index

14.
Ух, данас је цијели дан готово необично вруће, као да је не само Дантеов пакао и његов седми круг сишао на земљу, и обасипа нас тако несносним ударцима врућине! Ух, да, вруће је, а такси није опремљен скупоцијеним климатизационим уређајем!
Наравно, момак који вози такси каже да има двадесетпет година, ваљда зато што на тај начин жели да се за пар година подмлади - ипак, старији је, то се види, и тако изгледа искусном оку! Не изгледа лоше као појава младог или тек мало старијег надобудног момка, и чак носи на себи добру и скупоцијену гардеробу; уосталом, таксиста је и посиједује такси, иако је вјероватно још неотплаћен у потпуности, па нека банкарска колера на почетку сваког новог мјесеца стоји иза његовог врата са увијек новим захтијевом за отплату нове и нове рате кредита - ипак, сигурно понешто понекад заради, нарочито ако вози током вечери и ноћи, када полицијски сектор дише заједно и истим плућима са сумњивим типовима који увијек могу добро да плате, и то не тек ситнишем! Па ипак, све то ни приближно не изгледа као миље са којим би се могао упоређивати свијет крупних берзанских акција и капитал снажан, издашан и вриједан помена, као што су удаљене иностране гигантске фабрике и постројења, далеко веће и издашније од једног обичног градског таксија, у који свако може ући и платити заборављајући да макар размисли о бакшишу који би можда требао дати младом надобудном возачу!
Хм, момак уопште не изгледа лоше, па ипак - напросто, није вјероватно довољно имућан и богат и не припада окошталим важнијим сталешким редовима, да би завриједио већу и истрајнију пажњу моје маленкости! Уосталом, све то је његова, и само његова ствар, и ничија више. Ух, вруће је, као ужарена врела колера из пакла, која не посустаје ни за тренутак!
Занима ме шта се сада збива у предграђу, код старог проповиједника код којег редовно идем на службу и понекад у дискретне приватне посјете; немам тајне пред њим и његовим строгим и традиционалистичким, а ипак слободним и ведрим схватањима, а он узвраћа потпуном пажњом и слуша све моје ријечи за вријеме бескрајних разговора, притијешњен животним истинама које једино ја довољно добро познајем, и стварима без двосмислености које стоје на мом располагању - управо онако како права, неприкосновена и некривотворена вјера и вјеровање, отвореност и искреност религиозних душа захтијевају и... уосталом, он сам је, са пуним ауторитетом црквеног достојника, прокламовао такву одлучност и бескомпромисну борбу против свакодневних опасности које ни у једном дијелу нису под јасним свјетлом вјере и светости коју прокламује црква! Поред тога, он тако ватрено објашњава све те појмове који чине једно јасно и недвосмислено откривено вјеровање. Слике које поставља пред наш разум готово откривају истински тренутак из библијске стварности! Трубе које зидине претварају у прах, или све те сребром и солидима плаћене легије и војске које су побиједиле Исуса! Или безгрешно зачеће, које у силном доживљају и причи нашег проповиједника нараста као његова лична опсјена! Изгледа и говори у тренуцима службе као да је живи свиједок, и као да се све у тим моментима одвија пред нашим очима, док га слушамо као сједињена паства, или док касније отварамо душу, памтећи шта и он говори нама - као да је и сам својеврсни светац, и као да све брижљиво чува у својим за вјеру горивим мислима, те ником не говори о тегоби коју тако преноси на себе, учинивши тако да гријех нестане са нас; тајно се обратити њему је у неку руку као обратити се ћутећем повјерљивом зиду и не рећи ништа што представља опасност, а испричати све појединости, и ако треба заплакати као на његовом рамену! Или се чак у тренутку надахнућа насмијати, и рећи можда нешто што не би требало да се каже, па макар и његовом свештеничком чину! Ипак, он је повијерљив, и по обичају ћути као заливен - такав начин је у суштини његовог посла и позива који истински и часно обавља! Ех, и неки капетани унутрашњих послова које добро познајем могли би бити јаснији и искрено саосијећавајући као не баш богати проповиједници из предграђа! Мирни проповиједник и његов повучени и ћутљиви син који увијек упада у неке невоље, и увијек је близу опасних окршаја у полицијском сектору! Ја не разумијем потпуно јасно сектор као тако отворену и неспутану опасност за град, и све приче о томе су потпуно бесмислене и тек успутно их слушам, све док проповиједников син не упадне у нову невољу, и све док се стари проповиједник не разбјесни као старозавијетни бик чије је младунче нечим угрожено! Па ипак, он задржава присебност и не губи дах ни тада, већ све што треба уљудно и приступачно објасни, јасно рекавши шта је недвосмислена улога сваке праведне и вјерујуће жене која тада може помоћи, као што уосталом и доликује! Да, и тада без претјераног размишљања извршим јак притисак на свог мужа, и цијели сектор завришти у бунилу полицијске рације и мучних саслушавања, и нико од криминалаца не зна тада шта га је заправо снашло! Тако сам, тихо и ненаметљиво, и наравно у довољној мјери упорно, обезбиједила и дискретну, ненаметљиву и невидљиву пратњу за касне ноћне изласке своје већ поодрасле ћерке! Ипак, још нисам рекла сиротом проповиједнику из предграђа ништа о томе, иако вјероватно већ сасвим озбиљно сумња - уосталом, он би се сазнавши пуну истину тек порадовао зато што је омладина бар једним дијелом безбиједнија на јавним мјестима, у гужвама свакодневнице, и у као пожар разбијесњелом сектору! Да, он итекако разумије зебњу родитеља тек мало одраслијег дјетета, и све што уосталом тражи је да његов син такође буде равноправан у свакодневним односима и безбиједан на послу и у граду, и ја то поштујем и потпуно разумијем! Па ипак, постоје и јасна и стриктна законска ограничења, и чак ни мој муж није свемогућ, иако обавља значајну и важну функцију; његове руке су такође понекад везане, са јаким притиском строгих законских норми и устаљених правила, те других лица у хијерархији! Бунио се безлично и неприкладно када сам први пут дискретно наговијестила такву пожељну врсту бриге за нашу ћерку - готово је преклињао кидајући рукама своју ријетку косу, и рекао да не смијем ником рећи ни ријеч о таквој својеврсној, готово цезаристичкој злоупотреби јавне функције и одговорности, те да је све то опасније од игара са крупним акцијама на берзи! Штавише, рекао је да је цијела таква активност полуилегална, нимало савијесна и сврсисходна и врло опасна, те да се све мора одвијати глатко и без изговорене ријечи, као перфидна и добро осмишљена игра Пилата која је Исуса коштала живот, или је бар убрзала његов ионако неминовни крај - ех, морала сам послушати, иако сам итекако била припремљена на дуготрајну расправу с њим!
Питам се како град изгледа ношен импулсом романтичне касне вечери и дубоке ноћи, и шта тада раде сви ти шаролики људи који дању не раде ништа, већ само пију кафе и пренемажу се нерасположени и испијени од претходне непроспаване ноћи, подбули од лошег пива, коњака и цигарета! Ех, готово да пожелим након толико година видјети како град дише, па рецимо, у три или четири сата ујутро - да, у вријеме док сви које довољно добро познајем већ дишу дубоко и чекају јутро утонули у сан, а не у скоро магични смисао и ритам понекад не тако лошег блуза, гледајући са пожудом гола кољена жена са сумњивим моралом и схватањем јавности и јавног живота - ех, па све то и није нешто нарочито, и може се уосталом видјети и на телевизији - као отрцан и заједљив трећеразредни провод и ноћни хумор и гламур, који није за сваког! Зато сам поред свих осталих разлога тражила да чувају моју ћерку са посебним занимањем, знајући да постоје таква мјеста неморала, скандала и јавног губитка!
Овај такси је скоро удобнији од луксузних, скупих возила у којим се такође возим, и младић је прави професионалац, са знањем и занатом као превасходном обавезом - као да је стално на ужурбаној улици у средишту силне градске вреве, и научио је можда тако да вози боље од других, или тек познајући добро стварне могућности и потребе чува сопствени живот и возило, као да је већ стар и искусан, наоружан свим потребним знањима! Питам се да ли су га заиста притиснули злокобни банкари и њихов систем, систем у чијем средишту је здрава и снажна монета, па мора да размишља зрело иако је млад и још увијек импулсиван и предан неспутаном животу, па вјероватно док замишља будућност као небо на којем сијају све његове звијезде и звјездице вози кроз буку и гужву поподневних градских сати потпуно неоптерећен, са само једним проблемом у меморији, то јест са новом ратом за банку! Да, а све то вјероватно значи да скоро сигурно није богат, што може знатно утицати на све његове младалачке снове и надања - његови родитељи сигурно немају акције скупих предузећа, и под знаком питања је чак да ли посијећују недјељну проповијед - уосталом, није ни важно, јер мој живот је далеко од свега тога...
Скоро смо стигли надомак цркве - да, рецимо успут: стари проповиједник би вјероватно платио солидом или сребреном виљушком да сазна како сам поново у току са новим интригантним стварима! Јесте, случајно сам пролазила и остала непримијећена када је тајно телефонирао мој муж, и говорио с неком другом повијерљивом и важном, вјероватно угледном особом; мислим да се тај човјек зове Методи, или тако некако! Углавном, знам само то да су причали о старом италијану из пристаништа, Велучију, којем се изгледа не пише добро, односно, никако му се не пише, и то већ врло скоро, већ за неколико наредних дана! Изгледало је као да је превшио мјеру, и као да су сви љути на њега и не мисле добро о њему и о његовим животним плановима, о његовој будућности која више не вриједи ни пребијен цент! Љутња је нехришћанска појава, и основни узрок гријеха - са друге стране, тајне су тајне, и треба их добро и брижно чувати! Проповиједник је искусан, па све што му откријем постаје тако његова тајна - ипак, размислићу добро да ли баш све да кажем, и притом ћу одредити прави моменат за ријеч коју имам! Да, морам мислити на свој углед и репутацију, јер сам на одређени начин повезана са цијелом том ситуацијом! Ипак, сазнаће понешто ако и даље цијело вријеме буде ћутио као заливен, или се бар претварао да је тако, као и увијек досад. Уосталом, нека размисли да ли је добро причати о стварима које ионако не занимају никог ко мисли о својим изгледима, а доносе тек невољу и немилост јаких и утицајних кругова друштва! Никад не губим из вида, проповиједник је тек проповједник, и ништа више, и ништа мање, а Бог је свемогућ и свевидећ, и познаје и проповиједникову душу као душу неког најобичнијег смртника; у неку руку, то су тешке и претешке теме за једно овако прекрасно поподне, и не вриједи размишљати о немогућим стварима, или о стварима изван домета обичних неупућених глава - а сви смо у неку руку такви, зар не?
Ником осим повјерљивом и мудром проповиједнику не смијем рећи ни ријеч о свему шта сам чула, о Велучију, и свему оном шта се убрзо припрема! Као права злобна кухиња одраслих превртљивих мушкараца, који кувају послиједње љуто јело за старог италијана! Уосталом, све то се не дешава мени или особи према којој гајим повијерење и милост, и као да је уопште битна та горка Велучијева судбина, или интриге које чине загонетне сиве прилике звијезданог градског неба! Као што сам разумијела, он је прилично кримогена и врло опасна особа на врху прехрамбеног ланца града, пуна нехришћанског презира помијешаног са формалним стриктним схватањем вјеровања у светолике и одуховљене ствари! У мојим очима, то је као не само Дантеов пакао који наступа под маском раја, и не мисли ником од нас добро! Ионако би га прије или касније казнио закон према пуној процедури, одвагавши праведно за сва зла која је починио другима! Занима ме донекле ко је тајанствени Методи, и да ли се бави крупним берзанским акцијама - сигурно је богат и моћан, а мој муж је говорио са њим скоро као кад говоре људи на телевизији, уопштено, важно, са поштовањем, и одмијерено - као да се можда помало боји чудног саговорника, или жели да покаже респект према њему - уосталом, то су тешке теме за једно овако дивно поподне, а преостају чињенице и само готове чињенице, као уосталом и увијек! Ех, стигли смо! Напокон!
Никад му нисам дала цијелу двадесетицу одједном - уосталом, нисам ни дужна, и једино треба да платим цијену вожње, и уљудно отпоздравим када ме испрати из таксија - и на мене бескрупулозни и строги банкари на овај или онај начин безгранично врше притисак, па знам поприлично добро о цијелој његовој ситуацији тек на основу летимичног погледа, а он за моје проблеме уопште и не зна! И нека не мисли да немам душу - можда је моја душа већа него што он замишља, и мршти се у себи посредно поступајући нехришћански и исхитрено! Ех, младост...
Довиђења. Видјећемо се други пут. Да. Ух, како је вруће, као да умјесто Сунца са неба грије неупоредиво јача и ближа звијезда! Ех, а сада право код старог проповиједника!
Предграђа су заиста тако чудна, људи ходају не марећи за проблеме друштва, мисле успорено и поздрављају се успорено, и као да је потпуно неважно све што се дешава у правим средиштима радње, у свијету иностране политике, крупних берзанских акција, медијских магната и звијезда, које једино мисле о сопственом богатсву и сматрају да нико други не може постати познат или популаран, као да је слава и успјех једина вриједност која на свијету постоји, или чак да свијет постоји управо због њих, и само зато да би се људи таквим звијездама и звијездицама филмске и телевизијске сцене дивили, и обожавали их као да су скупоцијене и отмјене ствари а не обични природни људи, што је све заједно потпуно нехришћанско схватање, па је тако поприлично нездраво за јавно мнење и односе у граду! Ех, свијет популарних и успјешних је можда ипак нешто посебно, и можда је заиста недодирљива ствар у животу пењање на врх медијске или филмске славе за обичне смртнике и смртнице, попут мене и других преданих вијерника који редовно долазе на проповиједи у предграђе! Ипак, и даље имамо просту и једноставну хришћанску душу, а то сваком живом створу преостаје на крају свих разочарења, а Бог предано мотри на своје сљедбенике, и добро пази на све широм отвореним очима коначне и непоколебљиве правде - чак и ако се не боје његовог гнијева, нека знају да гријеше, и да је свако оправдање за коначни немар према вјечности погрешан разлог и један гријех више - као колера која се надвила и вијори свим својим заставама над поколебаним и посрнулим човјечанством!
Ех, тако лако препознајем друга лица која долазе на службу; да, тек понеки крупни акционар, који необавезно и готово театрално носи у руци од јуче старо вечерње издање новина са тачним извијештајем берзанских кретања, потпуно немарно и готово индолентно, као да је све на свијету потпуно равно, и као да се све своди само на игру са крупним берзанским акцијама и новцем довољним чак за куповину јахте у тропима! Да, као да не постоје друге ствари, и као да Сунце не сија једнаком снагом за све људе под овим небом - као да је сублимација свијета и наших разноликих природа проклето златно теле, израђено и употријебљено за један дан људског отпора према свемоћној праведности!
Ипак, и једностраности у осуди само богатих људи ипак су изузетно опасне, као клопка о умишљености и свјетовној непромишљености свих богатих акционара - такви као ми, уосталом, увијек дају издашан прилог, и обични свијет претоварен бригама које одвлаче његову пажњу се не може поредити у привржености цркви и светој служби са нама! Наиме, и нама је стало до божијег обзира и његове воље, те нарочито до поштовања чудесног пута који априорно ником ништа не гарантује - не, нисмо ми без размишљања, а добровољни прилози још никог нису осиромашили! Уосталом, обични људи то не схватају, и можда никада неће на прави начин разумијети и разложно схватити!
Стари проповиједник увијек тако уредно саслуша све моје ријечи, са пуним обзиром и поштовањем; сада, док размишљам како да му кажем за Велучија и његову по свој прилици злу и рђаву судбину, можда не размишљам толико да ли да кажем, већ како да испричам на најбољи и најсврсисходнији и јасан начин - готово јединствено, а ипак своим ријечима, без сувишне журбе и непотребног страха! Стари проповиједник је предан вјери и вјеровању, али ипак није становник далеке планете, па често и сам каже да воли понекад сазнати ствари из јавног живота, или понешто о питањима од опште важности - превасходно зато понекад кажем нешто што можда и не бих смјела, а он све тако добро чује, и загонетно клима главом!
Уосталом, као да је Велучи уопште важан - хоћу да кажем, могао се побринути да не дође у тако тешку ситуацију, и да не засмета утицајним, важним људима који могу љутњу непосредно саопштити, а не само љутити се и бесконачно исмијавати своје живце беспомоћношћу да нешто више и одлучније предузму - као осмишљене мјере и намијера спроведена у дјело, или у живот!
Ех, прво ћу саслушати службу, а притом ћу се већ сјетити неких бољих и лепршавијих стилских парабола за моју нову причу! Свештеник је тако љубазан, и своју срећу проналази у мојој срећи и тако уобичајеним навикама, које нису ни на који начин грешне и безбожне... А ја, ја ћу узвратити свјежим и новим вијестима из живота града, који у својој бити није за све једнако доступан, и нису сви ни приближно тако поносни, угледни и утицајни! Ех, град!
Гдје су забога моје папирнате марамице? Ово се увијек изнова и изнова дешава - мој нос почне да цури тачно на вријеме и без грешке обилно, тек кад ме сви већ угледају на улазу у цркву, и почну поздрављати! Дођавола, зашто нисам зашмрцала у таксију, док још нико није гледао?
Да, рећи ћу свештенику за Велучија и намијере Методија и мог мужа према њему и његовој злој судбини! Методи је здушно поздравио готово све што је предложио мој муж, и као да је још и додао понешто, као да се цијела ствар тиче на неки начин њега посебно - не, нисам све чула и можда не знам потпуно тачно шта ће задесити старог Италијана, али ипак знам да се неће провести најбоље, а и то је већ више него довољан основ за добру причу, окићену свим додатним детаљима и мојим мишљењем које се ослања и на ријечи које чујем на служби, и које није у супротности са хришћанским духом и мотивом коначне истине! Да, проповиједник каже да морамо ослободити душу понекад, и страстима ћуди дати на вољу; а самоћа, самоћа долази и од превеликог ћутања и несавијесног прикривања тајни које са њим увијек могу подијелити, и то тако да буде трајно захвалан и обрадован!
Добар дан, добар дан. Да, добро сам, хвала, да. Добар дан...