Смрт убицама и пљачкашима народа
Већ 27. новембра 1944. објављен је списак 109 стрељаних људи
Јер, већ наступа час коначног привођења народном суду свих крвавих пљачкаша и џелата нашег народа, свих окупаторских зликоваца и њихових помагача; - јер већ наступа час надокнаде страховитих штета које су окупаторски пљачкаши и њихови помагачи, те најкрвавије штеточине у историји човечанства, нашим народима починили."
Графички посебно истакнутом, позив грађанима на сарадњу са Озном и другим репресивним органима новог режима, завршава се овако: "Смрт зверским убицама и пљачкашима нашег народа, окупаторима и њиховим помагачима и њиховим слугама! - Смрт фашизму - Слобода народу!"
У потпису: "секретар др Владан Јокановић! (ову ће дужност обављати врло кратко када ће га заменити проф. др Милан Бартош) и "председник Државне комисије, др Душан Недељковић, проф. универзитета" (на овој дужности ће остати све до септембра 1947. године када је Комисија распуштена, уз образложење да је обавила главни део посла у откривању и кажњавању ратних злочинаца и њихових помагача").

Испити и ноћу
У интелектуалном свету др Душан Недељковић је уживао глас "марксистичког филозофа" и "великог комунисте без компромиса", а они који су га непосредно познавали кажу да је био доста "пргав, прек и самоуверен". Његов студент је био после рата и отац проф. др. Љубодраг Димића. Поред многих других епизода, отац је сину испричао и овај детаљ:"Проф. др Недељковић је испите заказивао у свако време - ноћу и дању. Једном је испите заказао у седам ујутру. Окупили се студенти. Прво професорово питање гласило је:" Ко је јутрос купио и читао Политику и Борбу?"Међу студентима је завладао - мук! Није читао нико!
Ово је професора Недељковића толико расрдило да је све истерао напоље и свима у индекс уписао недовољну оцену. Студенти су брзо сазнали зашто су кажњени: у новинама је био објављен најновији Титов говор који је за марксисту Недељковића био - светиња! Јер, говори комунистичког вође морали су се читати, памтити и проучавати као "мудре смернице као ићи у будућност"!
Они кругови београдске елите који су припадали "реакцији" роф. др Недељковића, догматског марксисту, подругљиво су називали - "шумским маркистом" и "шумским филозофом". Остала су сведочења како је био "страх и трепет", али не због свог ауторитета у науци, него због своје моћи у новом режиму.
Своје неистомишљенике могао је да кажњава како је хтео и како му се хтело, јер је у његовим рукама била и моћ ОЗНЕ, па они који су ту моћ искусили, добро знају шта је значило када се позивала ОЗНА да "решава" научне и идеолошке несугласице са противницима који су негирали Недељковићеве ставове. Карактеристично је чувено саветовање (научни скуп) о животу, делу и раду Светозара Марковића. Тврдња др Недељковића да је то први наш марксиста, у сали, међу присутнима, изазвало је општи смех и негирање Недељковићеве тврдње.
Марковић у то време није ни знао шта је то - марксизам! то је толико расрдило Недељковића да је својим опонентима запретио ОЗНОМ и хапшењем.
Међутим, као ће се касније видети из бројних сведочења и докумената, масовна стрељања и "погубљења на лицу места" почела су у Београду већ 19. октобра 1944. године. Осумњичене грађане, без суђења и суда, масовно је "гутао мрак". Стрељања су вршена ноћу, у потаји.
Али, да претње Државне комисије, Земаљске комисије и ОЗНЕ нису биле претње вербалне - "празном пушком" - показало се врло брзо. У новинама су почела да се објављују имена стрељаних. Ово је у грађанству изазвало још већу панику и страх.

Кратак опис
Тако је, на пример, "Политика" на првој и другој страни, на "ударном" месту, у понедељак, 27. новембра 1944. године, под насловом "Саопштење Војног суда Првог корпуса НОВЈ о суђењу ратним злочинцима у Београду" објавила имена 105 стрељаних особа, са кратким квалификацијама злочина и уопштеним образложењима.
У уводном делу овог саопштења стоји:
"У току битке за Београд и после ослобођења Београда у руке Народно-ослободилачке војске пали су многи издајници и непријатељи народа, који су под окупацијом радили за фашистичке освајаче и за њихов рачун извршили велики број злочина. Војни суд Првог корпуса НОВЈ судио је на војним заседањима од 26. и 30. октобра, 2,6,10. и 18. новембра 1944. године у Београду, тим издајницима и непријатељима народа.