ÄÎÑÈÒÅ£ ÎÁÐÀÄÎÂÈŽ
ÆÈÂÎÒ È ÏÐÈÊŠÓ×ÅÍÈ£À
ÆÈÂÎÒ È ÏÐÈÊŠÓ×ÅÍÈ£À
ZAKLJUCENIJE PRVE CASTI
Pre nego dodem k ftorom periodu mojih prikljucenija, sirjec kako sam iz Hopova izisao i kud sam prosao, za pristojno i potrebno nahodim priloziti ovde jedan razgovor kojega sam svrh do sad izdate materije s jednim ucenim prijateljem imao, kojemu, kako bih sto slozio i nacisto prepisao, pre nego bih stampatoru predao, soopstavao sam, njegov sovjet istuci i svrh svacesa zajedno s njim rasuzdavajuci i besedeci. NJega cu predstaviti ovde pod imenom Zilotija, i opisacu sto sam s njim besedio, koje ce sluziti za izjasnjenije predizdate materije.
Ja: "Molim te, ljubezni, kazi mi cistosrdecno sto mislis o ovom sto si dosad citao. Mogu li se nadati da ce na kakovu polzu biti?"
Zilotij: "Da ti pises za jedan narod koji svaku stvar meri, sudi i rasuzdava sljedujuci pravilamo zdravoga razuma, ja ne bih imao nista protiv tvojega pisanija reci, buduci da sam i sam toga mnjenija da samo oni narodi mogu se nadati da cedu blagopolucniji postati koji prosvestavajuci se naukom od dan do dan ispravljaju se i na bolje preduspevaju, raspoznavajuci i pretpocitavajuci poleznije od nepoleznijega i bolje od gorega. Tebi je dobro poznato prikljucenije koje se je pre nekoliko godina jednom carigradskom patrijarhu slucilo, koji je hoteo post Petrov i rozdestva Hristova od sedam dana uciniti, kako su i iz pocetka bili, kako se je narod protiv njega uzbuntovao i mal' ga nije ubio.
"Zato, druze moj, gledaj sta radis. Ti hoteci da u omrazu metnes zloupotrebljenija i kojekakve sujeverice, bojim se da samoga sebe u omrazu ne metnes. A navlastito, ako te gdi kaluderi u'vate, tesko tvojim ledma!
Nemoj reci da ti nisam kazao. Ali nista; s prebijeni ledi dobiti cest da se srpski Sokrat nazoves, opet mnogo vise dobijas."
Ja: "Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno: ali se leda po ulici ne nahode. Ne bi li se to kako moglo i s manjim troskom uciniti?"
Zilotij: "S kakvim manjim? Patrijarh ni Episkop nisi, da te s prestola smetnu, kao su carigradskoga smetnuli; svestenstvo da ti uzmu i tako kazes da u tvom otecestvu ne primaju te za popa, jerbo si se u Crnoj Gori zapopio. Sta ce ti drugo uzeti van da te raskaludere?"
Ja: "A oni nek raskaludere, pak ce viditi! Bez sale, ljubezni Zilotije (vidis li kakvo sam ti lepo ime dao: Zilotij, to jest: revnitelj), ucini se kao da si pravi revnitelj, i govori sto god mozes sebi voobraziti da se pravicno moze protiv dosad mnom napisatih stvari reci."
Zilotij: "Kao kakav revnitelj hoces da ti govorim? Ti znas da nasi pravi revnitelji hoce i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje, da slepo sljeduje i veruje sve sto mu se kaze. I sto im se najmanje protiv starim obicajem vidi, proklinju i, cuj, "Eto kurjaka!" - vicu."
Ja: "Necu, brate, da si takov revnitelj; necu da si kao oni koji huje s anatemama na sve one sto u sredu i u petak zejtin i ribu jedu. Budi mi razuman, uveren, prosvesten i pravdoljubiv revnitelj, koji niti novine trazi za lehkoumije niti se starina drzi za sujevjerije. Ja ne pohvaljujem one koji, neizvjestijem i nepostojanstvom uma vodimi, kao leptirici bez svakog uzroka sjemo i tamo lete; niti pak one koji za nerasuzdenije u vsekonecnom necuvstvovaniju kao za plot privezani ostaju. Samo one pohvale dostojne nahodim koji poznajuci cenu bogodane svobode uma samo na dobro je upotrebljavaju; kako u dobru postojani, tako i u onom sto poznadu za bolje i poleznije, razumom i slovesnostiju upravljajemi, k izmenjeniju, koje njihovo ispravljenije, poboljsenije i blagopolucije uzrokovati moze, gotovi su."
Zilosij: "Kazi mi koje je namjerenije tvojega pisanja, po kom se nadati mozes da cedu tvoji jedinoplemenici moci poznati da ti bez svakog pristrastija i interesa postupas. Znas da sve za tim stoji. Kad bratija nasa poznadu jedanput cistotu nasega namjerenija i nasu vernu k njima ljubov, dobrovoljno nasa predstaljenija i sovjete primaju; i, sto je vise, ako u cemu kao ljudi i pogresimo, rado nam prastaju. Poznat ti je stih Navmahija:
Nije takog porodila mati, verne naravi ko nece poznati.
A sto sam povise rekao da valja da se bojis tvojih Srbalja, ja sam iz sale to rekao, jer, kako kazes da nameravas odavde poci u Pariz i London, mucno ce te kad tvoje otecestvo viditi. Kakvo je tvoje ljubopitstvo, znam da ako dobru priliku nameris, poci ces i u Ameriku."
Ja: "Imas pravo, Zilotije; necu da svet rekne da sam se zaludu pokaluderio. A sto pitas za moje namjerenije, mogao si ga iz predislovija poznati; no kad ti se tako ljubi, cuj opet nakratko. Ova su dva moja nacalna namjerenija: prvo, dajem priklad ucenim naroda mojega da na nasem prostom dijalektu pisu i na stampu izdaju; drugo, da moji jedinoplemeni usude se svrh svake stvari slobodno misliti, i sve sto cuju da sude i rasuzdavaju. Ti znas dobro, ljubezni moj, da svi narodi koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali azijaticeski i afrikanski narodi, u vecnoj ocajanoj tami i nerazumiju lezati. Ne misleci, ne rasuzdavajuci i ne cineci nikakova upotrebljenija bogodanoga razuma i slovesnosti, niti primajuci nikakav priklad od drugih ucenih i prosvestenih naroda, ostaju za vavek u vsekonecnom i placa dostojnom beslovesiju.
"O, koliko smo duzni mi blagodariti nebesnom promislu sto se nahodimo medu uceni i prosvesteni narodi, a najpace pod upravljenijem pravednejsega, premudroga i bogoprosvestenoga vladjetelja koji nicim ne dise razvje ljuboviju i oteceskoju milostiju k podanim svojim;nista ne zeli niti iste razvje opste blagopolucije naroda svoga. Pod seniju krila njegovih cveta ucenije, pravda i opsta ljubov triumfira i pobedniju pjesan poje; razum, slovesnost i mudrost carstvuju. Niko se sad ne boji da ce mu ko u zakon dirati. Nikom ucilista i akademije nisu zatvorene. Zraci prosvestenija uma i razuma na sve nase narode izobilno i bogato izlijavaju se. Zasto dakle da ne poznamo nebesnu milost i toliko blagodjejanije? Zasto da ne pocnemo razumno i svobodno kao slovesni ljudi misliti? Zasto da ne drznemo i da se ne usudimo poleznije nepoleznijemu pretpocitavati? Dokle ce srodni nasi u staroj prostoti lezati i iz svoje prostote i nerazumija takovim urezdenijam nacalnih svojih, koja na samu njihovu veliku polzu bivaju, protivstajati i vozmustavati se? Zasto, kako se sto pocne protiv starih plesnivih i zardatih obicaja ciniti, namah da vicu: "Propadosmo! Propade pravoslavije!" - i da dizu ruke na arhijereje svoje - Srblji, kojima je bog dao zdrav um i posteno srce!
"Ta zivim te bogom zaklinjem, budi revnitelj, no slovesni i razumni revnitelj, i kazi mi: hoce li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira, da ima vestica, da ima vracarica i po vozduhu mitarstva? Hoce li pravoslavije propasti ako se mrtvi ne budu oko crkve, no izvan gradova, varosi i sela zakopavati? Hoce li pravoslavije posrnuti ako narod ne bude drugih praznika kromje nedelja, Hristovih i Bogorodicinih praznovati i u lenosti i neradeniju celu trecu cast godine za toliko mnozestvo svetkovina gubiti? Lenost i neradnja nije li smrtni greh, stetan i poguban telu i dusi? Zasto da ne poznadu da u svetkovanju tolikih svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji? Zasto da im se ne kaze da su ove stvari izmisljenje na sest i sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola?
"Kazi, brate, po dusi i po sovjesti tvojej, hoce li sto najmanje vreda blagocestiju i pravoslaviju biti ako kaludera nestane, koji nisu nicim razvje crnim haljinama, nezenidbom i imenom kaluderi? Ne bi li mnogo poleznije i bolje bilo i za pravoslavije i za narod da se svi manastiri u skole i u ucilista preobrate, i s njihovi dohotki da se vospitavaju i uce sirota narodnja deca koja nameravaju da s vremenom svestenici i ucetelji narodnji budu? Neka dode najveci revnitelj, i neka ga ne stoji vika s njegovim anatemama, nego ako je hristijanin, nek mi kaze: nauka apostola Pavla nije li pravoslavna nauka, da Episkop, kako god prezviter i dijakon, ne samo moze no da mora biti jedne zene muz? "Podobajet, podobajet, veli sosud izbrani, Episkopu biti jedinija zeni muzu." Koja je nauka pravoslavnija i blagocestivija od jevangelija Spasiteljeva, koja oblicava i ukorava licemerne i druge molitve i postove? Vice, vice blagi i jedini zakonodavac istinago pravoslavija i blagocestija: zasto ljudi radi celoveceskih predanija prenebregavaju i ostavljaju zapovedi bozije. Pravda i istina moze li pravoslaviju biti protivna?
"Vreme je vec da narod pozna da su crkovni oci ljudi bili i da su u mnogima stvarma pogresili. I nije se cuditi; ljudi nikad do veka, ako ce i sveti biti, ne mogu biti bezgresni. To je sve zaludu; sam je jedini bog soversen i bez greha. Za kolike citamo da su sveti bili i cudesa cinili, pak su posle svega toga u smrtne grehe pali. Nije li poznato da su celi sabori otaca prokletstvu i anatemi predali one koji ce verovati da se nahode andipodi? A sad ima vec blizu tri stotine godina da je sav svet iskustvom poznao da oni oci nista nisu znali u tome i da su vrlo nerazumno cinili proklinjuci druge koji su razumnije od njih mislili. I po pravoj pravici, ko drugoga nepravedno proklinje, njegova kletva mora na njega pasti. No bog ce milostiv biti i svetim ocem kao i drugim ljudma, jer su i oni ljudi bili, zato nisu mogli bezgresni biti. I sto ces vise; u ove pogreske pokliznili su Vasilije Veliki, Joan Zlatousti i Avgustin. Ja ovde ne mislim s oci proces terati, no toliko rodu mojemu istinu kazem da znadu, i da se ne plase kao deca u pomrcini, da, ako kad nacalnici i poglavari budu hoteli na polzu opstestva sto protiv starih obicaja ustanoviti, neka misle kao razumni i slovesni ljudi, i neka se za svoju prostotu svojej polzi ne protive.
"Zasto smo drugo primili od boga razum i slovesnost razvje da se s njima sluzimo, vsegda misleci i rasuzdavajuci? Sto ja mogu misliti od jednog coveka koji mi veli: tebi nije dopusteno ni misliti ni rasuzdavati, ili: ako se kad usudis sto misliti, da ne drznes sto drugojacije pomisliti nego kako su oni i oni mislili? Sto li od drugoga, koji me drugojacije sovjetuje, govoreci: veruj evangeliju, koje govori: "Istini poklonici klanjace se ocu nebesnome duhom i istinoju," duhom, sirjec: pamecu, razumom i slovesnostiju, to jest znace kom ce se klanjati, kako i zasto. Nece se klanjati niti kao beslovesna zivotnaja, niti kao robovi, no duhom kao razumni, slovesni, svobodni i kao sinovi, duhom i istinoju, sirjec trazice i poznavace istinu; nece se bojati ni strasiti istine. Bog je istina!
"Zato, o slovesni clovece, misli, sudi, rasuzdavaj i poznaj. Sav svet da ti rece da si slep, ti, imajuci oci i cisto videci, ne veruj svemu svetu. Sav svet da ti rekne da dva i dva ne cini cetiri, nemoj mu verovati; to je protiv iskustva. Sav svet da ti rece da ce bog u vecnu muku i u vrazije ruke predati one koji jedu u sredu i u petak ribu i meso, nemoj mu verovati; to nije moguce, to ni turski car ne bi ucinio. To je bezumije i huljenije reci da pravedni bog moze takovu uzasnu i necuvenu nepravdu uciniti. Ali su sveti oci anatemi i vecnoj muci predali one koji u poste ribu i meso jedu! U tom oci imadu vrlo krivo; niti oni imadu vlast proklinjati svet i ljude, niti ce se njihova kletva ni dlake primiti, nerasudna i nepravedna buduci. U ona vremena, to je nekakva moda bila da narodi jedan drugog proklinju. Sad su ljudi mnogo pametniji; ne dadu se proklinjati; ne zato ako bi se bojali da ih se kletva ne primi, no primaju kletvu za psovku. A to nije dopusteno: druge koji stogod drugojacije od nas misle ukarati i psovati."
Zilotij: "Dobro, dobro! Ali ti znas da tvoji Srblji, koji nisu nauceni slobodno misliti, kako te novine od tebe cuju, reci ce da si jeretik."
Ja: "Nek reku sto im drago. Ja se uzdam da ce vreme pokazati da nisu pravo imali. A nece svi reci, ne boj se; nahodi se u danasnji dan Srbalja koji muzeski misle, sude i rasuzdavaju. A vreme je vec da i prosti narod ne varamo. Poznajuci cistu istinu i ne kazujuci ju, s kakvom sovestiju mislimo pred boga doci? Kako bi ko mogao po pravdi reci da sam jeretik, videci jasno da ja nista drugo ne potvrzdavam razvje cistu evangelsku i apostolsku nauku? Novine nikakve ne uvodim, nego i one koje su protiv svetoga evangelija uvedene odmecem. "Nikoga ne proklinjite, no blagoslivljajte; radi celoveceskih predanija ne ostavljajte zapovedi bozije." Ovo je krotka i blaga Hrista spasitelja nauka; ovo ja mudrujem. Zasto ce dakle reci da sam jeretik? S moje strane evo sta cu im ja reci:
"Posteni rode srpski, mila braco, nemojte me ukoravati ni osuzdavati. Rasudite da ovo sto vam govorim, ne govorim ni za kakav moj interes; ne istem od vas nikakva dostoinstva, ne istem bogatstvo; zelim i istem vasu lozu i ispravljenije. Pitajte, braco, ucene i razumne ljude: koje su prave i istinite dobrodjetelji evangelske? Kazace vam da su one koje se radaju iz ljubovi k bogu i k bliznjemu; pravedno, posteno i celovekoljubno srce i zivljenje; slovesna, razumna i svobodna ljubov ka istini. "Gospodu bogu tvojemu poklonisi sja i tomu jedinome posluzisi; vozljubisi bliznjago tvojego jako sebe samago." Evo nauka cista i sveta, koja uzrokuje sve vecno i vremeno blagopolucije celoveceskoga roda.
"Sad metni prama ovoj nauci onu drugu: onda da ne jedes meso, nego samo sir i jaja; a onda ni ribu, a onda ni zejtin ni ajvar i procaja. Ako li se usudis zaciniti socivicu tvoju sa zejtinom, proklet i anatema! Bre, budi ti pametan! Zasto proklet, kakva te je anatema nasla? "Sto sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili." Idi ti zbogom! To nije nimalo pametno. Da nasi arhijereji sto takovo danas ustanove, kazi po dusi, bi li im ko rekao da su pametni? A sto god danas ne moze biti pravedno, pametno i razumno, to nije moglo ni pre nas, niti moze posle nas biti."
Zilotij: "To bi potreba bila da arhijereji nastoje i narodu kazuju. A dok god oni muce, mora stvar ostati kako je."
Ja: "Ne stoji, brate, ni za arhijereji, veruj ti meni. Mi danas imademo arhijereja ucenih i razumnih, svobodnih svake sujeverice i fanaticestva. No da pravo recemo: neznanje i prostota naroda svemu je uzrok. A znas kakovo je ustremljenije naroda kad misli da revnuje za veru i zakon? Zato nejma ti nikakova drugoga sredstvija razvje: nauka i knjiga. Uceni ljudi valja da na prostom jeziku pisu; i tako malo pomalo obiknuce se sav narod misliti i rasuzdavati svrh svake stvari. A drugo, svu onu decu koja misle da svestenici budu - na nauku, na nauku! I kako svi mirski svestenici budu prosvesteni, u malo vremena prosvetice se i narod; i onda moci ce arhijereji svoju duznost ciniti. Kazivao sam ti pre nekoliko dana sto se je jednom nasem Episkopu u Vrscu slucilo pre tri ili cetiri godine; pak sad sudi, ko bi bio rad da ga pijani i razjareni ljudi cupaju i gaze."
Zilotij: "Pravo velis! I kod nas u Greciji nahodi se pravdoljubivih Episkopa i svestenika koji uzdisu i zale se na zloupotrebljenija koja bivaju; a najpace zli i opaki obicaji da kaluderi nose po varosi, po selu, po kuca i po pazari pune sanducice kostiju rucnih, noznih, lednih i svega tela, a najpace mnozestvo zuba. Bog ih visnji znao ciji li su, kakvi li su! Kazu da su toga i toga sveca kosti i zubi; prinuzdavaju ljude da ih celivaju i da milostinju na njih daju. Nije to sve. Nose i kojekakva parceta starih haljina, pa kazu: ili da su od Bogorodicine haljine, ili od kog drugog sveca. Nose i parceca gvozda, uveravajuci da su od apostola Petra veriga ili od Hristovih eksera. Nose kojekakvo trnje, aki bi od Hristova venca bilo. Sto ces vise, nose grudve crne zemlje, izdajuci i zaklinjuci se da su pomesane s krvlju toga i onoga mucenika. Judeji nam se smeju i rugaju i vele da smo gori od starih idolopoklonika, jer oni nisu se klanjali kostima, krpama, grudvama, gvozdu i trnju. A Turci ne ostaju samo pri posmejavanju, no gade se, psuju, ruze, pljuju na kaludere i njihove sanducice.
"Sto mislis, kako je razumnim Grekom taj pokor i sramotu gledati, a najpace arhijerejem? No sta ces da cine? Uveo se i ukorenio taj stari obicaj; prosti narod nece da ostane bez mostiju i kostiju. Ko bi se usudio reci da sve te mosti i kosti i zubove i parceta haljina i gvozda i grudve i zemlju valja zakopati? U zemlju! Namah bi se prosti narod zajeno s kaluderi, koji s tima stvarma trguju i novce kupe, na njega podigli, uzbunili i za jeretika bi ga oglasili. Nista drugo, dakle, razvje bog da se smiluje da se kad one zemlje osvobode i da se nauka uvede; i tako sta se kad sujeverije i zloupotrebljenija istrebe i iskorene."
Ja: "Sve ja to znam, brate Zilotije, i sve to sto kazes ocima mojima sam gledao na kalavritskom i tripolickom pazaru u Moreji. Poznavao sam i jednog ucitelja, imenem Partenija, u Tripolici, koji bi gorko zalio protiv ovih bednih obicaja, protiv kojih i knjigu je jednu na prostom greceskom jeziku izdao bio. No pogodi sta je bilo. Sve su mu knjige sazegli, i za malim je ostalo da nisu i njega zajedno s knjigama spalili; i da su smeli od Turaka, zaisto bi ga sazegli ziva, jer se je usudio bio protiv sabora, dugih postova i mrtvih kostiju pisati. No, blagodarenije budu blagomu nebesnomu promislu, u ovim prosvestenim zemljama ja se toga ne imam bojati. A najpace, poznavajuci muzestveni harakter i posteno srce sviju slavenoserpskih naroda od Crne Gore do Banata, uzdam se da cedu s ljuboviju primiti moja predstavljenija; poznace moje cistosrdecno, bespristrasno i bratoljubno namjerenije. Pritom molim bogoljubive arhijereje i proce svestenike i dijakone mirske da po dusi i po sovjesti svojej kazu narodu jesam li sljedujuci cistoj evangelskoj nauci pisao. A svrh svega, bog preblagi i milostivi, koji je sam vecna pravda i istina, da se smiluje na sve nas, da nam otvori oci uma da poznamo sta je polezno i potrebno nasemu blagopoluciju vremenomu i vecnomu."
Pre nego dodem k ftorom periodu mojih prikljucenija, sirjec kako sam iz Hopova izisao i kud sam prosao, za pristojno i potrebno nahodim priloziti ovde jedan razgovor kojega sam svrh do sad izdate materije s jednim ucenim prijateljem imao, kojemu, kako bih sto slozio i nacisto prepisao, pre nego bih stampatoru predao, soopstavao sam, njegov sovjet istuci i svrh svacesa zajedno s njim rasuzdavajuci i besedeci. NJega cu predstaviti ovde pod imenom Zilotija, i opisacu sto sam s njim besedio, koje ce sluziti za izjasnjenije predizdate materije.
Ja: "Molim te, ljubezni, kazi mi cistosrdecno sto mislis o ovom sto si dosad citao. Mogu li se nadati da ce na kakovu polzu biti?"
Zilotij: "Da ti pises za jedan narod koji svaku stvar meri, sudi i rasuzdava sljedujuci pravilamo zdravoga razuma, ja ne bih imao nista protiv tvojega pisanija reci, buduci da sam i sam toga mnjenija da samo oni narodi mogu se nadati da cedu blagopolucniji postati koji prosvestavajuci se naukom od dan do dan ispravljaju se i na bolje preduspevaju, raspoznavajuci i pretpocitavajuci poleznije od nepoleznijega i bolje od gorega. Tebi je dobro poznato prikljucenije koje se je pre nekoliko godina jednom carigradskom patrijarhu slucilo, koji je hoteo post Petrov i rozdestva Hristova od sedam dana uciniti, kako su i iz pocetka bili, kako se je narod protiv njega uzbuntovao i mal' ga nije ubio.
"Zato, druze moj, gledaj sta radis. Ti hoteci da u omrazu metnes zloupotrebljenija i kojekakve sujeverice, bojim se da samoga sebe u omrazu ne metnes. A navlastito, ako te gdi kaluderi u'vate, tesko tvojim ledma!
Nemoj reci da ti nisam kazao. Ali nista; s prebijeni ledi dobiti cest da se srpski Sokrat nazoves, opet mnogo vise dobijas."
Ja: "Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno: ali se leda po ulici ne nahode. Ne bi li se to kako moglo i s manjim troskom uciniti?"
Zilotij: "S kakvim manjim? Patrijarh ni Episkop nisi, da te s prestola smetnu, kao su carigradskoga smetnuli; svestenstvo da ti uzmu i tako kazes da u tvom otecestvu ne primaju te za popa, jerbo si se u Crnoj Gori zapopio. Sta ce ti drugo uzeti van da te raskaludere?"
Ja: "A oni nek raskaludere, pak ce viditi! Bez sale, ljubezni Zilotije (vidis li kakvo sam ti lepo ime dao: Zilotij, to jest: revnitelj), ucini se kao da si pravi revnitelj, i govori sto god mozes sebi voobraziti da se pravicno moze protiv dosad mnom napisatih stvari reci."
Zilotij: "Kao kakav revnitelj hoces da ti govorim? Ti znas da nasi pravi revnitelji hoce i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje, da slepo sljeduje i veruje sve sto mu se kaze. I sto im se najmanje protiv starim obicajem vidi, proklinju i, cuj, "Eto kurjaka!" - vicu."
Ja: "Necu, brate, da si takov revnitelj; necu da si kao oni koji huje s anatemama na sve one sto u sredu i u petak zejtin i ribu jedu. Budi mi razuman, uveren, prosvesten i pravdoljubiv revnitelj, koji niti novine trazi za lehkoumije niti se starina drzi za sujevjerije. Ja ne pohvaljujem one koji, neizvjestijem i nepostojanstvom uma vodimi, kao leptirici bez svakog uzroka sjemo i tamo lete; niti pak one koji za nerasuzdenije u vsekonecnom necuvstvovaniju kao za plot privezani ostaju. Samo one pohvale dostojne nahodim koji poznajuci cenu bogodane svobode uma samo na dobro je upotrebljavaju; kako u dobru postojani, tako i u onom sto poznadu za bolje i poleznije, razumom i slovesnostiju upravljajemi, k izmenjeniju, koje njihovo ispravljenije, poboljsenije i blagopolucije uzrokovati moze, gotovi su."
Zilosij: "Kazi mi koje je namjerenije tvojega pisanja, po kom se nadati mozes da cedu tvoji jedinoplemenici moci poznati da ti bez svakog pristrastija i interesa postupas. Znas da sve za tim stoji. Kad bratija nasa poznadu jedanput cistotu nasega namjerenija i nasu vernu k njima ljubov, dobrovoljno nasa predstaljenija i sovjete primaju; i, sto je vise, ako u cemu kao ljudi i pogresimo, rado nam prastaju. Poznat ti je stih Navmahija:
Nije takog porodila mati, verne naravi ko nece poznati.
A sto sam povise rekao da valja da se bojis tvojih Srbalja, ja sam iz sale to rekao, jer, kako kazes da nameravas odavde poci u Pariz i London, mucno ce te kad tvoje otecestvo viditi. Kakvo je tvoje ljubopitstvo, znam da ako dobru priliku nameris, poci ces i u Ameriku."
Ja: "Imas pravo, Zilotije; necu da svet rekne da sam se zaludu pokaluderio. A sto pitas za moje namjerenije, mogao si ga iz predislovija poznati; no kad ti se tako ljubi, cuj opet nakratko. Ova su dva moja nacalna namjerenija: prvo, dajem priklad ucenim naroda mojega da na nasem prostom dijalektu pisu i na stampu izdaju; drugo, da moji jedinoplemeni usude se svrh svake stvari slobodno misliti, i sve sto cuju da sude i rasuzdavaju. Ti znas dobro, ljubezni moj, da svi narodi koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali azijaticeski i afrikanski narodi, u vecnoj ocajanoj tami i nerazumiju lezati. Ne misleci, ne rasuzdavajuci i ne cineci nikakova upotrebljenija bogodanoga razuma i slovesnosti, niti primajuci nikakav priklad od drugih ucenih i prosvestenih naroda, ostaju za vavek u vsekonecnom i placa dostojnom beslovesiju.
"O, koliko smo duzni mi blagodariti nebesnom promislu sto se nahodimo medu uceni i prosvesteni narodi, a najpace pod upravljenijem pravednejsega, premudroga i bogoprosvestenoga vladjetelja koji nicim ne dise razvje ljuboviju i oteceskoju milostiju k podanim svojim;nista ne zeli niti iste razvje opste blagopolucije naroda svoga. Pod seniju krila njegovih cveta ucenije, pravda i opsta ljubov triumfira i pobedniju pjesan poje; razum, slovesnost i mudrost carstvuju. Niko se sad ne boji da ce mu ko u zakon dirati. Nikom ucilista i akademije nisu zatvorene. Zraci prosvestenija uma i razuma na sve nase narode izobilno i bogato izlijavaju se. Zasto dakle da ne poznamo nebesnu milost i toliko blagodjejanije? Zasto da ne pocnemo razumno i svobodno kao slovesni ljudi misliti? Zasto da ne drznemo i da se ne usudimo poleznije nepoleznijemu pretpocitavati? Dokle ce srodni nasi u staroj prostoti lezati i iz svoje prostote i nerazumija takovim urezdenijam nacalnih svojih, koja na samu njihovu veliku polzu bivaju, protivstajati i vozmustavati se? Zasto, kako se sto pocne protiv starih plesnivih i zardatih obicaja ciniti, namah da vicu: "Propadosmo! Propade pravoslavije!" - i da dizu ruke na arhijereje svoje - Srblji, kojima je bog dao zdrav um i posteno srce!
"Ta zivim te bogom zaklinjem, budi revnitelj, no slovesni i razumni revnitelj, i kazi mi: hoce li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira, da ima vestica, da ima vracarica i po vozduhu mitarstva? Hoce li pravoslavije propasti ako se mrtvi ne budu oko crkve, no izvan gradova, varosi i sela zakopavati? Hoce li pravoslavije posrnuti ako narod ne bude drugih praznika kromje nedelja, Hristovih i Bogorodicinih praznovati i u lenosti i neradeniju celu trecu cast godine za toliko mnozestvo svetkovina gubiti? Lenost i neradnja nije li smrtni greh, stetan i poguban telu i dusi? Zasto da ne poznadu da u svetkovanju tolikih svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji? Zasto da im se ne kaze da su ove stvari izmisljenje na sest i sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola?
"Kazi, brate, po dusi i po sovjesti tvojej, hoce li sto najmanje vreda blagocestiju i pravoslaviju biti ako kaludera nestane, koji nisu nicim razvje crnim haljinama, nezenidbom i imenom kaluderi? Ne bi li mnogo poleznije i bolje bilo i za pravoslavije i za narod da se svi manastiri u skole i u ucilista preobrate, i s njihovi dohotki da se vospitavaju i uce sirota narodnja deca koja nameravaju da s vremenom svestenici i ucetelji narodnji budu? Neka dode najveci revnitelj, i neka ga ne stoji vika s njegovim anatemama, nego ako je hristijanin, nek mi kaze: nauka apostola Pavla nije li pravoslavna nauka, da Episkop, kako god prezviter i dijakon, ne samo moze no da mora biti jedne zene muz? "Podobajet, podobajet, veli sosud izbrani, Episkopu biti jedinija zeni muzu." Koja je nauka pravoslavnija i blagocestivija od jevangelija Spasiteljeva, koja oblicava i ukorava licemerne i druge molitve i postove? Vice, vice blagi i jedini zakonodavac istinago pravoslavija i blagocestija: zasto ljudi radi celoveceskih predanija prenebregavaju i ostavljaju zapovedi bozije. Pravda i istina moze li pravoslaviju biti protivna?
"Vreme je vec da narod pozna da su crkovni oci ljudi bili i da su u mnogima stvarma pogresili. I nije se cuditi; ljudi nikad do veka, ako ce i sveti biti, ne mogu biti bezgresni. To je sve zaludu; sam je jedini bog soversen i bez greha. Za kolike citamo da su sveti bili i cudesa cinili, pak su posle svega toga u smrtne grehe pali. Nije li poznato da su celi sabori otaca prokletstvu i anatemi predali one koji ce verovati da se nahode andipodi? A sad ima vec blizu tri stotine godina da je sav svet iskustvom poznao da oni oci nista nisu znali u tome i da su vrlo nerazumno cinili proklinjuci druge koji su razumnije od njih mislili. I po pravoj pravici, ko drugoga nepravedno proklinje, njegova kletva mora na njega pasti. No bog ce milostiv biti i svetim ocem kao i drugim ljudma, jer su i oni ljudi bili, zato nisu mogli bezgresni biti. I sto ces vise; u ove pogreske pokliznili su Vasilije Veliki, Joan Zlatousti i Avgustin. Ja ovde ne mislim s oci proces terati, no toliko rodu mojemu istinu kazem da znadu, i da se ne plase kao deca u pomrcini, da, ako kad nacalnici i poglavari budu hoteli na polzu opstestva sto protiv starih obicaja ustanoviti, neka misle kao razumni i slovesni ljudi, i neka se za svoju prostotu svojej polzi ne protive.
"Zasto smo drugo primili od boga razum i slovesnost razvje da se s njima sluzimo, vsegda misleci i rasuzdavajuci? Sto ja mogu misliti od jednog coveka koji mi veli: tebi nije dopusteno ni misliti ni rasuzdavati, ili: ako se kad usudis sto misliti, da ne drznes sto drugojacije pomisliti nego kako su oni i oni mislili? Sto li od drugoga, koji me drugojacije sovjetuje, govoreci: veruj evangeliju, koje govori: "Istini poklonici klanjace se ocu nebesnome duhom i istinoju," duhom, sirjec: pamecu, razumom i slovesnostiju, to jest znace kom ce se klanjati, kako i zasto. Nece se klanjati niti kao beslovesna zivotnaja, niti kao robovi, no duhom kao razumni, slovesni, svobodni i kao sinovi, duhom i istinoju, sirjec trazice i poznavace istinu; nece se bojati ni strasiti istine. Bog je istina!
"Zato, o slovesni clovece, misli, sudi, rasuzdavaj i poznaj. Sav svet da ti rece da si slep, ti, imajuci oci i cisto videci, ne veruj svemu svetu. Sav svet da ti rekne da dva i dva ne cini cetiri, nemoj mu verovati; to je protiv iskustva. Sav svet da ti rece da ce bog u vecnu muku i u vrazije ruke predati one koji jedu u sredu i u petak ribu i meso, nemoj mu verovati; to nije moguce, to ni turski car ne bi ucinio. To je bezumije i huljenije reci da pravedni bog moze takovu uzasnu i necuvenu nepravdu uciniti. Ali su sveti oci anatemi i vecnoj muci predali one koji u poste ribu i meso jedu! U tom oci imadu vrlo krivo; niti oni imadu vlast proklinjati svet i ljude, niti ce se njihova kletva ni dlake primiti, nerasudna i nepravedna buduci. U ona vremena, to je nekakva moda bila da narodi jedan drugog proklinju. Sad su ljudi mnogo pametniji; ne dadu se proklinjati; ne zato ako bi se bojali da ih se kletva ne primi, no primaju kletvu za psovku. A to nije dopusteno: druge koji stogod drugojacije od nas misle ukarati i psovati."
Zilotij: "Dobro, dobro! Ali ti znas da tvoji Srblji, koji nisu nauceni slobodno misliti, kako te novine od tebe cuju, reci ce da si jeretik."
Ja: "Nek reku sto im drago. Ja se uzdam da ce vreme pokazati da nisu pravo imali. A nece svi reci, ne boj se; nahodi se u danasnji dan Srbalja koji muzeski misle, sude i rasuzdavaju. A vreme je vec da i prosti narod ne varamo. Poznajuci cistu istinu i ne kazujuci ju, s kakvom sovestiju mislimo pred boga doci? Kako bi ko mogao po pravdi reci da sam jeretik, videci jasno da ja nista drugo ne potvrzdavam razvje cistu evangelsku i apostolsku nauku? Novine nikakve ne uvodim, nego i one koje su protiv svetoga evangelija uvedene odmecem. "Nikoga ne proklinjite, no blagoslivljajte; radi celoveceskih predanija ne ostavljajte zapovedi bozije." Ovo je krotka i blaga Hrista spasitelja nauka; ovo ja mudrujem. Zasto ce dakle reci da sam jeretik? S moje strane evo sta cu im ja reci:
"Posteni rode srpski, mila braco, nemojte me ukoravati ni osuzdavati. Rasudite da ovo sto vam govorim, ne govorim ni za kakav moj interes; ne istem od vas nikakva dostoinstva, ne istem bogatstvo; zelim i istem vasu lozu i ispravljenije. Pitajte, braco, ucene i razumne ljude: koje su prave i istinite dobrodjetelji evangelske? Kazace vam da su one koje se radaju iz ljubovi k bogu i k bliznjemu; pravedno, posteno i celovekoljubno srce i zivljenje; slovesna, razumna i svobodna ljubov ka istini. "Gospodu bogu tvojemu poklonisi sja i tomu jedinome posluzisi; vozljubisi bliznjago tvojego jako sebe samago." Evo nauka cista i sveta, koja uzrokuje sve vecno i vremeno blagopolucije celoveceskoga roda.
"Sad metni prama ovoj nauci onu drugu: onda da ne jedes meso, nego samo sir i jaja; a onda ni ribu, a onda ni zejtin ni ajvar i procaja. Ako li se usudis zaciniti socivicu tvoju sa zejtinom, proklet i anatema! Bre, budi ti pametan! Zasto proklet, kakva te je anatema nasla? "Sto sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili." Idi ti zbogom! To nije nimalo pametno. Da nasi arhijereji sto takovo danas ustanove, kazi po dusi, bi li im ko rekao da su pametni? A sto god danas ne moze biti pravedno, pametno i razumno, to nije moglo ni pre nas, niti moze posle nas biti."
Zilotij: "To bi potreba bila da arhijereji nastoje i narodu kazuju. A dok god oni muce, mora stvar ostati kako je."
Ja: "Ne stoji, brate, ni za arhijereji, veruj ti meni. Mi danas imademo arhijereja ucenih i razumnih, svobodnih svake sujeverice i fanaticestva. No da pravo recemo: neznanje i prostota naroda svemu je uzrok. A znas kakovo je ustremljenije naroda kad misli da revnuje za veru i zakon? Zato nejma ti nikakova drugoga sredstvija razvje: nauka i knjiga. Uceni ljudi valja da na prostom jeziku pisu; i tako malo pomalo obiknuce se sav narod misliti i rasuzdavati svrh svake stvari. A drugo, svu onu decu koja misle da svestenici budu - na nauku, na nauku! I kako svi mirski svestenici budu prosvesteni, u malo vremena prosvetice se i narod; i onda moci ce arhijereji svoju duznost ciniti. Kazivao sam ti pre nekoliko dana sto se je jednom nasem Episkopu u Vrscu slucilo pre tri ili cetiri godine; pak sad sudi, ko bi bio rad da ga pijani i razjareni ljudi cupaju i gaze."
Zilotij: "Pravo velis! I kod nas u Greciji nahodi se pravdoljubivih Episkopa i svestenika koji uzdisu i zale se na zloupotrebljenija koja bivaju; a najpace zli i opaki obicaji da kaluderi nose po varosi, po selu, po kuca i po pazari pune sanducice kostiju rucnih, noznih, lednih i svega tela, a najpace mnozestvo zuba. Bog ih visnji znao ciji li su, kakvi li su! Kazu da su toga i toga sveca kosti i zubi; prinuzdavaju ljude da ih celivaju i da milostinju na njih daju. Nije to sve. Nose i kojekakva parceta starih haljina, pa kazu: ili da su od Bogorodicine haljine, ili od kog drugog sveca. Nose i parceca gvozda, uveravajuci da su od apostola Petra veriga ili od Hristovih eksera. Nose kojekakvo trnje, aki bi od Hristova venca bilo. Sto ces vise, nose grudve crne zemlje, izdajuci i zaklinjuci se da su pomesane s krvlju toga i onoga mucenika. Judeji nam se smeju i rugaju i vele da smo gori od starih idolopoklonika, jer oni nisu se klanjali kostima, krpama, grudvama, gvozdu i trnju. A Turci ne ostaju samo pri posmejavanju, no gade se, psuju, ruze, pljuju na kaludere i njihove sanducice.
"Sto mislis, kako je razumnim Grekom taj pokor i sramotu gledati, a najpace arhijerejem? No sta ces da cine? Uveo se i ukorenio taj stari obicaj; prosti narod nece da ostane bez mostiju i kostiju. Ko bi se usudio reci da sve te mosti i kosti i zubove i parceta haljina i gvozda i grudve i zemlju valja zakopati? U zemlju! Namah bi se prosti narod zajeno s kaluderi, koji s tima stvarma trguju i novce kupe, na njega podigli, uzbunili i za jeretika bi ga oglasili. Nista drugo, dakle, razvje bog da se smiluje da se kad one zemlje osvobode i da se nauka uvede; i tako sta se kad sujeverije i zloupotrebljenija istrebe i iskorene."
Ja: "Sve ja to znam, brate Zilotije, i sve to sto kazes ocima mojima sam gledao na kalavritskom i tripolickom pazaru u Moreji. Poznavao sam i jednog ucitelja, imenem Partenija, u Tripolici, koji bi gorko zalio protiv ovih bednih obicaja, protiv kojih i knjigu je jednu na prostom greceskom jeziku izdao bio. No pogodi sta je bilo. Sve su mu knjige sazegli, i za malim je ostalo da nisu i njega zajedno s knjigama spalili; i da su smeli od Turaka, zaisto bi ga sazegli ziva, jer se je usudio bio protiv sabora, dugih postova i mrtvih kostiju pisati. No, blagodarenije budu blagomu nebesnomu promislu, u ovim prosvestenim zemljama ja se toga ne imam bojati. A najpace, poznavajuci muzestveni harakter i posteno srce sviju slavenoserpskih naroda od Crne Gore do Banata, uzdam se da cedu s ljuboviju primiti moja predstavljenija; poznace moje cistosrdecno, bespristrasno i bratoljubno namjerenije. Pritom molim bogoljubive arhijereje i proce svestenike i dijakone mirske da po dusi i po sovjesti svojej kazu narodu jesam li sljedujuci cistoj evangelskoj nauci pisao. A svrh svega, bog preblagi i milostivi, koji je sam vecna pravda i istina, da se smiluje na sve nas, da nam otvori oci uma da poznamo sta je polezno i potrebno nasemu blagopoluciju vremenomu i vecnomu."