index

6.
Какво грозно јутро, препуњено паником и неразборитим, неодлучним мислима, послије још горе, готово хистеричне, злослутне и опасне, онако вреле и за срце и крвоток несносне, те по свему осталом неподношљиве ноћи! Ух, није могло бити горе ни по упутствима врхунског сценаристе хорора из извиканих холивудских студија, а као да тек може бити горе, још горе и само још и још горе - мој крвни притисак је скочио на високу вриједност, и несношљиво подивљао као разуларено, својим сопственим намијерама и одлукама препуштено одрасло коалино младунче; проклете таблете које спашавају мој живот сам потрошио, а могу их купити само у центру - наравно, оне боље и квалитетније! И као по наредби ђавола који није само Дантеов, и ово пријеподне ништа не обећава и шкртари на све стране тек само онако како може, заборављајући на било какву издашност, која не мора бити издашност богатог изворишта нафте - само два мало знатнија прилога, и то више него скромна и минимална у поређењу са некадашњим временима!
Проклети телефон звони јаким, продорним звуком и стално подједнако предано, упорно и дуго, као да је донио добру и охрабрујућу вијест која ме може разгалити, обрадовати и усрећити! Ах, како већ обично бива у таквим ситуацијама, а то је основни разлог и узрок за моју зловољу и опхрваност туробним мислима, да, обавијестили су ме из центра града, одмах рано јутрос, да је мој син Грег саслушаван у полицијској станици, јер се поново, сасвим изненадно и као гром из ведрог неба, у његовој смјени, док је смијерно и надасве поштено обављао свој посао, одиграло убиство или покушај убиства - не знам ништа потанко или до детаља тачно, и нисам добро схватио цијелу вијест; рекли су неки моји повјерљиви људи из станице да је он, сав преплашен и на рубу унутрашње живчане снаге, иако миран и морално непољуљан, говорио једну ствар, а да се у вечери догађаја у ствари збило нешто сасвим друго, и мање више, да углавном није крив ни по једном основу, или бар тако изгледа у овом повољном тренутку! Ух, да, добро је, сасвим добро, у складу са жељеним развојем; коначно да једном истински проради систем веза, познанстава и личног утицаја на друге у спорој и готово цезаристичкој бирократији града и система! Наиме, телефонирао сам жени старог капитена унутрашњих послова, једној тако префињеној и надасве разумној и смијерној госпођи, и мало је притиснуо користећи своје испробане методе - усплахирила се као нападнута зебра, и нагнијечила проклетог резервисту! Да, он је моћан, и ведри и облачи у полицијском сектору у центру, као проклети и божијом вољом праведно кажњени Цезар! Ух, против њега немам ништа на личном плану, и чак га тек сасвим површно познајем, али ипак, није ми жао и не жалим за такав потез моје брижности према Грегу, и праведне свирепости према свим пријатељима непријатеља мога сина - нека напокон и стари капитен осјети шта је прави бијес и оправдани гнијев једног божијег слуге! Његова жена била је испричала свашта понешто приликом наших детаљних и тананих разговора о вјери и друштвеним злима; долази овдје у цркву у предгарађу редовно на моју службу, и онда са мном траћи којешта о разним стварима - увијек све добро саслушам, као прави божији послушник, и човјек смијеран и по себи незаинтересован за просте овоземаљске ствари о којима она предано прича! Стари капитен засигурно би одмах дао пола својих скупих берзанских акција само да никад, али дословно никад, чак ни на судњем дану, не сазна шта ја све знам! Штавише, чак би ме можда тада више цијенио и поштовао моје знање, строгост и старост! Ах, овако остаје да предано служим Господу, и надам се за најбоље у интересу свих нас, непристрасан, потпуно оносвијетовни, и са мирном и брижном људском савјешћу!
Желим тако помоћи свом угроженом сину, а не схватам шта се заправо дешава! Ух, зар му је било толико лоше као возачу трамваја на релативно мирној линији, и зашто је уопште морао доћи радити у не потпуно морални Кантри Дајд! Као да раде нешто корисно и паметно - гријеше пред собом и Господом посматрајући гола рамена и кољена жена, неразборити су, точе и пију јефтино пиво и слушају проклети трећеразредни блуз, и све врви од сумњивих лица бивших робијаша и трећеразредних криминалаца са лошим намјерама, са посве немирном, нерасчишћеном савјешћу! Додуше, некад раније, доста давно, десио се тај несрећни инцидент у његовој смјени, криминални ноћни препад у опустјелом ноћном трамвају - тада је Грег дрхтао као пруће, сам, без добродошле заштите чак и најобичнијег полицијског позорника, а сад овај случај! Сигурно је морално дотучен, и не знам прави начин како да му помогнем, и ублажим његов бол и разочарење у друштво, у систем који нас окружује!
Можда сам требао више ствари предузети у његовом дјетињству и раној младости, иако моја очинска подршка није мањкала чак ни тада - ишао је редовно на туристичке обиласке и био је правовремено учлањен у скауте, играо се играчкама које је пожелио или само једном гориво погледао, и научио је на вријеме возити бицикл и санке! Боже, могао је постати агент за продају некретнина, или службеник иностраног осигуравајућег друштва, а касније, ко зна, можда богати берзански акционар, или власник већинских послова! И притом уредно плаћати свој порез, а не овако! Непрестано ризикује, и кад се човјек запита, зашто? Ради редовних одлазака код зубара, и јефтиног и трећеразредног провода у преосталом слободном времену? Боже, читава та заврзлама, центар, Кантербајт, град, читав свијет; све је забога на стрампутици, и, да само прочитају вечерње издање новина или тек нешто мало озбиљније, све би схватили, и не би се тако осионо, тврдоглаво, готово заглупљено, засигурно не као прави вијерници, понашали! Вечерње издање пуније је од њихових празних глава, а сваки новинар више зна! Ех, све то је далеко од озбиљности, истине, морала и вјере!
Сва дјеца су иста, и неизбрисиво памте само пропусте својих родитеља! Можда је Грег као дијете желио да постане величином истакнута звијезда на сјајном медијском небу, а ја то нисам разумио на прави начин - као да звијезде не живе на земљи и немају обичне проблеме, и као да касније, у позном и поодмаклом добу, не тамне једном заувијек, као и сви остали људи! Тако уосталом кажу и младе комшије и његови другови, који му се несмањено диве, али и увиђају нереалност која га коси као снопље! Кад га погледам: млад, витак, разборит, а онда погледам у његове очи - и шта видим? Умјесто беоњача и зјеница, као да свијетле двије сјајне звијезде нестварног музичког или филмског неба! Ипак, нисам дозволио да постане обичан дустабанлија који беспоштедно испразно троши године властитог живота, а да никад не постигне ништа значајно, тамнећи у сијенци успјеха других људи! Боже, зашто им свима не помогнеш? Живот пролази поред њих, а они желе да постану звијезде, оду ко зна гдје, негдје далеко, у живот прожет славом, новцем и богатсвом, као на примјер Шајла! Да, она је дјевојка која му се свиђа и о којој непрестано говори, у ватри и потпуно занесен! Испочетка нисам ништа говорио, али временом сам схватио да моја срећа зависи од његове! Питао сам га када ће је довести на упознавање - можда је вријеме да се скраси и мирно подиже дјецу, красни нови и срећни нараштај! Каже да је ћерка богатог и старог акционара, који ведри и облачи у њеном животу, као да је питање новца и богатства важно, или чак најважније од свега на свијету! Ипак, сви имамо душу и дјеца смо Свевидећег! Ех, дјеца су иста пред божијим лицем без обзира на богатство њихових родитеља, и стари акционари морају видјети и друге око себе, а не само своје безглаве интересе, и препуне банковне рачуне!
Ухватим тако често сам себе како шетам кроз црквено двориште и размишљам о свијету и истини, о рају и паклу, о Богу и сотони, и размишљам тако некако - да, сви људи, грешни и унапријед осуђени на овом уклетом свијету сијенки и привида, као да се понашају потпуно нерационално; и крвник гори од Пилата одмах би примијетио да су на погрешан начин опсиједнути теоријама као што је Ничеова, да све погрешно схватају и лоше разумију, и да вишњи човјек и случај за аналитичара нису исто, да сваки човјек осјећа грижу савјести макар и ако не размишља о томе! Покушавао сам да уразумим Грега; али не - за њих, само звијезде су довољно високо! Задојени су свеопштим утицајем новца на живот, и неће ништа схватити док не почну плаћати порез и размишљати озбиљно о озбиљним стварима! Ех, све је потпуно исто као у давним данима, и никад се ништа на овом свијету не мијења!
Грег је моје једино дијете; благи Боже, не желим да постане лош и да се одаје криминалу или наркоманији, пропадајући у беспоштедне дубине скоро дантеовског пакла, пакла дантеовских размјера - па и ако понекад погријеши, ипак, гријеше и сви други - Бог је свевидећ и само он зна да опрашта, и да милује посрнуле и угрожене! Тако је то одувијек - људи не схватају да свијет није као птица у прелету само за овај дан, и да постоје тешки тренутци и искушења која имају значење веће и садржајније и од самог живота! А онда, касније, долазе дјеца, станарина постаје скупља и агресивнија, а одлазак на одмор, изван овог суморног града и његове ријеке аутомобила, изгледа као неостварива и тешко доступна, километрима удаљена фатаморгана за свијест обичног човјека у чврстом оклопу стварности! Одавање алкохолу, дроги, проституцији и криминалу који гмиже као кофа воде бачена на врели и суви асфалт пун прашине у све поре друштва, у све слојеве, куће и срца људи и омладине - тако је нестваран и погрешан уједно овај свијет који називају стварни и рационални, једини могући и најбољи од свих свјетова - као лубеница која је од почетка налегла криво на своје мјесто под Сунцем, постала безоблична и извитоперена, и сад одбија купце за себе и друге лубенице у својој близини својим неизгледом, ружноћом властитог облика! А све је забога тако једноставно; готово и просијечни дјечачић од петнаестак година, који редовно и срчано похађа часове вјеронауке, зна, вјерује и мисли оно што је једина истина и право сазнање - да Бог опрашта све дугове, па и највеће грешке, јер не жели да надиђемо себе као властитом снагом створен плод, врело и сврха негативности, и тако поништимо људскост и љубав према ближњем, већ нас воли и поштује онакве какви јесмо, без жеље и намијере да слама наша крхка срца и памет захтјевима које чак ни сами не постављамо, већ само мислимо да су унапријед постављени, и суновраћујемо се жудећи и трчећи до краја живота за таквим циљем, да постигнемо добре ствари кокетирајући са планетарним злом! А могло би се постићи толико лијепих ствари - послушати недјељну службу, на примијер, или дати прилог, па макар и минималан, или посјетити немоћне и обољеле људе! Не би сви потрчали као фурија иза које бјесни пожар да закључају врата и онемогуће сваки приступ и лијепу ријеч, као стари акционари!
Да, ипак је потребно тако мало, готово непримијетан али похвале вриједан и за хумане односе важан гест! Дјеца и породице воле море и луна-парк; није гријех ако одрасли запале цигарету и попију једно пиво или коњак - ипак, Бог је свевидећ, зар не? Уосталом, Исус је поднио муке а да људи ни данас нису свјесни шта та жртва заправо значи, и велико је питање да ли ће икад постати свјесни и довољно разумни да то схвате! Предсједник је позвао у нови рат, и цијела земља засигурно не мисли исто као проклети жедни тамбураш у Кантринајту, незаинтересован за стварност изван свог задимљеног ноћног клуба! Свијест, то је за њих као послиједња реченица, коју не треба никад изговорити, и напротив, треба привући што више других да тако мисле, и понашају се једнако бесмислено и грешно!
Ипак, све то је приватна и потпуно индивидуална ствар; свако има своју душу и располаже својим могућностима, управља својим поступцима и животом који посједује, властитим животом. А консеквенце? Изузев Свевидећег, који је на небу и у којег безрезервно вјерујемо, преостао је још само закон и слабашне законске норме! Шта представља закон и добра воља официра и полицијских позорника против подивљалог сектора који куља из дубине зла и насрће као стампедо, рушећи све пред собом? Официри и позорници могу зауставити само најкрупније преступе, и казнити тежак и неопростив злочин - да, а шта је са ситним криминалом? Дрога? Напаствовања? Сви мисле само на плаћање пореза и своје скупоцјене акције, као прикривени друштвени криминалци, којих се закон не тиче и представља избрисиво зло морања! Понашају се као безбиједно и заштићено коалино младунче које пије из преврелог пехара стварности, која превазилази и могућности да се мисли о њој ваљано и трезвено, људски и на прави начин! Бесрамници! Бог све види, и акције неће помоћи кад наступи одлучни тренутак!
Ипак, акционари дају прилог више него редовно. И моле се предано и ватрено Богу! Не могу, и не смијем чак и да желим тако поступити, осуђивати и критиковати потпуно једнострано! То је као клопка, које се треба с пуном пажњом чувати! И страх. Од грешке пред Свевидећим. Ипак, сви смо људи, зар не? И мени понекад прија чашица доброг коњака, као старом капитену унутрашњих послова! Његова жена каже да се у мислима никад не одваја од освијежавајуће и крепоносне капљице доброг француског коњака!
Ух, Грег тако ријетко долази. Смјене, нарочито ноћне, су исцрпљујуће и дивљачки предугачке, и сектор као коначно зло у мом сопственом систему појмова је препун опасности и прикривених пријетњи! Забога, тамо пуцњи одјекују као прскалице приликом дочека Нове године, и свако само чека свој дан за одлазак према за њих непознатом, као закасњелу пошту, или као судбину која виси над главом и пријети снагом бијеса и коначне казне, без заблуде и одрицања гријеха!
Молим се за Грега и његов живот непрестано, и, понекад, за богату наслиједницу и слабљење утицаја њеног шкртог и посесивног оца! Ха, сигурно је права лавица! Желио бих је упознати, и гориво чезнем да дочекам тај дан! Грег увијек проналази нове разлоге и одлаже, као да вријеме бесконачно траје за све нас! Досад сам се већ могао показати својој окрутној и будној пастви као задовољни дјед који још није толико зашао у године, а овако - старе жене, нарочито усједјелице, толико су пакосне и сваки поглед нешто значи, и постоји ријеч за све! Понекад се осјећам као да смо у Алкатразу међусобних недослиједности, а не на служби божијој! Ух, због таквих подлости, и Дантеов пакао би се стидио!
Мораћу се на што бољи начин захвалити старом капитену, и његовој беспоштедној улоги у овом немилом случају! Да, можда могу дискретно послати луксузно запаковану флашу француског коњака, првокласног, коју сам добио од прекоокеанског агента за спољашњу трговину и његове младе жене! Хм, морам још размислити, а грешке је уосталом најбоље предуприједити! Он је моћан, као Јулије Цезар... Вјероватно може одредити неког агента у сектору, искусног и хитрог, који би донекле штитио Грега, бар у границама законских могућности, и понекад, када вријеме дозволи, могао да сугестивно са њим поразговара и упути га на прави пут у том систему опасности, сличном смртоносној игри Сциле и Харибде! Ипак, ни стари капитен није свемоћан, и не представља закон и његове норме у цјелини... Да, можда је ипак боље да унапријед и исхитрено не кварим ситуацију, узалуд на глас говорећи нешто о чему нисам још довољно размислио и чило расудио!
Назваћу стару госпођу и рећи да се мој син захваљује - она ће знати да може похрлити да поново долази на службу божију и прича са мном колико жели, износећи све тајне чињенице до којих вјешто долази - ипак, ни ја нисам слијеп нити без разумијевања, и за њену услугу, узвратићу на најбољи могући начин неком својом услугом, или пруженом уљудном свештеничком пажњом!
Подношење свих зала која нас окружују, а којих су тек ријетки свјесни, је као колера друштвеног живота и окошталих односа који више не служе својој правој сврхи - подношење прелази са оних који његов терет више не могу носити на оне који их несебично и предано воле, веселећи све оне који их не воле и често са неоснованим разлогом прогањају и мрзе - живот је неразуман колико и неминован, али се вјера према њему односи као према дужном поклону који је дао Бог, и који треба паметно, сврсисходно и морално користити!
Понекад тако пожелим да нисам божји слуга и проповиједник вјере - мање бих знао, не бих се секирао, и вјероватно не бих имао оволико проблема, својих и туђих, непрестано за вратом! Ипак, све ово је понекад превелик напор, и одговорност тешка и за Атласа или Титана, или неког другог стаситог гиганта из старогрчке митологије! Уосталом, Бог ипак све нас једнако гледа, зар не?