Јавља пуковник Андрија Милић
Детаљан извештај о народним непријатељима
Тако, 29. децембра 1945. године из Беча јавља пуковник Андрија Милић: "Од другарице Јелене Мукајетовић, која је по налогу друга потпуковника Пејовића радила у Салцбургу добили смо следеће извештаје које прослеђујемо специјалним куриром:
Зебић Мирко, усташки министар, налази се у Радстату. Станује у самом граду са женом и троје деце. Путује често у Салзбург, Спитал и Клагенфурт. Има добре везе међу пријатељима Аустријанцима који га крију и помажу му.
Изгледа да одржава и везе међу усташама који живе у америчкој и усташа у енглеској војној окупационој зони. По његовој изјави Анте Москов и Анте Артуковић се налазе негде код Спитала у енглеској зони. Они су под присмотром Енглеза. Зебић је полицијски пријављен под својим правим именом и до сада није имао никаквих тешкоћа са савезничким властима нити је уопште до сада био саслушаван..."
"Другарица Јелена је ушла у траг и следећим ратним злочинцима из Београда", јавља даље пуковник Андрија Милић из Беча. То су:
Таса Динић, министар унутрашњих послова у влади Милана Недића. Станује негде у близини Салцбурга. А баш где станује - крије и од својих најбољих пријатеља и другова. Сазнала сам да живи под својим правим именом, тако да би га нашли људи могли пронаћи преко полиције. Креће се слободно по Слацбургу, где сам га и сама срела. Чула сам да је врло обазрив према свакоме. До сада није саслушаван ни од кога од савезника.
Јован Поповић, бивши управник Народног позоришта у Београду, живи у Бадгајстену са женом и двоје деце у хотелу "Шилерхофту". Креће се слободно и често путује за Салцбург. У добрим је односима са председником Националног комитета Тривунцем, који му је и кум. Живи под правим именом и хотел лежи на згодном месту за ликвидацију или киднаповање.

Веза с краљем
Ђока Анђелковић, Недићев генералштабни официр и оснивач Националног комитета у Салцбургу. Живи у самом граду, у добро обезбеђеном стану, односно, стоји у телесној вези са енглеском полицијом и има написмено од енглеских власти да га нико не сме узнемиравати док не извести енглеску или америчку полицију и иста не пошаље свога агента у стан.
Има масу докумената које је донео из Београда или их је добио од угледних америчких и енглеских полицајаца као и од самог генерала Кларка, у којима се каже да је он велики борац за демократију и пријатељ америчког народа и моле се све власти да му излазе у сусрет. Не знајући ко сам, ова документа ми је он лично показивао. Он је такође веза између Националног комитета и краља Петра.
Он је путовао у Оснабрик када је у њему боравио краљ Петар. Лично ми је рекао да има намеру да крајем децембра оде за Бадгештајн и тамо проведе један месец, где жели да станује код Американаца. Креће се слободно по Салцбургу, путује за Бадгештајн, Салфелден итд.
Овде су и Брана Ивановић, подсекретар у Недићевој влади и његов зет. Сазнала сам да живи у Лел ам Си. Живи под правим именом, креће се слободно и станује у центру града, у Америчкој зони.

Извештај о Недићу
Сазнала сам и за Милана Недића. Живи у Мосбургу, у америчкој зони, у неком СС лагеру. Такође сам сазнала да живи под врло лошим околностима и великом страху да га не изруче властима у Београду..."
Међутим, у исто време, ОЗНА је дошла до још једног драгоценог списка (пронађен у архиви Милана Аћимовића) који је одавно квалификован као "издајник, народни непријатељ и ратни злочинац". Бежећи из Београда у јесен 1944. године није успео да га уништи или склони на недоступно место. Овај материјал је био основа и оријентир за масовна хапшења, суђења и стрељања ратних заробљеника који су се враћали у Србију из разних немачких логора.
Недић је за све време рата по немачким логорима имао своју шпијунажу и своје доушнике који су обавештавали Аћимовића и Недића о ставу појединих краљевских официра према квислишкој влади и НОП-у.