Драгом госту - бомба!
КАДА је јула 1973. Тито стигао на Брдо код Крања савезна СДБ добила је податак да се усташка емиграција у Аустрији интензивно припрема за атентат. Додатне информације откриле су чак три варијанте њихове акције: хеликоптерски десант на Брдо, пешадијски напад на резиденцију, долазак веће групе "туриста" у близину резиденције аутомобилима и њено опкољавање.
Претњу смо сматрали веома озбиљном. Зато је крањска планинска бригада поставила своју батерију против-авионских топова на положаје око Брда код Крања. Посебне задатке добили су такође батаљон војне полиције и команда Девете армије. Све страже су удвостручене, патроле појачане и чешће него иначе. Групе наводних планинара, уствари, наши обавештајци, отишли су у планине да будно контролишу све емигрантске центре и тачке у Аустрији и Немачкој.
Све мере остале су на снази до тренутка када је Тито отпутовао у Београду.
Пред Титову посету Загребачком велесајму, јесени 1976, амбасадор СССР у Југославији посредовао му је поверљиву информацију "да усташки емигранти припремају атентат на њега у Загребу". Детаљи о времену, месту и начину нису били познати.
Маршал је упркос томе одлучио да дође на велесајам, као и многих претходних година. Једино је пристао на промене раније утврђеног протокола; који је, наиме, предвиђао да загребачком градоначелнику 15. септембра у 10 часова уручи орден народног хероја Загребу, на тргу у Паромлинској улици, близу градске скупштине.
Осим многобројних званица тамо је требало да га поздрави и 2000 пионира. Маршал је, међутим, тог дана отишао на велесајам. Мало после 10 часова вођа његовог обезбеђења добио је радио везом поруку о снажној експлозији близу градске скупштине; где је према промењеном протоколу планирано следећег дана уручивање одликовања. Главни телохрантиељ одмах је замолио Тита и госте да се "преместе" у суседни, посебно обезбеђен, салон. На читавом подручју сајмишта хитно су искључени и струја и телефонска мрежа. Под надзором су биле и све радио фреквенције. Мада је одмах обавештен о покушају атентата, Тито је наставио посету. Одликовање је предао градоначелнику на сасвим другом месту.
Узбро је утврђено да су двојица усташких диверзаната по кишној ноћи пред Титов долазак у Загреб поставили у канализацијску цев испод трга "пластичну" мину тешку 10 килограма. Била је отпорна на воду, физичке ударце и разне друге спољашње утицаје. Сатни механизам темпирали су тачно на 10, када је очекиван Титов сусрет и разговор са пионирима. Деловање сличне мине западне обавештајне службе, усташке групе и албанско-балистички емигранти раније су већ проверили у Белгији. Њихова заједничка акција у Загребу је пропала.
Следећег дана загребачка штампа и хрватска телевизија јављали су о експлозији плина у Паромлинској улици. Уместо трга зјапила је огромна рупа. Истински налик на последице експлозије плиновода. Знатно је оштећена фасада оближње Загребачке банке. Људских жртава није било; јер је сва зона улице још раније застражена због најављеног доласка Тита.
То је био и последњи покушај атентата на Тита, управо у "његовом" Загребу; који је касније упорно избегавао. Упркос великој жељи није чак купио ни виноград над Кумровцем, својим родним местом.
Разоткрили смо вам, поштовани читаоци, планиране, покушане и неуспешне атентате на Јосипа Броза Тита. Поједини су, мање или више, познати. Већина је, међутим, досада држана у строгој тајности. Многобројне чињенице, међу њима такође неспорни подаци о центрима моћи или немоћи који су упорно али безуспешно диктирали ликвидирање Тита, потврђују да је био и остао загонетка новијег доба. Као личност, политичар и државник за неке је међу највећим својим савременицима; док га други скоро једнако оспоравају или осуђују!?
Историји је заиста преостало још изузетно мало да каже о Титу - великој енигми прошлог столећа, непрекидној мети свих планера до његове смрти неостварених интереса на подручју некадашње Југославије и шире.

ТАЈНЕ АРХИВА
ДОСАДА многобројне познате уроте против Тита и покушаје атентата - још скривају архиви тајних служби - несумњиво осведочавају ко су били подстрекачи, иницијатори, наручиоци, и извршитељи појединих акција; са истом намером: обезглавити Југославију.
Некадашња заједничка држава није се распала сама од себе, што потрђује историјско искуство, него су је спољашње (веле)силе због својих геополитичких и стратешких разлога претходно плански разделиле (Техеран, Потсдам, Казабланка); а касније 1991-1994. и разбиле.
Да је Тито умро природном смрћу, у постељи, велика је заслуга такође југословенских служби безбедности. Сви који смо сарађивали у његовој заштити, а било нас је много, поносни смо на то.

ТРН У ПЕТИ
НАЈУПОРНИЈИ у планирањима завера и покушајима атентата на Тита биле су западне обавештајне службе, усташка и четничка емиграција. Чак 34 акције неретко су припремали заједно, или су их водили "мозгови" у западноевропским земљама, а требало да изврше домаћи загрижени противници Југославије и комунизма.
Совјетске тајне службе такође су деценијама настојале да ликвидирају Тита. Политичким врхушкама у Москви, нарочито Стаљиновој, био је прави трн у пети. Досад је откривено 27 пропалих урота и атентата којима су "кумовали" Совјети.
Нацистичке обавештајне службе, Гестапо, Абвер и квислинзи "ловили" су Тита пре и за време Другог светског рата као непријатеља број један. Свих 12 покушаја његовог ликвидирања били су пуцањ у празно.
Два пута су председника Југославије имале на нишану и остале обавештајне службе.