Кардељ, несвршени учитељ и академик
Четнике који су се предавали Озна одмах ликвидирала
А Едвард Кардељ, несвршени учитељ, коме Савезници, у незнању и заблуди, у својим извештајима, додају и титулу доктора, што овај то никада није демантовао (можда се тако негде и представљао) - о "чишћењу" је још прецизнији; други човек у партијској хијерархији југословенских комуниста масовна стрељања без суђења и доказивања кривице назива - "велико чишћење" и "масовне ликвидације".
Кога? Зна се: Срба у Србији.
У својој драгоценој књизи документарно-мемоарског карактера "Кораци и ноћи", (Њујорк, 2002. године) Марко Пивац (страна 5) пише:
"Децембра 1944. године налазио сам се у Словенији. Забринут за судбину свога народа, своје породице и своју личну, обавештавао сам се о развоју догађаја слушајући радио- емисије из Југославије и Италије. Тако сам чуо емисију која ће, касније, утицати на мој живот.
Комунистичка партија Југославије (КПЈ), на челу са Јосипом Брозом Титом, већ је била учврстила своје позиције у Београду и кренула путем изграђивања економског и политичког поретка друштва и државе по совјетском узору. Иако још није владала целом територијом предратне Југославије, изгледи за то били су већ осигурани.

Циљеви
Свесна тога, КПЈ се систематски, плански, прихватила остваривања предуслова за постизање својих стратешких циљева о увођењу комунистичког и диктаторског режима: ликвидације привидних, стварних и потенцијалних политичких противника! Почело је са ликвидацијама по "ослобођеним српским градовима и територијама, жртвовањем омладине Србије на Сремском фронту, да би се наставило, чим се указала прилика, са масовним убиствима..."
Године 1945, 18. маја, амерички амбасадор у Београду, Патерсон, шаље у Вашингтон извештај, из кога цитирамо овај фрагмент:
"... Партизани по Београду и Србији још увек масовно стрељају бивше следбенике Михаиловића, прогањају и злостављају њихове породице, одузимају њихова добра и реквирирају њихове домове за војску или ниже владине службенике... Тајна полиција Озна држи грађане у великом страху од изненадних хапшења без објашњења или по безначајним и тричавим оптужбама цинкароша и доушника и њиховим тајним стрељањима..."
Из извештаја амбасадора Патерсона о атмосфери у Београду и Србији првих месеци после ослобођења наводимо и овај пасаж:
"Југословенски цивили су нас свакодневно обавештавали да четнике, који се предају, Озна одмах ликвидира или их шаље у родне крајеве уз препоруку да их тамо њихови суграђани ликвидирају, уз масовна драња руље: "Народни непријатељи, злочинци, сарадници окупатора, издајници..."
Значјан увид у намеру Титовог режима и планској ликвидацији свих ратних или потенцијалних политичких противника комунистичком режиму, потиче и од сведочења Едварда Кардеља "Бевца". Његов став се потпуно поклапа са Титовим ставом о "масовним чишћењима" и "коначним решењима" свега онога што би у Србији било опозиција новом комунистичком поретку.
О томе сведочи Карл Ф. Норден. Он је био референт Стејт Депермента за Југославију. Био је у Београду на дужности од 16. јануара до 3. априла 1945. године ("ФРУСТ, 19222"), баш у време активног рада Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових домаћих помагача. Норден је посетио Кардеља 2. априла 1945. године и са њим разговарао 45 минута. У Вашингтону је 12. априла послао меморандум из кога преносимо следеће:
"Употребио сам прилику да кажем др Кардељу, да ја, говорећи само у своје име, осећам да би се постигао један врло важан корак напред у стабилизацији унутрашњих прилика када би била проглашена стварна и општа амнестија и сви Југословени, осим познатих ратних злочинаца, које би као такве осудили исправно постављени судови, могли се вратити својим кућама и допринети свој удео у обнови разорене земље. Др Кардељ се сагласио, помало оклевајући, али је обазриво рекао да је листа издајника и ратних злочинаца велика и да би врло велики посао чишћења земље и ликвидације "српске реакције" требало до краја обавити..."

Тајанственост
Разговори са Кардељом о "ликвидацији српске реакције" вођени су у време када је "чишћење тог елемента" било у пуном јеку и када је, како каже Норден, тог "елемента било на хиљаде и десетине хиљада већ елиминисано" у Београду и Србији.
Норден је узгред описао и свог саговорника. Он је Кардеља доживео као "тајанственог и подмуклог комунисту".
Међутим, током 1945. године, амерички амбасадор у Београду, Патерсон, био је у прилици да често разговара и са др Миланом Гролом, вођом Демократске странке. Он је о злостављањима, незаконитим поступцима и суровости комунистичког режима према становништву, редовно обавештавао своје надређене у Вашингтону.
Тако је, на пример, после разговора са др Гролом 26. априла 1945. године ("ФРУСТ 1224-25"), послао овај извештај: