајте: овдје, у соби поред моје собе за ноћна дежурства, сав изрешетан као швајцарски сир, на ивици живота и у дубокој коми, већ неколико дана лежи мишићави, згодни тип из другог града или чак из провинције, за кога смо тек накнадно сазнали да се зове Гифт, те смо уписали његово име на болнички картон - полиција у први мах није ни издалека претпостављала да је он уствари опасни наручени убица који не преже ни од најтежих дијела због новца којег потом односи у препуној кожној актовки - мислили су испрва и давали нејаку шансу у свом извијештају да је он трговачки путник из унутрашњости, или невини агент за продају некретнина који се нашао на линији ватре заслијепљене смртоносне бивше агенткиње унутрашњих послова, жене хладне као санта леда, и такође потпуно бескрупулозне - неке сестре овдје су са страхом али и дозом злобности испричале да је она својевремено дрогу коју је заплијенила полиција прослиједила поново право на улицу, у руке момака старог и препреденог италијана Велучија, и тако изгубила сигуран, иако не толико добро плаћен посао у државној служби! Да, све је заиста тако замршено, и зато се никад не мијешам у сличним ситуацијама - тек уљудно пружам свесрдну медицинску помоћ кад год је то неопходно, и не дијелим пацијенте на добре и лоше - напослијетку, сви они су осигураници фонда за здравствену заштиту, и заслужују дужну пажњу као пацијенти стиснути невољом и снагом ултимативне борбе за свој живот, и макар тихо свијетлуцање своје животне звијезде бар још за сутрашњи дан!
Ух, већ сам се замислила о могућим и немогућим стварима, и док одмарам своје нервозне синапсе, док држим своје очи на несхватљиво једноставном а ипак толико информативном вечерњем издању новина, у којима додуше ништа значајно и на посебан начин ново и још невиђено не пише, и које не обавезују никог у овом граду огуглалом на све лијепе, добре и обичне ствари - уобичајена штива за вечерњу смјену су ужасно досадна и заморна, и сада тако једним оком гледам са интересовањем у Гифта, који лежи беспомоћан и непокретно миран, и мислим да уопште, уопште није неизгледан и ружан - да, згодан је као неки принц, па питам се да ли је ожењен, и има ли са том својом могућом женом дјецу, тамо далеко, у другом граду или чак можда у провинцији - Гифт је згодан као сам мистер универзум; права штета је што је тако несрећно простријељен у једном обичном, безвезном и трећеразредном ноћном клубу, а жена која је то урадила мора бити сачињена од зла као послиједња клетва, када није гледала у његово лијепо лице заглушујући простор салвама метака из свог пиштоља, правећи на Гифту широке рупе великим калибром - она није жена-херој, већ напротив, антихерој те трагичне и нежељене сцене у отрцаном клубу какав је Кантринајт! Гифт је напросто згодан и лијеп као лутка, а изгледа као херој који засигурно није баш прави херој по слову и духу закона, али је ипак одиграо улогу или смијелу вечерњу ролу за коју је способан тек мали број мушкараца у његовим годинама у граду, можда чак као агент тајне службе који је грешком погрешно упуцан, на примијер! Или као неприкривени мачо-мушкарац који постаје беспомоћан суровом игром и новим налетом, новим ударцем судбине, као жртва сплета несрећних околности које су се све заједно окренуле против њега - да, нико није довољно паметан, тек ни толико да предвиди ствари у својој непосредној будућности, и само људи са мудрошћу која је најприје божанска, храбри и моћни, одважни као Цезар, могу се одбранити од сплетки и смицалица које сви на свијету међусобно чине, и чији је укупни исход неизвијестан, али засигурно може бити горко трагичан! Ех, да!
А Гифт је потпуно беспомоћан а ипак тако сладак, и разоружава својим добрим изгледом, тако да се почињем питати да ли је, за неколико дана проведених у граду, већ дошао до жене која му се бар привидно свиђа, промијенио неколико необавезујућих ријечи са њом, и заљубио се ненадано искрено или тек привидно, или се она заљубила у њега и сада пати због његовог за њу загонетног одсуства - да ли је преварио своју закониту жену, или је ватрено и безгрешно воли као и она њега, или... Да, живот је загонетка и никад довољно испричана прича, и нико не може рећи да познаје макар своје сопствено срце у потпуности, а не тек срце других људи, а нарочито не срце ватрених жена жељних предане пажње и љубави! Ех, да...
У мојој торбици крије се не тако скупа, а сасвим сигурно не она најскупља, вечерња шминка и украсно огледалце - надам се да можда ипак неће зазвонити телефон и упропастити једно дивно, мирно и опуштајуће вече, а опет знам да готово сигурно хоће, и ништа и нико на цијелом свијету неће ми помоћи да тако не буде!
Шта приказују на грозном ноћном програму? О, не, то је поново она жена која прича паметне ствари, а мисли само на мушкарце, и човјек који јој досађује, највише својим присуством те појавом која личи на скуп бесмисао који нема ни привидну сврху; да, а онда досадне рекламе! Уосталом, боље је да се поиграм својим спољашњим изгледом, који није са далеком памећу од мојих стварних изгледа у граду и животу, ако схватате шта хоћу да кажем!
Апарат за кафу се недавно покварио, и из своје унутрашњости избацује само лоше, неукусне кафе, а ипак их и даље неотесано наплаћује по устаљеној, прилично скупој цијени! Да, чајна кухиња је далеко на крају ходника, још један спрат ниже - уосталом, није толико важно, послиједњу кафу на дежурству сам попила прије непун сат времена!
Можда је најбоље да погледам шта се дешава на спортском каналу, јер то је једноставан начин да телевизор буде укључен а да што мање смета, и да се на њему непрестано појављују снажни мушкарци младих и средњих година! Уосталом, не морам ништа да гледам, ако не желим! Ако немам довољно стрпљење и нисам безбрижна и опуштена, тако само мучим себе и јунаке телевизијске стварности, приказане на нашем старом телевизору који је огроман и скуп као антиквитет из доба неоцезаризма!
Заиста, Гифт је скоро прелијеп, па могу рећи да ми се свиђа преко мјере; наравно, не овако унесрећен, изрешетан и заслијепљен блиском сликом смрти непосредно испред својих очију! Да, као мушкарац уопште није лош, и свакако бих се наметнула у његовој животној причи да смо се сусрели на другом мјесту, под љепшим, неким другачијим околностима - као Ромео и Јулија, или као моћна и својеглава Клеопатра и заводнички расположен и преко сваке мјере осијећајан Јулије Цезар!
Као да претпостављам неприлику и осјећам неодређену напетост, постајем све мање расположена, и као да знам да ће се ускоро огласити телефон - пречесто у мом животу и ноћним дежурствима, све то је као лош предосијећај који се не може избјећи, наговјештај нове гужве и безизлазне и зле ситуације у ноћној болничкој смјени! Измрцварена сам уопште говорећи много више него што то можда замишљате, а ноћне смјене морале би бити плаћене троструко, а не тек нешто мало више, или готово тек једва примијетно више! И засигурно желим да краће трају, са повећаним бројем особља, и да само згодни и нијежно крхки Гифтови постоје као пацијенти током дежурства, да се смијеше схватајући моју намијеру и могућу нову интригу, са добронамијерним мислима и осијећањима, жељни провокативног заводничког дијалога и љубави праве жене која је привржена правим нијежностима и неспутаној, отвореној љубави! Ех!
Да, телефон управо сада звони, ношен бујицом врисака са друге стране, те хиљадама невоља и проблема! Наравно, десио се проблем у полицијском сектору, и кажу да се добро припремим, као да је цијели сектор погођен и рањен, и усиљено хрли према општој болници - говорила је докторка Мерил; јако је узбуђена, као да не претпоставља невољу, већ се са њом већ непосредно суочава! Она је такође дежурна вечерас; да, под јаким стресом је, јер већ је у пријемној амбуланти видијела новопристигле несрећне пацијенте, суочивши се са морбидном страхотом ове вечери! Боже, као да је дошао смак свијета на наша врата! Какав крах можда тако обећавајуће, тихе и мирне вечери, једног обичног ноћног дежурства!
Како да се на одговарајући начин припремим, и постоји ли макар најмања нада за сада већ помућени сопствени мир? Како да уопште будем припремљена у оваквим ситуацијама? Боже, како изгледам и размишљам, као да сам под јаким стресом! Као да у мојој глави вода врије и кува, умјесто мозга и нерава!
Да, докторице, добро, да, припремљена сам. Да, смирена сам, напокон; да? Да, добро, учинићу како сте рекли. Да, све добро разумијем, да...
Ух, само да прође први талас јаке нелагодности и стреса при непосредном суочавању са несрећом која је задесила те људе, почетни удар хистерије и немогућности да се било шта истински учини! Испочетка је увијек најтеже, а затим, већ ће и други доћи преузевши свој дио одговорности, и смириће се духови ове несрећне вечери, кад се већ нису смирили на ваљаном мјесту свога узрока, у центру града, предграђу или можда чак у пристаништу, као несносна пошаст која нетрагом односи животе људи, и не мири се са радосним судбинама и срећом која никад није далеко, у тешком тренутку за пацијенте и за медицинско особље, поготово!
Да, пуцњава је завршена, обрачун сукобљених страна јењава, и сад треба да се о свему брину небитни, неважни медицинари, који никад немају неку иоле вриједну улогу, све до коначног и правог тренутка борбе живота и смрти, борбе за људски живот, за опстанак тијела и духа!
Ух, не бих требала увијек присуствовати првим превијањима! Готово сви новопридошли пацијенти изгледају ужасно, као да је заиста наступио крај свијета! Погледај само, па то је потпуно млад, наивни и видљиво неуки момак, а ипак, био је непосредни судионик тешког обрачуна! Ух, потпуно је завијен, и још тече његова крв, натапајући завоје на његовој глави и руци! Милостиви Боже, зашто се све ово уопште дешава, и зашто баш нама! Монд, осијећајна лутко без мозга, новац се засигурно може зарадити некако другачије, а све до сада, ниједна претходна интервенција у ноћној смјени није представљала ништа чак ни приближно лоше према страви овог тренутка, и то мораш поставити сама себи као озбиљно и важно питање, не само за вријеме послијеподневне кафе! Све је тако нестварно, и урушава читав мој свијет у безизлаз борбе за живот пацијената, цијели разум и разумске способности дијели на комаде - овакве ствари се урезују у сијећање, и оне заувијек остају негдје на дубини свијести, стално повријеђујући нова осијећања и касније мисли!
Зашто докторица Мерил уопште тако несносно галами - као да већ нисам довољно под стресом у овој за мене тешкој ситуацији! Да, наравно да сам припремила грудне и леђне завоје! Боже, да ли сам или нисам припремила одговарајуће завоје? Да, јесам, све је у реду... Да превијем прво рану поред артерије? Наравно, нисам ни мислила другачије! Да, све је баш тако како ви кажете, докторице Мерил! Да, добро...
Ух, само да прође први, најгори стадијум несносно велике нервозе која обузима цијело тијело и мој разум, дајући неодређену, некад погрешну слику из чула - да управо сада проговорим, не бих заиста знала шта говорим и због чега, како се понашам, да ћутим даље или да вриснем јаким и продорним гласом готово потпуне панике и неодређене стријепње; какво грозно и ужасно оптерећење за мене - као да сам рањена, простријељена или повријеђена ја, и као да крварим као овај млади момак на столу испред мене! Само да поново не прсне крв из његових жила! Боже, зашто допушташ овакве ствари и не бринеш се за ове унесрећене, тако тешко повријеђене душе јадних момака! Као да сам кажњена оваквом ситуацијом тек зато што дослиједно обављам свој посао, док без сопствене воље а и без макар најмање жеље гледам овакав страшан призор! А тек јадни и простодушни момак који крвари далеко од своје свијести и добрих изгледа за останак у животу, јер можда ће заиста вечерас умријети! Не, неће умријети, нећу дозволити да умре - готово да не бих поднијела да умре управо сад, овдје испред мене, такорећи на мојим клонулим рукама!
Полиција је користила моћну и разорну муницију, јер отвори по његовом тијелу су ужасни, а крв једнако упорно липти и готово је немогуће зауставити! Колики је притисак код њега? Не знам у овом моменту и не могу знати, не могу се натјерати да знам колики је његов притисак, нисам још погледала, а не могу погодити и знати тако одједном - зашто се уопште дере на мене? Проклета докторица Мерил! Замишља као да за мене све ово није тешко! Вјероватно је и сама у паници!
Ух, престао је крварити, на сву срећу - све се одједном смирује, и поново постајемо људи, а не узавреле бездушне захуктале машине које чак могу рећи несвјесно, у својој најбољој намијери преламају судбине људи и доносе одлуку о њиховом животу или смрти; дијелимо живот од смрти, а притом тек само обављамо свој посао, и не полажемо ником рачун за то, изузев својој савијести и здравом разуму! Ух, каква несрећа хода вечерас по одјељењима болнице! Све ово је ситуација за прави несносни стрес, и потпуни ментални крах и замор!
Смирује се, све се полако смирује. Ух, доводе још једног лакше повријеђеног момка - рањен је, али изгледа боље, говори скоро разговијетно, и јауче можда мало више него што би требало! Да, он је прилично добро - одмах се и сама боље осјећам, па могу даље да мислим разборито!
Ух, овакав изненадни и пренапорни критични сат времена ме потпуно исцрпио, а цијели овај стрес је невјероватно погодио моју психу, док лијепа и строга докторица Мерил само прича, прича, прича и прича! О да, докторице, записаћу - као да је проклети картон уопште важан баш сада - па момак је скоро издахнуо, а да смо тек толико мало могле учинити да не подлегне послиједицама рањавања!
Зове се Рафаело. Хм, италијанско име, и четири простријелне ране... Да, тренутно је без свијести, али није у дубокој коми, као Гифт - смјестићемо га управо поред Гифта, и будно пазити на његово здравствено стање! Драги Боже, само да сви преживе, да дочекају сутрашњи дан!
Ух, ово је потпуно невјероватно - прије педесетак минута жалила сам се на тешко подношљиву досаду ноћног дежурства, као на највећу пошаст на једном оваквом радном мјесту која може да погоди човјека или жену; потом је услиједио мрзак али тачан предосијећај, а онда - готово да сам у тренутку пожељела да будем на другом мјесту, далеко од болнице, даклеко од свега, било гдје, а потпуни мрак као да је прекрио моју свијест; угледавши јаркоцрвену крв и безгласно тијело немоћног човјека без сопствене свијести,без сигурне наде за останак у животу, као да сам истовремено мрзила и вољела живот, као највећу казну и морање које може створити и поднијети једино људска егзистенција, истовремено као једини излаз, једину могућу и у моментима среће и опуштања схватљиву егзистенцију, због које сви морамо бити бескрајно срећни и инстинктом опстанка подносити сваки критични и безизлазни тренутак - да, живот је једно такво проклетство, али никад не може бити прекинут без реда, па чак не без јасне или макар неизговорене сопствене осуде - до несреће над несрећама, до оваквог тренутка!
Докторица Мерил одлази у своју собу театрално оправши руке, као да је Понтије Пилат! Како је само важна у овом тренутку, са гордим сјајем лажног професионалног достојанства, које је у њеном случају тако дискутабилно - да, она изгледа увијек сталожена и јака за нијансу више него што можда заиста јесте, као да тако одаје утисак сређености у личном и приватном, а нарочито у свом љубавном животу! Понаша се као да је задобила све медицинске награде на свијету; важна је у највећој могућој мјери, најважнија! Ух, не волим такву превише изражену умишљеност код свих тих, на неки начин ипак обичних лица!
Ух, још увијек дрхтим као на благој јесењој хладноћи, само што ме дрхтавица захвата изнутра, као да су сви живци у тијелу као дјечија играчка на јаком вјетру унутрашње узнемирености! Ух, та дрхтавица је праћена нејасним, и сасвим непожељним осјећањем - изгледа као језа, да, као језа! Смрт је вечерас била тако близу...
Попићу чашу воде, са отопљеном коцкицом шећера. Надмоћност околности које владају људима је права ријеч за овакав безусловни, за готово безизгледни развој ситуације, овдје, непосредно пред мојим очима! А човјек, појединачни човјек је тако нијежан као нијежна биљка - увјерена сам и добро знам да готово увијек више боли изнутра, у души, него споља; заиста, јадни рањени момци! Била сам готово на ивици плача!
Морам престати трести се испод стијенке своје коже, те не мислити више тако као да је наступио крај свијета, иначе ћу бити нерасположена, сјетна и горда читав идући дан - проклето вече са дежурством препуним крви, у болници која личи на касапницу! И телевизор, који је непрестано и даље укључен и бучан, па као права глупа кутија не схвата какво је ово мјесто, каква је ово планета! Уосталом, читав људски свијет је махом несвјестан праве трагедије која се непрестано дешава другдје, а повремено долази пред наше очи - прије или послије, рјеђе или чешће, као сад - као нажалост вечерас!
Најгоре је углавном прошло. Попићу воду и смирити се, а онда, да - онда бих могла телефонирати Чаку и рећи да сам, па да, рећи рецимо да сам вечерас већ на ивици снаге и своје стварне могућности, на крају прага издржљивости, или тек саопштити да би ми пријала добра масажа леђа, или не рећи ништа, само се горко пожалити! Чак сада сигурно спава; за њега вече није била тешка и трагична, као у овој просторији и цијелој болници - да, овдје је још грозно, и готово да осијетим додир језе по тијелу, по својим рукама и леђима!
Телефонираћу касније, уосталом. Морам угасити проклети трештави телевизор! Ух, да погледам јадног и готово изгубљеног момка још једном. Смирио се, и сада изгледа потпуно у реду. А Гифт? На Гифта сам потпуно заборавила! Старо момче, добио си друга у својој соби! Гифт чак и сада изгледа прелијепо, без обзира на сву ову ситуацију, ситуацију коју бих најрађе избрисала из свог сјећања! И затим бих радо отишла са Чаком, па рецимо, у добар и отмјен ноћни бар, или ексклузивни клуб, да! Момци, одморите се, јер сада сте далеко од сваке неприлике - бар ви сте то заслужили, вечерас, или било кад! Гасим свјетло. Лаку ноћ!
У оваквом моменту човјек помисли на неке потпуно блесаве, готово комичне ствари, које не припадају ни мјесту, ни времену - рецимо, одједном је, готово ниоткуд, у мом мозгу синула бизарна идеја да Чак сада није код своје куће, те да не спава након самостално припремљене не толико укусне вечере коју је сам толико тешко скувао, већ да води љубав са неком ружном али похотном женом са сумњивим моралом и схватањима љубавног живота, можда тек зато да ужива јер ја не знам за такав поступак, и не сумњам да ме можда вара! Ух, каква ужасавајућа помисао! Као да то није била моја мисао, и као да сам одједном у неком туђем животу!
Не, телефонираћу касније, јер Чак сада вјероватно дубоко спава - уосталом, не бих знала шта да кажем, или бих превише рекла овако узбуђена и изван себе! Као неотесана особа која ради против себе и својих изгледа, због својих исхитрених и неодређених осјећања у једном тешком тренутку!
Не, предомислила сам се још једном - ах, телефонираћу и понашати се потпуно нормално, као да се ништа није догодило, и као да је све то још само једно досадно ноћно дежурство кад други спавају, несметани и мирни; да, и рећи ћу да ми је потребна једна јако добра масажа леђа! Чак је рекао да увијек могу телефонирати - и ноћу ако желим, наравно, када дежурам. Његов сан је лак, а он увијек жели да раздрагано и смирено прича са мном - касније поново заспе као новорођенче! Да, Чак је добар, јако добар, воли ме снажно изнад свега! Четири-три-седам-седам-пет-три-четири, да...