Тражи се допуна доказног материјала
Пажљиво су листани комплети штампе "Новог времена", "Обнове"... већ са првим данима уласка партизана у Београд
Али, истог дана (11. април 1945.) суд за суђење злочина и преступа противсрпске националне части (потписали захтев секретар Милан Прелић и председник Милан Бошковић траже допуну "доказног материјала" за следећа лица:
Радомира Савића (шофера), Павла Драшковића (бившег шефа сточне централе у Младеновцу), Бранислава Марковића (бившег министра у Министарству спољних послова у пензији), Данила Грујичића (вишег саветника у Министарству П. Т. Т), Бранка Десимировића (електротехничара), Михаила Васиљевића (непознатог занимања), Трифуна Тасића (бравара), Мите Мишарића (крмара), Вукашина Милошевића (шефа Железничке станице), Томе Максимовића (бившег комесара за избеглице), Петра Кнежевића (бившег вишег техничког саветника), Дане Марковић (домаћице), браћу Бешевић и Живковић, Босиљке Бреско (домаћице), Персиде Шулц (пиљарице по београдским пијацама), Софије Власенко - Туцић (непознатог занимања), Милице Ускоковић (домаћице), Ане Гвоздић - Лукић и Јуле Гвоздић (домаћице), Александре Антић (учитељице), Злате Ловрић (непознатог занимања), Стевана Шкорића (трговца), Радослава Ађанина (непознатог занимања), за фамилију Јојкићевих: Милана, Верицу и Небесну (разних занимања), Милана Јовановића (столара), Миодрага Стаменковића (чиновника Министарства трговине и индустрије), Сретена Крстића (индустријалца), браћу Митиће (трговце), Браниславу Јовановић (домаћицу), Јулијану Наум (непознатог занимања), Душана Босанчића (трговца), брачни пар Поповића Вере и Николе...
На крају списка упућеног ОЗНИ стоји напомена Суда:
"У акцију и потрагу за наведеним лицима доставити што хитније овом суду како би се могла донети коначна одлука..."
Поред доушништва и цинкарења грађана у тражењу кривице, ОЗНА и њени репресивни органи ослонили су се за појединце на још један извор чињеница о сарадњи са окупатором и домаћим издајницама: породици која је излазила за време окупације у Београду - "Ново Време", "Наша борба", "Обнова", "Српски народ"... Пажљиво су листани и читани комплети ове штампе већ са првим данима уласка партизана у Београд.
Овде цитирамо неколико детаља из ове иначе обимне грађе:
"Веселин В. Димитријевић, потпоручник, преведен је у Српску државну стражу" (Ново Време, понедељак, 19. октобар 1942. година).
"Димитрије Димитријевић, трговачка радња Швајцарски магацин-Теразије 16, партер, објавио Писмо захвалности упућено Драгољубу Љ. Јовановићу на успешном васпитању чиновника" (Ново Време, 15. фебруар 1942)".
"Ранислав Абрамовић, комесар Министарства саобраћаја говорио на следећим јавним скуповима у корист окупатора: Ужицу (Ново Време, 16. децембар 1941.); потписао Апел (Ново Време, 13. август 1941); говорио на конференцији у Ужицу и апеловао на пасиван однос према окупатору српског народа (Ново Време, 16. јули 1941.); постављен за комесара у Министарству саобраћаја (Ново Време, 11. мај 1941.)."
"Александар Јановић, унапређен у чин пешадијског поручника (Ново Време, 28. јануар 1942)".
"Петар В. Кнежевић, виши технички пристав Дирекције ПТТ постављен за директора Дирекције пошта, телефона и телеграфа (Ново Време, 3. фебруар 1943).
"Тома Максимовић, комесар за избеглице пресељенике објавио следеће чланке у корист окупатора и домаћих издајника: Рад и искуство најбоља су школа (Српски народ, 7. октобар 1942); Решавање избегличког питања (Српски народ, 18. септембар 1942); Признање српским сељацима на несебичној помоћи и збрињавању избеглица (Српски народ, 7. јули 1942); Наш други Васкр (Ново Време, 20. април 1943); Како живе избеглице (Обнова, 23. јануар 1942.)".
"Стеван Шкорић, трговац, потписао Апел о лојалности (Ново Време, 13. август 1941)".
"Небесна Јојкић објавила чланак под насловом: Каква треба да буде српска жена (Обнова, 12. август 1941.)".