Одлазак у Беч на студије
Боље у Беч него на принудни рад
Томе злочинцу треба стати на пут и извести је на СУД, неумитни народни суд! Где ће своје грехе окајати, па зато апелујемо да се без одлагања ухапси и изведе пред народни суд! То јест, да јавно покаже своје дело на видело, иначе спрам нашег народа био би учињен прави злочин, ако се прећутно пређе преко ових грозних дела која је она починила у току три и по године наспрам поробљеног Српског народа!"
Не зна се где је, и како, ухапшена Душанка Јачевић коју тако жестоко оптужују жене из АФЖ-а Старог града. Пала је у руке ОЗНЕ. Доведена је у Београд и саслушана пред Комисијом 6. марта 1945. године. У записнику стоји да је приспела у просторије Комисије по позиву.
Ево њених генералија: "Душанка Јачевић, студент медицине, позната по личној карти Команде града Београда П. Бр. 67668 од 2. марта 1945. рођена у Београду, 13. марта 1923. године од оца Драгољуба и мајке Живане, рођене Јовановић, вере православне, упитана о потребном, изјави:
"Матурирала сам 1941. године. Родитељи су ми били у тешким материјалним приликама, те сам морала да се запослим, како би нам се месечни приходи повећали. Пошто ми је отац радио у Министарству финансија, он је учинио преко својих познаника, те сам се тамо запослила као надничар за 1.800 динара месечно. На рад су ме одредили у Одељењу државних дугова и државних их кредита. Шеф ми је бико Драгиша Цветковић као непосредни старешина, а шеф целог одељења био је Цветко Лазаревић, начелник.

Шта ви Срби чекате по шумама
Ко је убијао отпорни дух српског народа и позивао да буде миран
Напомињем да је у Министарству било познато да Владимир Вујић увек поздравља Хитлеровим поздравом са дигнутом руком и узвиком "Хајл Хитлер..."
Брат "ђенерала" Милана Недића, Божидар Ђ. Недић у кратком опису и квалификацији злочина проглашен је за "издајника народа" и кажњен најстрожијом казном. У кратком опису се још каже: "Помагао Немцима у одржавању окупације над својом земљом и народом путем пропаганде преко штампе."
А у рубрици Одлуке о злочину стоји ово образложење:
"Божидар Ђ. Недић, бивши народни посланик, бивши подпредседник београдске општине, бивши директор Београдске штедионице, инвалид из Првог светског рата и пензионер, био је један од главних пропагатора за пријатељство Срба и Немаца, за немачки 'нови поредак у Европи' и велики идеолошки противник савезника наших народа: Енглеске и СССР-а."

Друштво у Женеви
У току окупације написао је у Новом Времену велики број чланака у којима је клеветао савезнике и НОП.
У чланку (12.09.1943.) "Шта чекате ви Срби по шумама" позивао исте да заједнички очисте "српско тле од интернационалног шљама и комунистичког гада". За Друштво народа у Женеви каже: "То је трговачко предузеће за срамне подвале народу света". За чланак (18.09.1943.) "Метак у потиљак или пут за Сибир" каже се такође да је клеветао Савезнике, а нарочито друга маршала Тита. Партизане је, наводи се, у својим чланцима називао "шумским олошем". Позивао је Србе да се удруже са Европом а против међународног "олоша". Држао бројна предавања по Београду и унутрашњост, и издавао брошуре у којима клевеће Савезнике и НОП..."
На крају квалификација Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача у оптужници пише:
"На овај начин Божидар Ђ. Недић указивао је велику моралну помоћ окупатору и олакшао му одржавање окупације тиме што је убијао отпорни дух српског народа и стално га позивао да буде миран према окупатору а да се бори против НОВ свога народа."
За време окупације дешавале су се разне подвале и фалсификати. Занимљиво је, на пример, писмо које је на адресу "Генерала Артиљерије, господина Бадера ком. генер. и заповедника у Србији " стигло 23. априла 1942. године. Писмо је написано на изврсном немачком језику, без било каквих језичких и стилских грешака.
У преводу, писмо, у целини, гласи:
"Господине Генерале, слободан сам овом молбом обратити се Вама, за чије повољно решење, морам унапред да се извинем, јер имам и лични интерес.

Фотић у логору
У немачком заробљеништву налази се Јаша Фотић, познати београдски лекар. Због извесних приватно-правних и породичних потреба, који се мене тичу, постоје нужни разлози да др Фотић буде пуштен на одсуство. Са ових разлога имам част да Вас замолим, Господине Генерале, да изволите уважити оправданост моје молбе и учините, што од Вас стоји, да се др Јаша Фотић пусти на одсуство из заробљеништва.
На случај да се моја молба, пак, не може уважити у целини, онда Вас молим , с обзиром да именовани има врло тешко болесну сестру, да му се из чисто фамилијарних разлога, да десетодневно одсуство.
Заробљеничка ознака именованог је следећа: Санитетски резервни капетан др Јаша Фотић штабски лекар Сталаг 18. "Д" Марбург "Д".
Молимо Вас Господине Генерале да изволите и овом приликом, уз изразе моје захвалности, примити и уверење о мом поштовању. 22. 04. 1942. Вама одани (потпис нечитак)."

Правац Нирнберг
У вези овог писма др Јаша Фотић је 29. маја 1945. године, по позиву Државне комисије, дао следећи исказ:
"Заробљен сам на војној дужности 1941. године и упућен у Италију. У Италији сам провео у логору Вестон 8 месеци. После тога је једна група лекара (било нас 23) пребачена из Италије у Немачку, у логор у Офлаг - Нирнберг. У Нирнбергу сам провео два месеца па сам као лекар послат на рад, односно распоређен у Марибор, где сам радио лекарске послове у енглеском и руском заробљеничком логору. Из Марибора сам после шест месеци упућен у војнички логор у Шпитал на Драви, где сам провео 16 месеци.
Још месеца новембра и децембра 1943. године оболео сам и био на лечењу у заробљеничкој болници у Грацу. После изласка из болнице враћен сам у логор и био предложен за отпуст из заробљеништва као болестан. Међутим, отпуст је уследио тек после годину дана. У земљу сам дошао болестан 14. јануара 1944. године..."