index

12.
Ух, моја глава је препуњена мислима као зрела лубеница из које не постоји излаз ни за једно зрно нове, обновљене мудрости новог развоја, препуњена је слабим, потмулим болом, и тешка као олово! Алкохол у вечерњим тешко задимљеним просторима избјегавам као могућу несмотрену грешку која може омогућити да неразборитост завлада мојим поступцима, и понекад попијем тек по неки виски за читаво вече, гледајући остале како неконтролисано пију не марећи за своје здравље, добро се забављају и проводе се притом разуздано - вјероватно зато јер су пристигле моје бројне године некадашње разузданости и лакомислености из прошлости на своје тачно одредиште, у мој живот и моју садашњу судбину, крунећи преосталу снагу и полетност, а засигурно није све као оних дана, нисам више као онај одријешити и способни млади човјек, који је насртао са аутоматским оружјем на оклопљени, на добро брањени поштански теренски комби препун спасоносног новца, новца и богатства које је било туђе и које је затим таквим изненадним обртом ситуације постало моје; да, нисам више као онај давно заборављени човјек, млади и снажни момак са жељезнице чији је криминални досје у полицијској архиви закључен већ одавно, па ни највећа цјепидлака полицијских анала више не зна ниједну ријеч о мојим пропустима из младости, заједно са законом који је одавно подигао руке од таквих тричавих питања и таквих тешких епизода из мог ранијег живота - да, само у забораву и сјећању преживио је такав човјек који се није устезао да макар без тридесет долара у џепу окрене леђа систему и његовом систему вриједности, да оде са жељезнице, без подршке, без блиског загрљаја макар и цркнутог пацова; били су то славни дани, а ја сам био човјек који завријеђује највећу пажњу - сада преостаје само да носталгично мирим своје ововремене крајности, потпуно свијестан чињенице да ме овдје у клубу, у овим обичним данима који протичу у низу сви наводно неограничено воле и поштују само због мог новца, положаја и утицаја, а да чим се одмакнем довољно далеко, на начин пун намјере да схватим истину о правом и истинском огољеном стању ствари, говоре масно о мојој дебљини или ћелавости, или о релативно ниској силуети, као врагови из Дантеовог пакла чији смијех раздире простор клуба! Па ипак, проћи ће и то, као уосталом све ствари од значаја на овом уклетом свијету, свијету без правих, широких перспектива!
Управо сада, сједим овако потпуно усамљен за скупим резбареним столом у Кантринајту у сред бијелог дана када унутра нема никог другог, чудим се и смијем свом својом разложношћу, наравно не без разлога: напросто, све те као банана огуљене фаце, страшни и маркантни потрошени типови са свим намјештеним сценама у некој својој чудној и несхватљивој аудицији, са погледима и покретима који крију лажну опасност и још мању одлучност, све те намјештено потрошене женске особе са превише шминке и премало одјеће на себи, сви они мисле свако проклето вече, из вечери у вече, а да, долазе стално, увијек готово једни те исти типови, увијежбана и уходана екипа ситних утјеривача дугова, бивших и активних полицајаца, отпуштених робијаша, намћора, и сва сила дустабанлија без перспективе, без јасног резона о другима и о својој улози у животу, а сви заједно не могу да се ослободе, не могу да изађу из тог размишљања и потпуно погрешног закључка, да су сви они наизглед као неки дотјерани глумци холивудског калибра на скупој вечерњој сцени која се зове Кантринајт, да се сцена понавља из вечери у вече ради њих, њихових живота, схватања и размимоилажења са основним, неприкосновеним чињеницама живота, због њиховог унутрашњег, сјајног и треперавог доживљаја, доживљавања или можда чак неког идејног стремљења према смислу живљења и бољој егзистенцији - не, сви они су у потпуној заблуди, и док сједим овако са главом тешком као олово, али са потпуно бистрим и словесним мислима, у празној клупској сали са готово неуредно разбацаним столицама и столовима, опуштеним, незатегнутим радницима и особљу клуба, без револтирајуће вјеште музике која личи на блуз, богатог бара и готово обнажених женских груди, рамена и кољена, видим да је то све, читав могући и немогући доживљај таквих сањарских лица само једна пролазна опсјена, успутна лаж која има цијену, права игра иза које стоји моја маленкост и моја јасно зацртана профитна маргина, гдје владам неприкосновено као закулисни Цезар са маском припремљеном за овај и за друге плесове скривених лица, невидљивих али моћних и свеприсутних, човјек око кога се све врти, владар на сцени кога сви виде, а који ипак крије супстанцу своје моћи у нечем тако тајанственом да они никад не могу да досегну, да дохвате такво значење живота! Ах, живот. И профит!
Додуше, сневеселим се кад помислим да главни дио, да кажем тако лавовски дио свих мојих прихода од овог доброг и солидног вечерњег клуба долази од новца задобијеног за скупу и отмјену забаву важних лица у тајном клупском сепареу; виђени и угледни, свима познати а ипак непознати људи, који не желе да тек тако буду виђени на оваквим мјестима, заказују своје полутајне сесије картања са скупим улозима, тренутке нескривених ужитка у музици, вискију, рулету, картама и обнаженим женским раменима, долазе редовно скривени под плаштом тајности, а тек кад уђу у тајни сепаре, тек тада свако сваког непосредно види, разговијетно прича и добро разумије, и свако сваког познаје, док уљудно и више него добронамијерно поздравља са широким, нескривеним осмијехом - тада више не постоји пријетња злокобне сувишне знатижеље, и на сцену ступа присуство тајни које уосталом сви присутни знају - нико непозван више не може проћи кроз та добро чувана врата тајног сепареа па макар био сам Цезар, осим ако не жели да пролази кроз опасну вратоломију сличну пробоју кроз линију ватре и снажни, отпорни оклоп теренског поштанског комбија са новцем!
А на сву моју жалост, и јако, одлучно унутрашње негодовање, управо се такав немогући сценарио био догодио, током тако обећавајуће, испочетка сасвим мирне, кобне претпрошле вечери! Револверашки расположен снажни, одлучни дустабанлија који је потекао највјероватније негдје из провинције или из другог, можда не тако великог града, извијесни Гифт, спретан, способан, веома снажан момак који познаје све тајне заната а свој посао обавља беспоштедно и брутално, зарулао се према вратима тајног сепареа, парализовао и демотивисао брзом и одлучном акцијом стражу која обезбијеђује тајни сепаре, и сигурно би убио угледног, добро естаблираног госта, да га у већ готово извршеној намијери није онемогућила бивши агент, а сада моја запосленица, извијесна Ширли, којој сам одмах идућег јутра повећао плату за безглавих тридесет посто - сијала је као поноћна звијезда на небу свих мојих продужених нада, и пријао ми је мирис барута из њеног револвера више него све хиљаде тона парфема потекле из града свјетлости - спасила је мој свијетли лик клупског послодавца, посао, част и углед, можда чак и живот! Само свевидећи Бог је послао код мене прије пар година, у овакву декадентну средину препуњену најразличитијим сурогатима, каква је Кантринајт!
Мету на својим грудима носио је Методи, богати и угледни берзански акционар који има уплив у неке крупније ствари које могу бити интересантне у једном животу са проширеним могућностима; он лако може да утиче на ствари, и непоколебљив је у свом схватању да ситуације од највеће важности не могу никако поћи лоше, све док их он бар једним дијелом контролише, и усмијерава својом сопственом вољом! Његово могуће рањавање, или чак и крај који је на сву срећу избјегнут, значили би крај за многе друге, па можда чак и за мој клупски посао, а можда и за мене лично на неки начин - наравно, у строго пренесеном значењу, јер ни у најкритичнијим ситуацијама не могу бити тако лако избрисан са лица ове незахвалне планете, и из система који засигурно није систем вриједности! Међутим, извијесне посљедице би засигурно и неминовно услиједиле. Као, метак-фора! Метафора, ако схватате шта хоћу да кажем! Сви бисмо тада без гласа, а једним дијелом и својом вољом отишли према исходу који би нам се свима свиђао све мање и мање, или нимало! То јест, многи би зажалили и немоћно оплакивали стара добра мирна времена у Кантринајту! Ствари би се промијениле из коријена, а то није ни најмање здраво за све разборите људе који воле устаљеност и сталоженост, мир и стабилност. То је као непромијењљивост основних чињеница које су носећи стуб за све остале ствари, и принцип да се принципи не мијењају, ако ме добро разумијете! Да, нарочито ако то све значи мир и непомућеност! Све је то могла однијети вода, готово у једном безглавом тренутку!
Методи је у суштини добар и храбар човјек, и погрешно смо схватили његову примиједбу на почетку те кобне вечери, када је недвосмислено указао на потребност повећаног опреза - понеко од старих лисаца који га добро познају и не дају ни пребијен цент за Методијеву интуицију, је чак успутно и опрезно употријебио и ријечи страх и вуна, нарочито дубоко сакривен иза његових леђа; ипак, Методи је био у праву, и добро је што нам је опростио мучну сумњу која је могла бити кобна, и која је вјероватно била тихи ослонац и дио плана тајанственог, вјероватно добро или чак астрономски плаћеног нападача! И штавише, признат сам након првог момента панике и спасоносне интервенције Ширли, као човјек који се несмањено брине о стварима у клупском послу, и похваљен у ширем кругу моћи и утицаја, јер је сигурна рука сигурног стрелца устријемљеног на плијен који циља заказала због акције моје раднице обезбијеђења! Да, то је тек такво право олакшање!
А сјећам се добро детаља из своје ране младости - како смо само нападали оклопни поштански комби, три добра стара ортака без страха и мозга у глави и ја, организатор и планер читавог посла! Магловито и тмурно јутро, скривени агенти и униформисана полиција на све стране - имали смо тек слабо аутоматско наоружање, јер је италијан за брзу и убитачну збројовку тражио у том тренутку превише! Так, так, одлучна и смјела акција која даје крила адреналином натопљеним младим застрањелим жељезничарским радницима, отворен и као зрела лубеница распучен оклопни комби, и паре на сунцу, као откровење за године финансијске глади! Као да ме је тада огријала најсјајнија звијезда на небу средњег криминала! Када сам неколико година касније купио Кантринајт, непосредно изнад бара, на видном и истакнутом мјесту, окачио сам натпис: Добродошли добри стари знанци!, тако да, па рецимо, ако некад дође неким посебним случајем ношен, или једноставно слиједећи добар глас неки од мојих знанаца из те драматичне и опасне акције, да се одмах грохотом насмијемо, загрлимо и потапшемо један другог по рамену, усамљени у скривеном сазнању које ћемо и даље чувати док нас смрт не растави од нашег иметка и животне среће која је наступила као резултат нашег одважног, иако не поштеног пред законом, дјела!
Ух, врућина данас баш не одустаје, и љепљиви зној пријања све јаче и јаче за моје чело - попићу још једно безопасно пиво са минимумом алкохола у свом садржају, оно боље и скупље, наравно! Надам се да се овај случај са опсиједнутошћу лаким пивом неће одразити на моју слику и ауторитет који имам пред запосленим у клубу, и гостима који уредно увече сваки пут поново долазе. Да, неке нове дустабанлије и странци неизоставно се питају наглас говорећи до најближег уха: ко је овај дебели и за друштво штетни човјек, док сви познати већ одавно знају да сам ја прва виолина и најсјајнија звијезда на Кантринајтовом ноћном небу, његов поносни и дружељубиви власник Мат! Наравно!
Ух, никако се не могу ослободити те слике из младих дана, која стално поново навире, све сјајнија и сјајнија - да, уосталом, а зашто нисам наставио одваљивати уморне и тешке дневнице на жељезници? Ваљда је било превише досадно и монотоно, преслабо и мучно за интелигентног човјека попут мене! Ипак, био сам снажан, и бескомпромисан у свим својим поступцима! Та проклета слика са кршењем закона у својој средини, никад не блиједи - насртао сам на оклопљени комби претоварен наоружањем и апаратом за заваривање, ризиковао живот, част и углед, пробијао се кроз устријемљене рафале из оружја браниоца, и успио - ризиковали смо животе, одлазак на дугогодишњу робију и осуду познаника и фамилија које су вијековима одгајале беспотребне поштењачине - ипак, успјели смо, и сада мислим да је све што је урађено добро! Наравно, нисам слијеп према основним чињеницама, и пријетећем парадоксу који из свега тога слиједи! Да, сада сам поносан и успијешан, па ипак, та слика никад ме не напушта - као да сам још увијек проклети саспект који чека сваки час да заврши на полицијском испитивању, окружен подлим и више него двосмисленим погледима детектива! Ипак, закон и правда нису злопамтила, па сам сада успијешан и угледан грађанин са свим правима која заслужујем! А кад се само сјетим отпора који су пружили наоружани чувари и полиција - сам дантеовски ђаво, Ничеово вишње чудо и срећна игра судбине, добронамијерна као Цезар лично, спасили су нас потпуне пропасти и ништавила у том одсудном моменту када се мисли дијеле, и ријечи завијају брутално као полицијска сирена! Ех!
Да, гледам тако свој скупоцијени и у одређеној мјери отмјени клуб, овако полупразан и напуштен од свих у овим досадним и за забаву било које врсте неподесним пријеподневним сатима, осим од мене и ревносних, марљивих дневних радника и послуге, и не могу се начудити како то да сав тај свијет који увече испија неограничене количине пића као жалосни и отуђени збор жедних камила, никад не запита себе нити било кога другог за бљештавим баром или столом у сали шта постоји иза кулиса читаве игре, како све изгледа кад нема бљештавила, сјаја, одличних блуз музичара који плијене истински интелект код посијетилаца, и голишавих и не баш побожних младих жена - како је то бити неко као моја маленкост, како изгледа надгледати, сматрати, кориговати и надзирати, једном ријечју управљати овим мјестом и људима који овдје раде, па тако на неки начин и људима, животима и судбинама и оних за које увече и ноћу изводимо заједничку представу - наравно, то је само као једна од тема за размишљање, па ипак... Запитам се у тим тренуцима бесциљног али не испразног размишљања, како би тек било да сам ја у улози коју посиједује Методи, или неко од других важних и утицајних људи и њихових тешких глава које познајем, и са којима се повремено дружим! Ех, да!
Мораћу детаљније и сврсисходније наградити способну и спасоносну Ширли - ипак, ријешила је на повољан начин ситуацију која би била готова за још само неколико секунди! Надасве, морам бити дискретан, паметан и прикривено бојажљив због друге могуће крајности - Методи је инсистирао да вијест која није процурила и која још не постоји као таква, и оно чега се армије дустабанлија још нису сјетили и чак још не наслућују, да једноставно и не процури још извијесно вријеме - вијест о мети, сврси, наручиоцу и извршиоцу спријеченог злочина! Наравно, тако ће уосталом и бити; да, ријеч је заповијест, заповијест је за људе, а ја нисам несмотрена узбуђена будала!
Да, момче, хоћу то пиво, да. Тако је, и реци бармену да заокружи на моје име још само и ово мало и непримијетно пићенце! И не прекидајте проклети синтетички звук из радио-станице, хоћу да чујем цијелу арију, ако ту заправо и постоје ноте! Наравно, и ја сам био млад, а сви имамо душу, иако је музика можда више нема, и можда је чак више никад неће имати! Не, нико данас од мене неће добити двадесетицу, остаће да мирује у мом дебелом, скупоцијеном кожном новчанику! Ех, младост је као незнање, или као лакомисленост у свакој ситуацији!
Вријеме је да полако кренем према банци, па онда одлазим у свој стан, на ручак и послијеподневно опуштање и разговор са омиљеним бићима. Код досадне и вјечито љубоморне жене, која сматра да може знати све детаље из мог живота, ма како бизарне и беспотребне! Да, као да имам тридесет, а не близу шездесет година! И поред свега, гутам проклете отровне таблете, за које ни доктори који их преписују не знају често за шта служе и како дјелују! Да, често ми заиста није ни до чега...
Изаћи ћу сада из Кантринајта. Довиђења, довиђења. Да, довиђења.
Ух, и напољу је вруће као у Дантеовом паклу! Каква несносна врућина! Такси! Такси!
Ух, младићу, било је и вријеме да се појавиш!