Озна креће по иностранству
У акцијама по туђим земљама главну улогу имали су агенти
Бошко Живадиновић, рођен 27. јуна 1927. године у Београду, син Милана, адвоката, има 5 разреда гимназије.
Павле Петровић, рођен 16. вгуста 1921. у Београду, син Радивоја, судије. Студирао је Комерцијалну економску школу. Сада се не зна где се на Западу налази и шта студира.
Мирослав Орешковић, рођен 5. јуна 1924. у Београду, син Јована, вишег чиновника, има матуру.
Александар Петровић, рођен 9. фебруара 1918. у Београду, син Радивоја судије, има матуру, студирао право.
Слободан Петровић, рођен 15. јуна 1919. године у Крагујевцу, син Радивоја, судије. Учио војну академију. Не зна се у којој је земљи на Западу.
Марко Крстић, рођен 20. августа 1920. године у Београду, син Николе, трговца, има матуру, почео 1938. године да студира право.
Милорад Драшковић, рођен 8. новембра 1921. године у Београду, син покојног Милорада, бившег министра, завршио матуру у Београду 1939. и почео да студира права у Београду.

Наређење са врха
Милорад Матић, рођен 16. септембра 1920. у Београду, син Божидара, приватног чиновника, завршио матуру 1941. у Београду, почео да студира у Београду технологију.
Војислав Петровић, рођен 11. октобра 1922. у Београду, син Милована, трговца, почео 1940. године да студира права.
Милорад Пејовић, рођен 28. септембра 1922. године у Београду, син Саве, приватног чиновника, завршио матуру 1941. у Београду.
Зоран Хођера, рођен 14. августа 1923. у Београду, син Светислава, бившег члана бившег парламента, завршио матуру у Београду.
Никола Вулковић, рођен 20. марта 1919. у Београду, син Василија, трговца, завршио матуру у Београду 1938. и почео да студира права.
Евгеније Јуришић, рођен 21. јула 1920. године у Београду, син Петра, пуковника, завршио матру и почео да студира права.
Никола Петровић-Његош, син Владе, завршио матуру у Београду, био у заробљеништву у Немачкој.
Сава Радуловић, рођен 1911. године у Београду, син Јована, пуковника краљевске војске, завршио матуру и почео да студира Економсо-комерцијалну вишу школу у Београду.
Вељко Никчевић, бивши секретар бившег Сената Југославије, био у заробљеништву у Немачкој.
О следећим лицима немамо никакве ближе податке сем да су побегли у неку од западних земаља. Моли се ОЗНА да крене у потрагу за њима и њиховом ближом идентификацијом.
Ненад Мирков, Милосав Поповић, Драгомир Ерцеговчевић, Слободан Антић, Драгослав Дајњановић, Милан Јевремовић, Милан Пантић, Милош Лазић, Вујка Лазић, Душица Борисављевић, Ружица Борисављевић, Мирко Недељковић, Вељко Ћорак, Булован Бранко, Александар Сремчевић, Илија Милутиновић, Синиша Ресановић, Душан Мешановић, Мирослав Тодоровић, Милан Стајић, Милан Веселиновић, Радмила Тодоровић, Миливој Станковић, Михаило Којичиновић, Александар Петровић, Живорад Петровић, Миодраг Ивковић, Спасоје Николић, Петар Живковић, Аврам Аврамовић, Александар Ђокић, Лазар Јовановић, Константин Крапиников, Шпиро Наранџић, Ђорђе Станојевић, Петко Бојанџијевић, Божо Далиновић, Ивица Рајковић, Георг Сергејев, Свеволд Васиљев, Радомир Величковић и Борислав Трифуновић.

Центар у Бечу
Међу документима архивске грађе (ДК 110) нису сачувани извештаји ОЗНЕ о наведеним лицима које је тражила Државна комисија. Или је извештаја било, али су загубљени. Није баш увек било онако како се некада певушило: "ОЗНА - СВЕ ДОЗНА!" Некада лансирана та пропагандна крилатица...
Али, ОЗНА је свуда, па и у иностранству, формирала своје доушничко-шпијунске филијале. Једна је, на пример, постојала у Бечу у коју су се сливале разне информације о кретању осумњичених и за злочине суђених и осуђених над којима се, тренутно, није могла извршити судска егзекуција (смртна казна).
У овим акцијама посебно су били активни агенти и шпијуни "теренци". О томе су у Београд слати посебни поверљиви извештаји. Обично их је потписивао "председник Комисије за утврђивање ратних злочина у Бечу" пуковник Андрија Милић. О свему је обавезно морао бити обавештен проф. др Душан Недељковић, председник Државне комисије, највише истанце за утврђивање злочина".
У обавештавању и дојављивању из иностранства најактивија је била Јелена Мукајетовић, која је по Аустрији шпијунирала са пуним торбама фотографија лица која су "ловљена и гоњена".