РЕЗУЛТАТИ - ЕНИГМА?
ГОТОВО све што је у овој области до данас учињено дугује пројекту НАТО. У Америци су то озбиљно схватили 1959. године. Од тада АГАРД и УСАФ (коју заступа АВЦО истраживачка лабораторија) живе у складном браку. Њихови први заједнички пројекти били су „Техника конверзије магнетохидродинамичке енергије“ и „Енергија добијена МХД-ом уз помоћ нуклеарног горива“. Све што се око пројекта и данас дешава, већ је део легенде. Научници ван овог круга изабраних и даље не знају какви су резултати и последице досадашњих истраживања.
Контроверзни истраживач УСАФ, Боб Лазар, који је наводно својевремено учествовао у раду у чувеној супертајној војној бази САД, познатој као „Зона 51“, у више новинских интервјуа је тврдио да он зна шта се догодило. По њему, „топлота добијена у процесу анихилације антиматерије и материје“ - при чему је кључно питање одакле им антиматерија и како је чувају - „конвертује се у електричну енергију у готово стопроцентно ефикасном термоелектричном генератору.“
Да би постигли то што тврде да јесу, истраживачи УСАФ и АГАРД морали су да прођу паклено чистилиште. Пред њима су се налазиле неке од највећих непознаница савремене науке: магнето-хидро динамика, динамика гасова, физика плазме, примена и својства проводљивих гасова, магнетофлуидна природа кретања таласа, измене структуре течних метала на субатомском нивоу (што је довело и до открића црвене живе, која омогућава стварање нуклеарног уређаја величине тениске лопте), мерење и бележење праваца простирања енергетских линија у сунчевом систему и универзуму.
Већина ових проблема вероватно је решена успешно, јер, досије АГАРД, за оне који су имали прилике да га прегледају, представља „нови завет“ модерне науке.
ТРИДЕСЕТИХ година Тесла је и званично објавио да је конципирао развој два нова оружја: „зраке смрти“ и тзв. „Теслин штит“. Међутим, Тесла је већ био у осмој деценији и мало је било оних који су још озбиљно схватали једног већ заборављеног генијалног научника. Тесла никада није обелоданио тајну ових великих проналазака. Совјети су веровали да је најзначајнији део Теслине документације, односно онај који је имао везе са његовим потенцијалним војним пројектима, остао у рукама америчке владе. Као доказ се наводи и чињеница да је целокупна Теслина архива или бар оно што је од ње остало, пребачена у Југославију тек девет година после Теслине смрти, 1952. године.
Американци, с друге стране, годинама тврде да су Совјети одавно открили и да су користили Теслине скаларне таласе, наводно, основу ових оружја. Тиме тумаче чињеницу да су Совјети у разговорима о САЛТ-у, 1975, неочекивано предложили ограничавање даљег развоја нових оружја страшнијих од свега што би човек могао да замисли. Једно од ових оружја је, кажу, и „Теслин бацач“, довршен и тестиран у фабрици оружја у Сарисагану, за који се тврди или да је нека врста енергетског ласера или акцелератор честица. (Питање је да ли је то тајанствено оружје које је својевремено господин Жириновски обећавао босанским Србима?) Тај бацач могао би да буде Теслин скаларни апарат са два основна облика деловања.