Хајке са безначајним поводима
Позив на цинкарење и доушништво био је плакат са позивом грађана на сарадњу
Тодор Раденковић, капетан бивше југословенске војске, родом из Ниша где му је за време окупације живела фамилија (жена, два сина и кћи); у свом писму из логора јавља да се ставља на расположење Недићу чију власт глорификује до полтронства као што то чини и Милош Милић.
Димитрије Михаиловић, резервни подофицир бивше југословенске војске, родом из Србије, али се не зна место. У свом писму каже да је његов отац, сада почивши, био лични пријатељ личног секретара Аћимовића, Ивана Бањалића. У писму Недићу које завршава са "Хајл Хитлер", не само што се ставља на расположење "спасиоцу Србије и Срба од немачког истребљења већ велича и Трећи Рајх и признаје своју издајничку улогу у заробљеништву..."
На адресу ОЗНЕ за град Београд стижу и ове "оптужујуће пријаве" против следећих лица.
Негосав Николић, из села Зуца, округа београдског (велича у писму из логора Недића и ставља се на располагање његовој сили, брат Живко Николић за време окупације би председник општине Зуце); Будимир Јолчић, из села Бројквоца кдо Лазаревца, у својим писмима велича Недића и ставља му се на располагање; Чедомри Андрејевић, бивши полицијски писар из Ћуприје, има сина Миодрага који је био у Недићевој војсци, у току рата пуштен из логора у Немачкој, па у писму велича Недића и ставља се на расположење његовој власти.

Писма као докази
Славко - Слава Живковић, из села Клењ, срез голубачки, такође се, у писму Аћимовићу, министру полиције Србије, ставља на располагање "новим властима" и велича "спасилачку улогу Недићеву."
Накнадно је у архиви министра полиције Милана Аћимовића пронађено још компромитујућих писама српских ратних заробљеника у немачким "сталазима" које су ови писали за време окупације и величали Недићеву владу и стављали му се на располагање.
Државна комисија пише ОЗНИ (за Београд):
"Ова писма треба узети као основну тачку за испитивање каснијег рада и рада по логорима и става именованих према комунизму, Народно-ослободилачкој борби и њеним садашњим тековинама. Ако би се тиме утврдио тежи злочиначки рад појединаца, они би се у том случају морали извести пред Војни суд и примерено казнити".

Та лица су:
Мирослав Стефановић, резервни мајор бивше југословенске војске и бивши шеф дворске гараже у Београду, он се у својим писмима ставља на расположење Недићу и велича његову власт; да је на Недићевој страни и да је "исправан у својим ставовима то може да потврди и Данило Стојановић" (проглашен за ратног злочинца).

Спасилац Недић
Драгољуб Јончић, бивши референт Министарства просвете, из Београда, ставља се на расположење Недићу и себе назива "највернијим пријатељем Владимира Велмара Јанковића, Милана Аћимовића и генерала Милана Недића."
Радослав Илић, чиновник Привилеговане аграрне банке у Београду, из Београда, Недића назива "спасиоцем Србије и Срба" и ставља се на расположење његовој власти" чим дође из логора у Немачкој".
Др Милан Главинић, из Београда, у свом писму "велича Недићеву владу и "моли да га узме у своје редове када га пусте из Сталага."
Велисав Лештарић, капетан бивше југословенске војске, из Београда, Кумановска 17 (има супругу Даницу, односно кћерку и сина Александра), у својим писмима из Немачке велича рат Недићеве владе и "осталих ђенералових сарадника у спашавању Србије и Српског народа од пропасти и биолошкго истребљења".
Милутин Вукићевић, из Београда, Јевремова 30, ставља се на расположење као "искусни шпијун, јер је и раније, као секретар настојника зграда био шпијун Управе града Београда".
Тако је "лов" и "хајка" кренула на ове, поред хиљада других лица, по Београду и широм Србије, а поводи су, најчешће, били безначајни.
Када је поменути плакат Државне комисије освануо на зидовима разореног и куршумима и гелерима изрешетаног Београда у којима се грађани позивају на сарадњу (цинкарење, доушништво и пријављивање) свих оних који су било како "сарађивали" са окупаторским властима и "квислингом Недићем", према згради ОЗНЕ за град Београд (Улица Змај Јовина 21) кренуле су многе тајне и јавне, усмене или написане пријаве.
У својој пријави група од 14 грађана (види оргиналне потписе), из Булевара Црвене армије (одмах, по кратком поступку, од нових власти, добила то име) јавља ОЗНИ следеће: