ДРАГАНА САВИЋ
ТАЈНА ДОСИЈЕА "ТЕСЛА"
 
ДЕМАНТИ ХУВЕРА
ТЕСЛА је за собом оставио тоне папира, али никакву опоруку о томе кога овлашћује да их преузме и чува. Као први потенцијални наследници могли су бити његових пет нећакиња и нећака, од којих је двоје тада живело у Америци.
Необично је, међутим,
да је ФБИ дозволио да његову оставштину запечати и прими на чување Биро за имовину странаца (ОАП). С обзиром да је Тесла имао америчко држављанство, такав потез се тешко могао објаснити.
Свизи, који се припремао да напише Теслину биографију (смрт га је у томе омела, а многи данас верују да аутомобилска несрећа у којој је страдао није била случајна), примио је 1963. писмо од некадашњег Косановићевог сарадника:
„Те 1943... када је Тесла умро, Косановић је за врло кратко време од АОП-а добио потврду којом му се ставља на располагање сва Теслина имовина која се тамо налазила. Он је све то упаковао и послао у једно складиште (Манхаттан стораге анд варехоусе цо) на Менхетну, где је имовина и остала све до отпреме за Југославију 1952. године. Косановић је сносио трошкове надокнаде за чување. Све то време потврда ОАП-а налазила се код мене, за сваки случај“.
„Ви се вероватно сећате да је Косановић често помињао да је чуо од чувара складишта да су људи из америчке владе долазили да направе микрофилмове неких докумената... Када смо отворили сеф, у садашњој згради музеја (у Београду), свежањ кључева, последње што је Косановић оставио у сефу *Њујоркер* хотела, а пре него што је измењао комбинације за отварање, није био у сефу, већ у сасвим другом сандуку. Такође је недостајала медаља (Едисонова медаља)... У сваком случају, Косановић је годинама страховао да су неки Теслини радови нестали, и непосредно пре одласка из Вашингтона 1950. одлучио је да на мој предлог позове Едгара Хувера, и распита се о томе. Господин Хувер је категорички одговорио да ФБИ не зна ништа о Теслиној документацији...“