Морнари у задњи час
ЧЕТНИЧКИ емигранти покуали су да искористе нову Титову посету Сједињеним Америчким Дравама, октобра 1963, и - како су планирали - коначно ликвидирају југословенског председника.
Главни организатор атентата био је водећи члан покрета четника у САД Драгиа Кашиковић. Као најповерљивије сараднике придобио је Николу Кавају и Љубишу Миловановића.
Најпре су Тита вребали у Мексику. Кад тамо нису успели, љутити су се вратили у Њујорк речени да коначно уклоне југословенског маршала. Уз помоћ демонстраната емиграната насилно су упали у чувени хотел Валдорф асторија, намеравајући да ликвидирају Тита по моделу Дивљег запада. Мало је мањкало да им чак и успе, јер су амерички органи безбедности били веома толерантни према демонстрантима, који су протестовали пред хотелом и тако омогућили тројки четника да се убаце. Физичко пробијање групе атентатора до Титовог салона спречили су официри гарде. Одлучујући за преокрет и спасавање маршала био је свакако долазак групе око двадесет наоружаних југословенских морнара са наших бродова усидрених у њујоршкој луци. Муњевито су отерали не само атентаторе него и све демонстранте; то је била својеврсна велика бламажа за полицију главног града САД.
Четници, међутим, нису дигли руке од својих намера. Ударна тројка одлучила се за нову акцију, добивши дојаву да ће марал изаћи у шетњу. Прерушени чекали су на раније одређеним местима. Мозак напада Каваја био је у поповској одори, верујући да му због тога полиција неће забрањивати да се то више приближи Титу. Натерано на опрез, југословенско обезбеђење било је исувише густо да би се ико пробио кроз забрањену зону.
Три црне лимузине у којима су били председник и његова пратња возиле су таквом брзином да се није знало где је Тито. Каваја је, наводно, хтео чак и да се баци на хаубу лимузине и са ње пуца у Тита.
Нови атентат Каваја и Каиковић намеравали су да организују 1971, приликом тадашње Титове посете Америци. Опет су се ослонили на стари план - искористити притиске демонстрација. Америчка полиција, међутим, овог пута није била као дотада наклоњена четничким емигрантима. Растерала их је без оклевања са свих места у близини Титове резиденције у драви Мериленд док су очајни атентатори беспомоћно посматрали како се гасе њихове сулуде наде.
Никола Каваја представио се широј јавности када је 1979. у Њујорку киднаповао авион боинг 727, намеравајући да њиме налети на зграду ЦК СКС у Новом Београду. желео је, наиме, и практично да покае како се треба ртвовати и борити против симбола комунизма. Амерички ловци присилили су га да атерира у Ирској. Испоручен је правосудним органима САД, и осуђен на 45 година робије. Из злогласног затвора Нови Алкатраз пуштен је после 20 година.
Овај некадашњи војни пилот, Црногорац, рођен 1932. у Пећи, био је један од лидера тајних четничких организација вие деценија.
Амерички ФБИ имао је потпуно јасну и кратку карактеристику о Каваји: Армија једног човека. Према њиховој евиденцији, сврстан је на седмо место листе светских терориста. Сам је признао да је иром света изврио 29 акција, али свега једну без знања и одобрења ЦИА. Децембра 1997. вратио се у Србију.
Пријатељ и истурена рука Америке, Каваја, постао је касније њен загрижени противник. За време напада НАТО на СРЈ организовао је у долини реке Пиве логор за српске командосе, назван Батаљон смрти. После атентата на председника Владе Србије Зорана Ђинђића ухапшен је под сумњом да је умешан у организацију његовог убиства. Шефови српске полиције мислили су да му атентаторска жилица не да мира. Убрзо је пуштен из притвора. Није био припадник мафије.

ЖЕЖЕЉ У - ИНСПЕКЦИЈУ
УМЕСТО да отпутује возом преко Мађарске у прву званичну посету Чешкој, а затим Пољској, председник Југославије Јосип Броз Тито стигао је прво у Вараву. Разлог је био први покушај атентата после ослобођења
На поверљиву дојаву безбедносних органа Чешке пуковник Жежељ отпутовао је са више сарадника у Остраву да провере сумњиво деловање групе непознатих униформисаних особа ду пруге којом је требало да прође воз са Титом. Планинари и житељи околних села рекли су им тачну локацију где су виђали непознату војну четицу. Југословенски и чешки безбедњаци већ следеће ноћи поставили су им заседе и похватали их. Одмах је било јасно да су у ствари усташки емигранти, који су обучени у униформе савезничких војника и официра дошли из Аустрије.
Базу су организовали у планинским врлетима изнад Остраве. Тамо су данима припремали диверзију на железничку пругу, а затим ликвидирање Тита и његове пратње.
Безбедносне органе Југославије посебно су изненадили подаци добијени током испитивања десет чланова групе који су одмах пребачени у Београд.
Атентат је, наиме, припреман под непосредним надзором и менторством западних обавештајних служби, у тада Југославији, пријатељској држави.

ОСИЊАК У ТРСТУ
НАЈАКТИВНИЈИ енглеско-амерички војнообавештајни центар постао је само неколико месеци после ослобођења управо Трст, који је тада био узрок врхунца напетих односа између западних савезника и Совјетског Савеза. Водио га је агент под псеудонимом Пери Боб. Главни саветник био му је усташки емигрант светеник Крунослав Драгановић, који је одравао везу такође са Ватиканом. У почетку су се око трћанског центра окупљали првенствено усташки емигранти Срећко Ровер, Драго убринић, Анте Јака, Карло Мирт, Љубо Мило и други. У јесен 1945. припремили су групу емигранта која се тајно убацила у Југославију. Планирали су и падобранске акције.
Боб је сарађивао такође са четничким емигрантима. Међу активнијим оперативцима тог центра био је Симеон Оцокољић, потпуковник краљеве, касније четничке, војске. Организовао је и послао у Југославију неколико емигрантских група.