index

3.
Вече почиње увијек на исти начин, али се не завршава исто, бар не за све људе овдје, вечерас!
Моје име је Гифт; да, управо Гифт, као поклон, или још боље, као изненадни поклон са неодољивим призвуком зова необузданог живота повезаног са свим могућим ризицима, или као нови тренутак поклоњеног неодољивог сусрета са сопственом судбином!
Не, немојте тако мислити, јер заиста нисам и нисам никад заправо ни био трговачки путник из унутрашњости који обавља важан и значајан посао у великом граду, иако тако изгледам и понекад се тако лажно представљам - уствари, може се рећи да чиним одређене услуге за важне и тајанствене људе, и заобилазим притом у широком кругу људе из унутрашњих послова, или тако некако!
Ноћ је тако добра, и мирише готово као тропско вријеме које је изненадно стигло у наше крајеве! Уосталом, може се рећи другачије, али није ни важно, јер ионако нисам пјесничка душа! Ух, коњак је овдје добар као Дантеов пакленски ђаво, и враћа крв у образе!
Шајла је била тако добра и симпатична, и показала да несмотрено вјерује све што јој кажем, као да живи у предграђу, у породици проповиједника или возача трамваја! Уосталом, није толико велика штета што сам је насамарио! Да, штета је само за њу... Уосталом, видјели смо се тек једном, и нисам могао ништа обећати. Притом, нисам заиста желио да је тешко повриједим. Изгледало је да није толико ни важно, бар за њу и њен начин живота и несмотреног размишљања са мирисом ужитка! Добро, а сада, Гифт, уозбиљи се напокон, и размишљај о послу који треба да обавиш овдје, у овој запуштеној јазбини за ситне вечерње комарце! Да, тако је дјечко! Океј, сад је све већ сасвим добро...
Проклети клуб је на добром мјесту, и људи се овдје прилично добро забављају, и не мисле на важне ствари у својим животима, које тако остају можда заувијек занемарене и необављене! Зове се Кентаур Прајд, или већ тако некако... Ха! Сваки божији град је исти, клубови се исто зову, запуштени су, добро зарађују и јадно изгледају! Кантрифајн, Кантрисајт, или тако некако... Не, пише Кантринајт! Да, зове се Кантринајт! Уосталом, као да је уопште важно како се клуб зове; важан је само посао који треба обавити, и затим нестати из њиховог клупског и друштвеног живота!
Овдје, у овом раздешеном и не баш прескупом клубу, постоји тајни сепаре, сакривен иза добро чуваних сигурносних врата - да, на том мјесту се одржавају састанци забавног карактера за моћнике и елиту, нешто као разбибрига за одрасле, и оне мало одраслије! Да, изузетно добро чувано мјесто, јако добро чувано; и тамо, управо тамо се налази моја вечерашња мета!
Увијек сам потпуно опрезан код оваквих опасних подухвата, скоро као војсковођа из римског доба - све мјере опреза никад нису сувишне, нарочито не за мене, јер све треба подробно и добро испланирати! Да, много боље се осјећам кад сам на врхунцу опреза!
Унутра, у скривеном и добро чуваном тајном сепареу, је један неотесани џентлмен чије име и живот за мене не значи ништа, и за кога наручиоц каже да је, па рецимо, не само вечерас, или уопште узевши, попио већ превише коњака за цијели свој живот, ако схватате отприлике шта хоћу да кажем! Да, морам тог отмјеног и намирисаног, вјероватно помало ружичастог типа, одаслати на саслушање, на виши, или боље речено на вишњи суд! Ух... Или бијеше свевишњи? Више уопште не знам, или се не сјећам! Да, давно сам био дијете, а учитељ вјеронауке није био баш као Пилат, ако знате на шта тачно мислим!
Нећете се наравно љутити да сада, да тако кажем, у овом драстичном, или бијеше драмском? Уосталом, битна је и важна једино поента! Да, у овом драматичном тренутку за живот и судбину тог нациљаног човјека, дакле да кажем шта заиста мислим о цијелој овој акцији коју намјеравам да вечерас изведем, то јест о овом, да тако кажем, више него бесмисленом убијању и гашењу нечијег туђег живота. Тако уосталом размишљам, коме тај човјек треба мртав, изузев наручиоцу посла и мени? Можда његовој жени? Не вјерујем, јер сигурно је угледан и пристојан грађанин који је уредно снабдијева новцем и златнинама! То јест, тај човјек може већ колико сутра неком затребати и помоћи, или пружити сигурну руку утјехе, ако ништа друго! А биће брутално и бескрупулозно убијен - и то мојом сигурном руком, и мојим лугером 45! Не, ја нисам бескрупулозни и необуздани убица који сије смрт унаоколо бљујући ватру из лугера 45, не у највећој дубини своје душе! За мене, то је само један обичан и већ помало отрцан или рутински посао, којем нажалост прилазим са професионализмом и пуном професионалном намијером! Посао као и сваки други, и ништа више или мање! Можда мало атрактивнији и лепршавији, и можда обавијен тајанственим велом, па ипак, само један обичан, рутински посао!
Ух, нећу сада да замарам мождане вијуге, сада када почиње стварна акција и напетост у овдашњем клупском животу! Да, ускоро почиње саслушање! И саслушава моћни, немилосрдни лугер 45!
Ух, зашто сам њега поново угледао, право очима у очи! Проклети бармен! Шајла га познаје, и каже да је безвриједан и помало глуп... Да, није ми се свидјело како је гледао у мене, шкртасто и некако тајанствено. Ух, он као да воли Шајлу? Да, момче, требао си одмах све рећи старом добром Гифту! И сада, поново гледа подозриво, као да нешто зна! Боље је за њега да није тако, и да је више глуп него паметан! Нека сам проклет, сви бармени су потпуно исти - глупо изгледају, а као да ипак нешто знају, и не причају никад о томе гласно! Да, боље је тако; и ја никад не причам гласно, као лугер - причање је као разбибрига која скупо кошта и прекратко траје, или не кошта ништа, ако могу да употријебим ту фигуру стила!
Доћи ћу поново прво до бара да попијем још један освијежавајући коњак; да, тако ће све изгледати природније, и готово спонтано са моје стране! Боже, погледај све те људе! Личе на ситне утјериваче дугова, и необуздане ноторне алкохоличаре! А овај јадни и уплашени тип? Као да је бивши робијаш, или будући, свеједно! Боже, као да нас је закон заувијек напустио, бјежећи у топле крајеве и земље!
Кад кажем закон, увијек прво помислим на порез и оне проклете колере које односе готово све тешко стечено и зарађено из новчаника нас, свих обичних људи, ординарних и досадних смртника!
Да, порез за моје касне вечерње активности, иако наизглед потпуно парадоксално, сасвим уредно је плаћен; да тако кажем, нашао сам начин и својеврсну рупу у закону, као црну рупу свемира пореских органа, и поиграо се са духом и дословним тумачењем одредби и строгих правила!
Коњак је добар, опуштајући за нерве, и јак као граната! Да, један коњак који добро прокола кроз крв може да промијени све, па чак и да промијени тачку посматрања на многе ствари у животу... Мислим, укрштена разнобојна свјетла постају љепша, примјећујем да су жене лијепе и да су њихова рамена гола, и да свијетле као, ха! Као њихова природна љепота!
Доста са завитлавањем самог себе и својих властитих мисли, стари момче Гифт! Наравно, ако не размислим о свему поново потпуно трезвено, акција коју требам извести пропашће неславно као бројна пропала царства, па и Цезарово, а лугер 45 ће завршити са омчом и цедуљицом око врата, и редним бројем доказа на себи! Да, тако нешто не смијем никад дозволити!
Док сам планирао цијелу акцију и размишљао о почетној идеји, највише сам разбијао главу о томе како да колико толико неопажено уђем у тајни сепаре! Мислио сам испочетка, можда да разговарам са власником клуба и наведем га на размишљање да сам скупи власник агенције, или тајанствени агент осигурања свјеже придошао из иностранства! А онда ипак не, јер све то превише је упадљиво и одмах очигледно, и може га довести у сумњу у погледу мојих стварних намјера! На крају сам закључио да не постоји могућност да уђем потпуно неопажено, лежерно и готово наивно, као легионар без свог оклопа и кациге, или као револвераш без строгости револверашког лица и погледа!
Проклети овдашњи беспослени и докони клубски свијет само гледа около као огрезла звијер гладна информација о другима, и жели да види ко пролази поред скупих столова и улази у тајни сепаре! Какви скоројевићи и дустабанлије! Као да ће нешто добити као награду ако све виде, и ако све ненадано сазнају!
А онда сам помислио: да, знам, упалиће сигурно, као и обично у ситуацијама препуним импровизовања и задовољства непредвидивог изненађења, лажна легитимација надобудног полицијског официра са мојом сликом и именом, коју увијек носим у унутрашњем џепу свог сакоа као ултимативну резервну варијанту! Да, представићу се као агент унутрашњих послова, и упасти унутра славно као Цезар!
Крв се враћа у мозак, и поново бије јак притисак у мојим слијепоочницама и образима; можда сам попио за неки пар превише коњака вечерас! Ух, сачекаћу још неколико минута. Дођавола, зашто ме проклети бармен тако дуго и упорно гледа испод ока, као да ме мрзи и очекује да што прије одем? Можда зато што ме видио са Шајлом, а није желио да види тако нешто! Да, пита се сигурно гдје је она сада, и зашто нисам са њом! Као да је она жена без и најнижег морала, спремна на све, и жељна једино бескрајне авантуре за коју зна и свјесна је да не може трајати дуже од цијела три дана! Ипак, морам се понашати као џентлмен, и ставити до знања наивном момку да ништа не покушава, да строго ћути, и одврати своје мисли далеко од мојих послова и мене, а Шајла му се може допадати и даље, колико год он то жели! Да, тако је добро! Даћу му добар бакшиш ако и он буде добар; на крају крајева, и он има душу, а и за њега је боље да ћути и само гледа свој посао!
Погледај овог снажног и отреситог типа, а ипак плашљивог као сјена! Да, личи на бившег робијаша, а у ствари се само неописиво труди да тако изгледа, или жели да други стекну такав утисак о њему! Ух, обични дустабанлија! Гледа у мене, и као да се боји и још јаче упиње да прикрије своју праву природу! Знам, мисли да сам детектив или тајни агент! Иако изгледам као прави аутентични продавац некретнина, и тако се овдје свима представљам! Ух, само да не почне галамити, ако нешто закључи или примијети! Да, паника је седмо чудо, и паника чини чуда од лакомислених и пребрзих људи, несвјесних димензија могуће посљедице, и њихових живота који тада могу брзо да се заврше, мојим тријумфом и трјумфом лугера 45, и њиховим неуспијехом, и коначним и потпуним, таквим животним фијаском!
Уосталом, кад боље размислим о свему, Шајла није уопште толико лоша - вјероватно сада сједи код куће и плаче над својом судбином запостављене и изигране, олако повријеђене жене, којој није приређена игра љубави ни за једно једино вече! Ипак, био сам прегруб и нисам се требао шалити о богатом апартману у Плаза хотелу као гнијезду љубави за нас двоје; можда сам је превише повриједио, и разочарао до крајње могуће границе, или до граница њених могућности! Боже, тако је нијежна и бесмислена, готово као неубран цвијет који ништа не ради осим што зрачи љепоту и мирис у свијет око себе! Како је само слатка! Надасве, више нисам могао обећати - ја сам овдје ипак због својих послова, а не због туробних љубавних авантура!
Треба све добро разгледати са највећом могућом пажњом, и погледати цијели простор клуба, дио око сепареа, столова са стране, и сва мјеста у дубини клуба. Бар сам већ добро разгледао; опрезност је најважнија, јер можда су присутна полицијска њушкала или сељачке дустабанлије, који чак и бесплатно све о свему дојављују! Ух, какви осуђеници на сопствену биједу, и просте животне улоге несвојствене за праве способне људе! У неке типове се једноставно не можеш никад поуздати!
Зашто сви поздрављају оног дебелог типа, који изгледа као да је важан и познат свим овдашњим ликовима; уосталом, његове године и налажу да иза себе има стечен углед и иметак, који се не своди на залихе кикирики путера! Изгледа као да је у младости изводио пљачке возова или поштанских теренских комбија! Ух, па то је Мат, власник клуба! Да, његово лице познајем само са фотографије из фазе припреме вечерашње акције! Није толико важно, не интересује ме његова појава и значај - све док је жив, и ненаручен за мој врли посао!
Кренућу за који тренутак; већ је вријеме да лугер изведе свој вечерашњи перформанс! Ипак, још не! Мјери и сијеци трипут, тако је рекао дјед још кад сам био дијете! Ух, ово мјесто је тако чудно, и не могу одвратити своје размишљање од закључка да нешто ипак није у потпуном реду!
Ах, ипак, све је исто, све је увијек тако исто - сваки клуб је добар за све, осим за важан и неодложив посао! Ух, не! Сачекај! Забога! Као да сам видио - да! Горе, изнад, у поткровљу грађавине, супротно у односу на моје мјесто и бар! Да, мали прозорчић и пар пажљивих знатижељних очију, вјероватно и камерица или брзи фотоапарат, ха... Питам се само ко гледа одозго! Можда неки дустабанлија којем је такво задужење главна премија на несигурној спортској лутрији живота, и професија у којој свесрдно ужива, јер успијева да тако зарађује новац или нешто што подсјећа на њега, као сурогат или истина која лаже! Можда старовијековни солид... Дођавола! Нека сам проклет! Сигурно је уписао мој долазак, и сада наставља попуњавати лист својим запажањима, као формулар који се односи на мене, а не може ми донијети никакву корист, већ само несамјериве, тешке и туробне проблеме!
Шта сад уосталом могу - акцију ћу извести високо подигнутог чела, како се то већ каже, и ући и у неке друге и важније регистре, а не само у његов проклети листић са ступидним запажањима! Да, прићи ћу вратима сепареа неопажено, а онда, као полицијска рација, моћно и у једном моменту! Цак, цак! Наручени и невино настрадали човјек у сепареу биће непотребан на овом свијету, са сасвим опроштеним свим дуговима!
Бићу према вама потпуно искрен - да, криминал је тако чудан, готово неприродан и сигурно суштински непотребан! Ево, на примјер, мој случај - данима размишљам и преврћем по глави све могућности и околности, слабости плана и пријетње које могу искрснути, и размишљам шта ће бити послије извршеног и успијешно окончаног напада ватреним оружјем, додуше на најчешће такође висококриминализовани циљ, или сличну друштвену алу и напаст за све нас, обично много гору и опаснију за људе и систем и од мене и од било кога другог са револвером у руци; размишљам како ћу на крају одступити са мјеста извршења, доћи до свог возила, и даље истрчати на аутопут у сигурност протока густог саобраћаја, како ћу се потом ријешити пиштоља, и сакрити друге трагове и могуће индиције; све то је заврзлама и за Ничеа, зар не? Само ме занима како да се удаљим и завршим драматичну страницу и да никад, ни сада ни касније, не морам извршити пластичну операцију, скривајући се од реда и закона и од система гоњења, да дочекам старост негдје поред ријеке и пецам, неоптерећен истрагама полиције и судства, ако разумијете шта хоћу да кажем! Мислим, испочетка је лако: добијем име, локацију, дођем, осмотрим, упуцам скупо плаћеног тиквана крупним калибром, и готово! Права мора уствари је планирање: цртам све могуће и немогуће мапе, посматрам уцртане смијерове и анализирам цијевне системе у оваквој и околним зградама, пратим правце могућих долазака полиције и рације, и слично. А кад се све заврши, више никад о свему томе не размишљам! Слиједи исплата и чекање слиједећег посла! Као домаћи задатак за одрасле!
Сачекаћу још неколико момената, а онда ћу наизглед безглаво утрчати у сепаре, са напуњеним и откоченим лугером! Ух, почиње ме помало бољети глава. Да, такве покоре долазе са годинама, и неизбјежне су, као дантеовска смрт...
Момак са улице, колпортер или његов сурогат, донио је вечерње новине. Ух, боље је било да их је оставио на улици, или бацио у ријеку, ха! Уосталом, немојте ме схвати погрешно, па ипак; дуго посматрам кретање ствари и напрежем ум док расуђујем о таквим општеважним стварима, знам о свему понешто, и тврдим не без одговорности и елементарног познавања чињеница, да је град на стрампутици, и да у вечерњим новинама не пише ништа значајно, ништа што може опстати бар за идући дан и издржати његову критику, и да је то још само један број у низу! Да! И да, то није мој број, не онај број који ја читам, и број који чекам!
Дао сам ипак момку двадесетицу, и узео новине; потпуно јасно, јер и он има душу, и сматра да му требају паре за гро ствари - ваљда ће их паметно потрошити, а не онако како је замислио и како претпостављам да жуди! Ух, Фортунс је поново побиједио; Предсједник најављује нови рат! Ух, надам се да неће позвати надобудне трећелигаше и резервисте националне гарде! Ујутро ће највјероватније падати киша; безвриједна информација, јер тада ћу већ ионако бити далеко, јако, јако далеко, тежи за пун кофер новца, и даље потпуно незаинтересован за област житних усијева, кише и пољопривреде!
Ух, скоро сам почео да се понашам нерационално - не знам тачно шта је у питању, и зашто одједном не схватам ситуацију, и читав овај миље у којем се налазим! Можда је крив један коњак превише, а можда овај клуб! Да, тако је чудан! Хм, погледај овог новајлију, или ову, како стварно изгледа, недавно отпуштену стриптизету! Хеј! Невјероватно! Да! Сви хоће да постану звијезде! Тако су чудни! Уосталом, и они су људи, и могу жељети шта год желе или пожеле, ха!
Попићу још један мали коњак, ради додатне сигурности, и онда крећем у акцију. Најбоље је да будем ефикасан - метак или два, и можда изненађујућа димна завјеса у којој ћу ја бити неухватљив као дим, а сви остали ће се добрано нагутати дима!
Ух, коњак је добар! И овај клуб, готово да струји неком посебношћу, као неки стварни флуид, или готово чврст и јасан осјећај да је све баш онако како треба да буде! Или да не штима ништа, а претвара се да све штима; цијела атмосфера је таква, као да сви желе да све штима, и да погодује њиховим схватањима клуба и још једне вечери у граду! Уосталом, битно је да је лугер уштиман и расположен за свој громогласан наступ, који ће задивити сву присутну публику! Ух, почео сам да се знојим - свјетлост је прејака, и ускоро нећу довољно прецизно распознавати облике, а и бука већ заглушује - боље је да се покренем! Да, сада је вријеме за наступ, као наступ Дједа Мраза који доноси поклоне за Нову годину!
Кренућу према тоалету, тако неће бити изазвана већа сумња у првом тренутку. Ух, превише погледа осјећам на свом потиљку, и чудан немир, готово предосјећај, смара ме и стеже у предијелу груди! До ђавола, ситуација је тако сумњива! Да, осјећам се готово као тинејџерски кретен у немуштом љубавном подухвату, или чак као одрасли дустабанлија, без знања и перспективе! Да, сада, сада је право вријеме!
Извући ћу прво лугер. Значка је тек ипак као нека врста украсног, естетског додатка, декор који не рјешава ствари! Значком не могу никог упуцати!
Момци из обезбијеђења, или неког његовог сурогата, су крупни и изгледају опасно, иако унутра, у сплету својих живаца, трепере као дрхтав прут на вјетру, и сасуће се кинеска порцеланска ваза њихове храбрости већ послије првог одлучног потеза правог зналца оваквих игара, и сцена страве и узбуђења! Да, сигурно су одгледали све филмове, и поново ништа не знају! Какви кретени! Не чувају се добро, не онако како им је говорила тетка или ујна, и могу бити убијени на својој тако презахтијевној дужности! Погледај овог великог, као да редовно иде у теретану, или чак можда заиста и представља реалну снагу, али само за грађавинске радове, а не за послове обезбијеђења - види се по његовом изгледу и држању да никад није био у затвору, и да познаје полицијски сектор колико и туробну и тешку историју цезаризма - свеједно, нека се добро пазе вечерас! Да! Сада! Вријеме је за праву акцију!
Сада је тренутак, да. Сада. Ох, не! Не, не! Боже! Ах!