Ива Андрића позвати на саслушање
Од њега се тражило да опише своју улогу у дипломатији
Земаљској комисији Босне и Херцеговине за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 13. августа 1945. године Државна комисија из Београда (у потпису:секретар др Иван Гргић и председник проф. др Душан Недељковић) шаљу писмо следеће садржине:
У Сарајеву борави друг др Иво Андрић, књижевник и последњи југословенски посланик пре рата у Берлину.
Умољавате се да др Андрића најхитније позовете и умолите да у виду саслушања пред вашом Комисијом или у виду писменог извештаја који ће ваша Комисија оверити - изнесе све што је њему познато о политичким и дипломатским припремама Немачке у вези са претходним опкољавањем и слабљењем Југославије, као и све у вези напада Немачке на Југославију.
Друг др Андрић треба да тим својим саслушањем даје веома важан доказ који је потребан овој Комисији и нашој влади ради узимања учешћа у суђењу главним немачким ратним злочинцима у Нинбергу пред Међународним војним судом.

Детаљи из Берлина
Исказ нека буде што прецизнији и са што више конкретних података и доказа, наравно, у првом реду таквих, који су др Андрићу познати из личног сазнања и опажања, која је могао стећи у својој тадашњој дипломатској служби, у службеном или неслужбеном контакту са тадашњим немачким политичким и дипломатским органима као и са органима тадашње југословенске владе.
Такав исказ имао би, дакле, у појединостима поткрепити иначе познате чињенице, а на име, како је Немачка постепено припремала увлачење Југославије у круг својих сателита односно напад и уништење Југославије, ако би се општем немачком плану за економско, војничко и политичко подјармљивање Европе одупрла.
Било би добро ако би друг др Андрић изнео све своје односно значајније разговоре, као и битну садржину односно службене преписке, дакле, уопште цео ток ствари који је довео до приступања Југославије Тројном пакту, а после обрта од 27. марта 1941. године до почетка рата.
Ово саслушање односно исказ друга др Иве Андрића - врло је хитно па нам га доставите најхитнијим путем!"
Међутим, остало је непознато да ли је Земаљска комисија Босне и успела у Сарајеву да пронађе књижевника Андрића и да ли је од њега добила исказ тражене садржине - остало је непознато у архивској грађи (Поверљиво број 281/45) Државне комисије. О томе не постоје било какви трагови. Или је можда књижевников исказ-сведочење, без преписа, у аутентичном облику, директно у центар Међународног суда.

Лов на људе
У исто време у Београду не јењава "лов на људе" на основу усмених и писмених дојава грађана једних против других за сарадњу са окупатором и домаћим издајницима. Хапшења су вршена даноноћно, а званични и инпровизовани затвори били су препуни ухапшеника. Зато Суд за суђење злочина и преступа против Српске националне части 11. априла 1945. године тражи од Одељења заштите народа (ОЗНА) за Београд, као и од Војног суда Команде града Београда, "више конкретнијих података у предметима следећих лица" (многа су по кратком поступку већ била стрељана):
Бранимира Гајића, Миладина Марковића, Милана Стајића (обућара, за време окупације у Београду био председник обућарског "еснафа"), Милице Обркнежевић, Бошка Мартиновића (чиновника у Недићевој власти), Павла Војиновића (индустријалца), Драгана Новаковића (трговца), Загорке Петровић (домаћице), Наде Петровић (домаћице), Љиљане Петровић (домаћице), Милисава Петровића (непознатог занимања), Данице Јаничић (домаћице), др Станоја Пантовића (лекара), Владимира Момчиловића (трговца), Браке Кудре (домаћице), Драгице Митровић (раднице), Властимира Стојковића (новинара), Велимира Димитријевића (непознатог занимања), Бранка Тадића (старешине кварта), Николе Првановића (непознатог занимања), Славка Рашајског (инжењера), Светозара Арамбашића (индустријалца)...
...Љубодрага Арамбашића (индустријалца), Бранка Арамбашића (индустријалца), Влаје Стефановића (адвоката), Жарка Вуковића (непознатог занимања), Димитрија Димитријевића (златара), Добросава Леовца (бившег шефа одсека О. Г. Б.), Боривоја Миловановића (пензионера), Драгољуба Антоновића (бившег шефа Војног одсека О. Г. Б), Драгослава Ковачевића (непознатог занимања), Фирме "Шарић и Бачић", Станојла Стокића (кућепазитеља), Радислава Абрамовића (бившег комесара Министарства саобраћаја код Недића), Александра Јанковића (чиновника), Јосипа Чермака (клавирмајстора), Саве Машића (чиновника Министарства финансија), Миланке Драшкоци-Панчев (домаћице), Миле Машића (Савине жене), Бранислава Р. Димитријевића (млинара из Барајева), Радмиле Павловић (ученице из Смедеревске Паланке), Краговић Миомира (учитеља), Слободана Маринковића (крчмара) и Жарка Дабиновића (инспектор Министарства саобраћаја у Недићевој влади).