МУЊЕ У ТАЛАСИМА
ТЕСЛИНА жеља била је да произведе електрични импулс велике снаге и да га усмери ка Земљи, јер је тло одличан проводник. Очекивао је да би струја усмерена ка тлу могла да путује без прекида, као радио-таласи, и то брзином светлости. Када би талас стигао до супроотног дела планете, вратио би се назад, као што се водени талас одбија ка извору када наиђе на препреку.
Слично је учињено 1950. године, седам година после Теслине смрти, када су први радарски таласи упућени ка Месецу и затим примљени у повратку. Седамдесетих година на овај начин је направљена прва мапа Венере. Ова небеска тела су милионима километара далеко од нас. Отуда је слање електромагнетског таласа кроз Земљу, свега око 5.000 километара у пречнику, права игра.
Наравно, Тесла није проверавао сваку своју мисао. Ипак, није одолео да 3. јула 1899, као прави модерни хакер, „одврне“ трансформатор до краја и види шта ће се догодити. О томе је писао у свом дневнику.
Тај дан никад нећу заборавити - писао је Тесла касније.
Трансформатор је био добро уземљен, антена постављена и поузданим кабловима обезбеђена директна веза са електраном. Тесла је изашао напоље да би пратио промене, на ципелама је имао осам центиментара дебете гумене изолаторе, а затим дао знак свом помоћнику Колману Ситу, да укључи трансформатор. Сви враћени таласи су један за другим додиривали антену, а затим се одбијали од ње правећи муњу. Прве муње су биле дуге око метар, а касније пет, па и 15 метара. Када су достигли 25 метара почела је и грмљавина. После 30 и 35 метара, грмљавина се чула и у оближњем граду који је удаљен чак 40 километара. Када је настала тишина, Тесла је љутито позвао електрану да пита зашто су га прекинули усред експеримената, али је добио одговор да је управо његов експеримент крив што у граду не гори ниједна сијалица.
Због тога су га, чим
је ова прича стигла до Пентагона и ЦИА, прогласили највећим хакером у историји.
Ова прича само је делић истине о Тесли, митови су много
већи. Из свих нагађања о Теслиним оствареним и неоствареним пројектима, настала је и теорија о томе да је он можда убијен, јер није био кооперативан са настојањима великих сила да његове проналаске користе у ратној машинерији. Као најпречи повод за готово невероватну тврдњу, наводи се његово одустајање од пројекта „Дуга“.