index

7.
Забога, поново сам у полицијској станици, као у добрим старим данима славе и међусобне полицијске љубави, среће, респекта, и међусобног разумијевања! Да, овај пут овдје сам као могући саспект; ипак, надам се да испитивање и задршка на овом отужном и тако једноставном мјесту препуном очајавања, неће трајати беспримијерно дуго, чинећи да мој напор постане несавладив, и претежак за моје крхко, женско и женствено биће!
У овом тренутку желим само да не извири одједном са неке своје стране онај проклетник и цинични побједник сопствене зле коби, Џемс Банк, можда из неке своје недостојне јазбине као што је уосталом и сам Кантринајт, и да не започне кружити наоколо као тешка, отужна колера несавјесности над човјечанством, глумећи своју улогу и играјући добро познату игру и ролу, тако да се крадом смије а тек једва видно осмјехује, а уствари се до крајности страсно слади над мукама жртава тихе или отворене полицијске тортуре! Његово понашање је готово опипљиво подло и неморално! Посматрам га више него предано, и чак донекле лично заинтересовано већ скоро двије године, у тренуцима доколице и опреза према свим споредним, или спореднијим стварима на овом свијету, и... па, није баш ни толико лош, није ни престар, добро се држи, и као да има нешто у свом донекле чудном погледу - као неку недостижну тајну о људима и стварима које чине живот, или као да зна превише тајни, својих или туђих, свеједно! Ипак, ожењен је, а и онако, мислим да он није онај прави, самозатајни, сигурно не као изненадни и свјежи, неочекивано придошли принц из бајке, и још поред тога не знам да ли би се на било који начин свидио мом старом! Предграђе је чудно - сви све знају о свима, и ако се не одају алкохолу или дрогама, непрестано и без даха причају о другима, и сладе се желећи неуспјех свих људи из властитог окружења!
Ух, тако је вруће! Да ли су ови полицијски момци икад чули за клима-уређај, или бар вентилатор за расхлађивање вреле просторије!
Да, Ширли, згодна душо, сада је углавном све добро, сада је потпуно све у реду и све ствари су на свом мјесту, и све што треба, треба отићи са овог мјеста, и потом напокон одахнути плућима и памећу! Ух, надам се да нећу морати запамтити да ме је неко дрско или пријетећи погледао, како обично бива на оваквим мјестима, и при овим немилим сусретима са својим некадашњим колегама!
Да, сада је добро, охладила сам се почевши поново подсијећати све око себе на недодирљиву и хладну као санта леда младу женску особу, еманциповану и поново снажну; моји мишићи више не трну и нерви су мирни, способни за спонтаност, и хладни као сјечиво!
Да, у тренутку кад сам отворила ватру из деветке, трнци су прошли кроз моје тијело - одједном, имала сам четвероструко више живаца и синапси, а мозак, слијепоочнице и очи дивљачки су добовали, снажно и прокрвљено, као јака киша по нечијем не толико солидном крову! У тим тренуцима, мозак као да је био зауставио свој нормални рад, и нисам могла размишљати ни о узроцима ни о послиједицама, потпуно опхрвана слиједом критичних дешавања; а сада, сада је добро, и нећу бити тужна без обзира на све што се накнадно, и још касније, деси!
Помислила сам да сам готово бескрупулозна празнећи саржер у тијело човјека испред себе, занесена вјештином са којом сам обављала свој чудовишни задатак! Странац којег сам први пут видјела те вечери и пуцала у њега, и хвала Богу, који ће захваљујући напорима љекара и хирурга изгледа остати жив и ходати поново на својим ногама, изгледа није детектив тајне службе или унутрашњих послова, ни било који други званични службеник државе, агенције или иностраног предузећа! А и да јесте, не бих осјећала кривицу и грижњу савјести, ма шта да каже судија и државни тужилац - пуцала сам на својој дужности, и поред тога у чистој самоодбрани! Он је потегао пиштољ први у видљивој намијери да пуца, и махао је смијешном значком за коју сам одмах знала и видјела да је лажна - такве су већ користили професионални криминалци са дужим стажом у нашем сектору, за случај да буду сатјерани у тјеснац, те изненадном акцијом ухваћени у клопку детектива и органа реда!
Ширли, дјевојко драга, након свих ових формалности и овог непријатног, или још непријатнијег, дијела са непосредним испитивањем саспекта, иди право и без оклијевања у свој стан, истуширај се тјерана ритмом неке добре и опуштајуће ствари са градског радија, попиј један јединцати мали француски коњачић који ће омогућити да крв коначно поново прокола на прави начин, и одмори се најмање три или четири сата, не заборавивши да притом искључиш телефон, и онемогућиш звонце на улазним вратима свога стана!
Можда је боље што више не радим у полицијском одјељењу за наркотике - када стигну пореске маркице на крају године, више се не бојим недостатка новчаница и хроничне беспарице, а и стан у којем живим је добар, простран и свијетао; Мат је добар другар, и разумије потребе младих усамљених жена, а притом се понаша потпуно као неки прави професионалац или човјек више него уљудан, не добацује, не тражи сумњиве и неморалне противуслуге, и поштује мој став о животу и људима. Ја се Мату из дана у дан непрестано одужујем тако што никад не гријешим, и радим предано свој посао као три мушкарца заједно. Ипак, носим револвер већ седам дугих зима и љета, и свака ноћ је као једна година, са пуно стрепње, одговорности и ризика. Живим на екстремним границама снаге, нерава и упорности, а опет за сваког имам лијеп осмијех и интелигентну ријеч којом као да враћам услугу коју чак претходно не морам ни да добијем - таква сам, и воле ме сви који ме тек мало боље познају и цијене!
Грег, бармен у Кантринајту, млад и захвалан момак препун тајанствене љубави и тихих али примијетних осјећања, увијек се лијепо осмијехне и као да нешто жели да каже, а није довољно сигуран у себе или мене и одлаже расплет такве, за њега тешке ситуације за неко боље вријеме, или тренутак у којем ће бити одлучнији и херојски или тек хероично расположен, као чисти ослобођени Цезар неспутане љубави! Боже, кад се само присјетим! Наравно, и ја сам некад била преплављена маштом и таквим неодлучним сањарењем на увијек строгој јави љубавног тренутка!
Сачекаћу да попуне проклети билтен, штиво које ионако нико не чита, и које тек слажу број на број заједно са прашином, као вечерње новине; да, а онда идем у свој стан да се одморим и лежерно одахнем од свих ових стресних ситуација, и непосредног гледања у ликове који ништа не обећавају, и немају неку јасну полицијску перспективу, праву звјездану будућност!
Да, била сам звијезда којој нико није аплаудирао, за којом се нико није окренуо да посматра њен освијетљени лик и појаву, насмијао се или заплакао неуслишен и очајан, и коју нико неће повести својим колима у свијет савршеног дворца кад се заврши ово испитивање у туробној полицијској станици!
Да? Како шта мислим шта је он у ствари? Можда агент тајне службе, или сумњиви трговац некретнина из унутрашњости, или хитмен којег је унајмила нечија бијесна жена? Не, не мислим тако, и да, смирила сам се, јесам. Да, можемо наставити! Да.
Ух, готово сам постала у потпуности нервозна, као у свом најлошијем издању! Бивше колеге и њихови осмијеси, какав лош штос за овај тешки дан! Као да сам јефтина дјевојка са улице, или полукриминална особа са колекцијом девијација на којој би позавидио и сваки надобудни, свјеже и реш печени револвераш мафије из пристаништа! Боже, погледај само те отрцане фаце и људе који све погрешно схватају и шире подозрење према остатку друштва, као колеру зрачења лоших осјећања и мисли - као да су заштићени неким ружним и прљавим велом закона које једино они у том и таквом облику виде и замишљају, и у потпуности се тако и понашају - као да спроводе неки прљави закон, и то на начин да је видљиво како корупција, немар и непажња обавијају све те на једном мјесту обједињене мушке проститутке интелекта и достојанства, а не сам истински закон, или његов слаби привид! Каква погрешна слика за памћење, сав тај одавно већ виђен немар и сценарио унутрашње опструкције; готово као страх за друге и за све нас, за систем и земљу - као хијене које нису заиста гладне, и само се сладе нечијом муком и тешким положајем! Пожелим да никад нисам носила значку - ипак, преостао је голи понос... и сјећање.
Да, имала сам извијесни проблем са Велучијем, старим италијаном из пристаништа. Играо је вјешту игру, и да би заташкао сопствену повезаност са застрањелим људима из унутрашње контроле који су постали сурогат система закона и правде, приказао је дрогу коју сам наводно вратила директно на улицу, остварујући добит у једном таквом нечасном послу! Затим сам одговорила бијесно и неодмјерено, клевећући све и сваког, потиштена, изгубљена и избезумљена, и нагодила се са тужилаштвом - добила сам двије године условно и прогон из службе, на крајње нечастан и готово понижавајући начин - као у контејнер одбачено ђубре, или, као неповратно изиграно повјерење у људе, у систем, и систем правде.
Ух, како је само несносно вруће! Мушкарци су девета дубина Дантеовог пакла; бришу се по врату непрестано, и зноје се као сам дантеовски пакленски ђаво куван у сопственом ватреном лонцу! Погледај тек овог типа, остављеног од сваког надања - чита вечерње издање новина које је вјероватно одбацио неки детектив из ноћне смјене - не, није се удостојио, смогао чист новац и част да купи јутарње издање, и задовољио се тако са једну ноћ старим новинама; чак и сада, овако старе и уопште узевши безвриједне, пуније су од његове празне, млитаве главе!
Вечерње новине су опсјена нашег савременог тренутка - цијели град је на стварној егзистенцијалној стрампутици и, као и сви други градови, јуриша према свом неизбијежном кобном крају као крају форме егзистенције какву у садашњим не једноставним околностима замишљамо и прижељкујемо! А сектор, сектор је притајено гротло вулкана, још активног и страшног, са стотинама клинаца који расту и чекају своју шансу, и тонама одраслих са кримогеним склопом на мјесту предвиђеном за савијест и за своју сопствену свијест!
Питам се, сједећи на овој неудобној столици за испитивање саспеката, размишља ли било ко од ових лица из петпарачког детективског стрипа, о бржем колању ове љепљиве ситуације која је мучна, досадна и монотоно тешка изгледа само за мене, и не за било кога другог у овој соби! Ух, нешто се изненада дешава! Забога! Не могу повјеровати кога управо доводе! Па то је Шајла, принцеза из снова и ћерка богатог берзанског акционара, мала звијезда свих тих пијаних и бесаних ноћи, узалудно потрошених код нас у Кантринајту! Не могу да повјерујем!
Посматрам је током силних вечери док сам на дужности, и не мислим да је у питању тек знатижељност или интересовање према необичном око нас; ваљда је то све као урођена мјера опреза, или мана коју сви у овом послу посиједујемо, не успијевши више на прави начин одвојити личне страсти од строге професионалне и моралне обавезе!
Шајла је сјајна дјевојка, дама са готово грациозним тијелом, и за дружење права непобитна лавица! Ипак, њена глава је готово потпуно празна, иако као особа није ни најмање неинтелигентна или безосјећајна! Једноставно, на њену кожу не пријања тако обична прашина наше планетне свакодневнице. Онако како сад изгледа, њен стари, скоро сенилни и истински непринципијелни Цезар игара са крупним берзанским акцијама, прихватио би и пригрлио чак и цркнутог пацова, жртвовао богатство и своје акције, а она одбија и не жели ни чути за такав гест, и једино мисли на лак провод, док живи за читав тај бесмислени и тужни свијет без наде који редовно посијећује Кантринајт и троши ноћи на јефтино пиво, отрцан блуз и цигарете ниског квалитета! А она, ипак, тако је сјајна; увијек пријатељски поразговарамо, и не жали се никад на људе, вријеме и град! Готово је прави ортак за истинско и потпуно разумијевање!
Не разумијем најбоље, бука је заглушујућа као ударац океанских таласа; мислила сам да су је довели на испитивање у вези са ноћашњим инцидентом и пуцњавом у Кантринајту - да, виђена је раније на лицу мјеста како прича са занимањем и грохотом се смије и забавља са типом којег сам касније тешко ранила приликом брзе размјене ватре! Простријељени несрећни дустабанлија који потиче највјероватније из провинције је у тешкој коми, али кажу да је довољно јак и да ће преживјети... Требала сам можда пуцати једном више или једном мање, како се узме; не желим да ме касније траже сумњиви типови, убијеђени да је баш моја грешка била узрок плаћања ове или оне крупне цијене!
Шајла, драга дјевојко, шта ће само рећи Грег, односно, да ли ћеш поново казнити јадног и надобудног Грега због грешке другог човјека, или своје сопствене лаке неопрезности! Да, млади бармен је потајно воли, и тихо прижељкује и снатри да можда крену некуд даље заједно, неоптерећени њеним лаким животом на који би он свјесно достојанствено зажмирио, да воде дјецу на море и у луна-парк и направе судбински преокрет, као на филму из холивудских студија! Ах, он је такав сањар, и препун је неостваривих идеја и жеља које га ломе као недовољно очврснуо прут на вјетру. И да, стоји као чињеница да никад нико не зна тачно шта тај човјек заправо мисли о себи и другима, и шта се заиста врти дубоко у његовој глави!
Не! У питању је нешто потпуно другачије, и прави разлог за њен долазак у станицу није на трагу њеног сусрета са тим човјеком! Забога, не чујем довољно јасно... Ах, довели су је јер није успијела платити рачун за ноћ проведену у скупом и отмјеном хотелу! Плаза хотел, да, Плаза. Ах, користила је скупи и отмјени апартман са џакузијем и минибаром; па наравно, вјероватно чак и прозор и балкон са погледом на звијезде! Шајла, душо, морала си бити опрезнија, и знати да ће медо гризли бити љут када схвати да је изигран!
Можда је неки од момака који круже по клубовима или на широким улицама Ситија навео на мисао да се одвезе таксијем, купи понешто по строгим критеријумима властитог укуса не штедећи новац и вријеме, и да сачека тако лажно представљеног богатог трговца или посредника у профитабилном послу у скупом и отмјеном апартману, а он ће касније доћи, вјероватно на бијелом коњу, горећи од жеље да она буде више него задовољна! Каква лакомислена дјевојка! Па то је трик стар као човјечанство! Ипак, макар се лијепо провела, и бар једну ноћ преспавала сама, добро се одморивши! Њен стари, богати акционар, ионако може платити десет таквих рачуна минорним напором и средствима са свог издашног банковног рачуна...
Тражи да телефонира, и жали се на потпуни непрофесионализам момака у униформама полиције! Неће да каже полицијском ислиједнику презиме - каже да то није њихова ствар, и да их се ни најмање не тиче како се она презива, те да такве ствари нису за вријеђање; понаша се као да су пред њеним очима сумњиви момци са улице који добацују и још понешто кварно смијерају, недослиједни у погледу својих намјера према њој - не, јасно јој је гдје се налази, чак и зашто, па ипак игра игру, улогу размаженог дјетета које кажњавају а не би смјели, бар не према њеном мишљењу, и једва чека да се поново врати у окриље заштите коју иначе ужива! Ах, Шајла, да си звијезда, била би прави суперстар!
Поново сам усмијерила пажњу и погледала отужна лица испред себе, још и даље немало разочарана и сјетна због свега! Предсједник је запријетио да може започети нови рат, и момци који ни три године нису у полицијској служби, са још слабом брадом на свом нијежном лицу, расправљају живо о могућностима и потребама добровољног пријављивања за један такав подухват, иако нису уписани махом ни у резервисте! Ха, какве полицијске дустабанлије - читају редовно вечерње новине и бјеже од гужве у сектору као Дантеов ђаво са светог мјеста, и наводно хрле својом вољом, безрезервно одушевљени право у рат, жељни борби и доказивања; да, ваљда да изгледају другима и себи моћно и убојито, као ликови у холивудским акционим филмовима које непрестано са одушевљењем гледају!
Душебрижни и плаховити момак за столом са писаћом машином монотоно куцка по цифрама бројчаника и телефонира, желећи вјероватно да се обрати и затражи савјет или конкретно упутство од капетана или неког од његових замјеника - надам се само не од капетана, који је оличење несреће цијелог овог свијета, полицијског сектора и града; он је проклети бирократа који зна понешто о сектору само из давних или већ одавно заборављених прича из својих млађих дана, и увијек тражи додатну двоструку провјеру свих чињеница, и бесконачна поновна увјеравања и испитивања о свим околностима и одвише неприступачним детаљима! Ваљда зато што је научио још на почецима свог рада у унутрашњим пословима да не могу све тек тако да схвате на прави и цјелисходан начин ове прилике у униформама и демодираном цивилу! Какви штићеници свеопште корупције и бирократије у нашем систему! Као алге које покривају дно океана, и осим спољашњег изгледа и мировања у морској хладовини немају и не осјећају скоро ништа друго!
Не, готово је. Провјера је окончана, и идем у свој стан! Напокон!
Напољу је свјежије и ваздух прија и помаже да се мисли смире, да поново сврсисходно заплове правцем који нешто обећава. Ух, могла бих свратити на сладолед код Кинеза! Не, ипак идем право у стан.
Интересује ме како ће се провести Шајла, иако не желим ништа лоше тој све само не баш типичној особи иза које је остала већ одавно прва, она најљепша младост! Јер, ако буде онако бесловесно зановијетала онемогућавајући припросте полицијске момке да обаве службени дио свог посла, и притом непрестано и смијешно одбијала сарадњу, и они се могу наљутити и научити је неким својим триковима и ситним подвалама! Или, што је још горе, може да се изненада пробуди, попије лоше пиво или два, и неким својеврсним чудом наврати на службени састанак са капетаном онај префригани лола и безбожник, стари женскарош Банк, па да хода около и сикће слаткасто у себи и зрачи погледе тобожње стрепње и забринутости док је неуљудно испитују агенти! Ух, какав човјек; најежим се само кад помислим, сјећајући се неких ранијих прича и епизода којима сам присуствовала - а ипак, он сасвим добро и мушки изгледа, и плијени не само моју пажњу!
Купићу сладолед у супермаркету. Да, и кутију цигарета, оних бољих, и то послије три тешка мјесеца апстиненције и уздржавања, јер сада, сада сам ипак растресена, недовољно опорављена од доживљаја током тешке протекле ноћи - само да умирим своје узавреле живце и синапсе!
Наравно, никад нисам изгубила наду и вољу да ствари одгурам још мало даље, према извијеснијој и бољој будућности, и знам да ће једном засјати и моја права звијезда на ноћном небу града - то је мисао водиља од које се не одвајам ни дању ни ноћу, то је мој пут кроз пакао са ореолом из раја, то је мој лет преко океана људских недослиједности и оружје мојих принципа у свијету без милости и без оне обостране доброте! То је - разлог за мој живот, и оправдање за смрт која је још јако далеко. То је - важније од свих нас и наших појединачних живота!
Неки разлози једноставно су важнији. Најважнији.
Ах, такси. Такси! Коначно да неко данас не закашњава!