ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Напомена њебмастера: Из рукописа који сам имао нисам успео најбоље да преведем овај речник, па молим свакога ко има бољу верзију да ми је пошаље на е-маил. Хвала!!!
 
РЕЧНИК
акатист, м.- врста црквене песме аки - као, као да Алсација, ж. - Елсас алтар, м. - олтар,отар алфавит, м. - буквица, азбука, алфабет, абецеда
духовни - црквена књига
алфа, вита, гама, делта, епсилон - а, Р, у, б, е (грчка слова)
алумнист, м. - ученик у "општежитију" (који у школи, зајед-но с другима, има стан и храну), питомац
анатема, ж. - проклетство арамија, м. - разбојник, пустахија
аренда, ж. - закуп, најам архитектон - неимар, зидар
баба, ж. - отац
банкоцедула, ж. - новчаница, банкнота
баркаруол, м. - лађар, веслар бедствованије, с. - беда, невоља без, м. - платно безмесно - неумесно бесполезност, ж. - некорисност беспоредачан - неуредан
бешчислен - безбројан; бешчисленократно - много пу-та
бискот, м. - двопек битије, с. - биће, живот благовременство, с. - згодно време, прилика
благодејаније, с. - доброчинство благодетељ, м. - добротвор; ница, ж. - добротворка благонаравије, с. - питомост благонаравнејши* - најпитомији
благообразан - смерна лика благополучан - срећан, добар
благосостојанство, с. - имућност, благостање благохотан - доброћудан, добре воље, благоуханије, с. - мирис благочестије,с.-побожност, благост, милосрђе благочин - смеран, смирен бољше - више брег, м. - обала Брунсквих, м. - Брауншвајг, будушти - будући, потоњи (обично у сложеним речима) Овако су, наставком ејши (уместо с предметком нај), начињени и придеви: блаженејши; - вернејши, верховнејши, внутрењејши; - достојнејши; - желатељнејши; - избранејши, искуснејши; - краснејши; - љубезнејши, љубимејши; - непорочнејши; - пожелатељнејши, пречеснејши, пријатнејши, пространејши; - свештенејши, сердечнејши, совершенејши, способнејши; - часнејши, чувствитељнејшива - у вавек - увек
вежество, с. - знање
вексел, м. - меница, новчана
упутница велеречије, с. - претеривање,
преувеличавање венетски - венецијански, млетачки верховнејши - врховни, најглавнији
весма - врло, веома вест (Бог ) - зна вестиарије, м. - чувар (надзорник) одела
вечера духовна - црквена књига вешт, ж. - ствар взајмни - узајамни взор, м. - поглед видим - видљив, који се види вкушеније, с. - јело вид, м. - изглед, облик високоумије, с. - охолост, замишљање своје величине вкус, м. - укус вмењавати - замишљати, приписивати, узимати што за што вниманије, с. - пажња
во (у сложеним речима) - у во век' века - во веки -
во веки веков - увек, довека водворавати се - бавити се, становати
вожљубљени - драги, мили возбрањавати - бранити возбуждавати - будити, изазивати се, кретати се, рађати се возвештавати - јављати, објављивати
возводити - подизати, узводити воздавати - враћати (зајам),
одуживати се воздвигнути - подићи, уздигнути
возмездити - накнадити возможан - могућан
возмуштавати се - мучити се,
бунити се возответствовати - узодговарати
возрадовати се - обрадовати се возрите (од воз-зрети) - погледајте
волна, ж. - вал, талас волновати се - колебати се, таласати се вообразити - замислити, помислити нешто што није у истину
вооружен - наоружан во своја - кући, дома воспетити - спречити воспоју (од воспети - запевати) - опеваћу воспоминаније, с. - сећање, успомена
воспријатије, с. - примање вражба, ж. - непријатељство,
вражда вредан - штетан, шкодљив
вредити - бити од штете, шкодити
вредовит - штетан, шкодљив времени - привремен вразумитељно - разумљиво врожден - уређен вручитељан - с препоруком всегда - свагда, вазда, увек всеконечан - последњи, крајњи всује - узалуд вход, ж. - улазак
газета, ж. - италијански новац гинеа, ж. - енглески новац (21
шилинг) глубок - дубок год, ж. - година, годиште гортан, м. - гркљан, грло Греција ж. - Грчка грешљика ж. - ситан новац грунт м. - земља, имање
даскал м. - учитељ движеније с. - кретање, покрет движим - покретан, покретљив
двојеумије, с. - предомишљање, сумња
двојити - сумњати
девство, с. - девојаштво, девичанство
дејаније, с. (апостолска дејанија) - посао, дело
дејствитељно - заиста, стварно
дерзновеније, с. - велика слобода, дрскост
дивјачество, с. - дивљаштво дишпутати се - препирати се
добродетељ, ж. -врлина, крепост; отуда и добродетељни
доброхотан - добар, добре воље
доброхотство, с. - наклоност, лепо расположење
дожд, м. - дажд, киша долгота, ж. - дужина
домостројитељ, м. - домаћин, управник куће
доношеније, с. - достава, потварање
достодолжан - дужан
достоинство, с- достојанство, велики чин
дузина, ж.- дванаест, туце дурак, м.- луда, будала дурати - трајати дражајши - најдражи, најмилији древеса, с- дрвета
дрзновен -дрзостан - врло слободан, смео, дрзак
едемски - рајски
елчијски - посланички, поклисарски
еретикос, м.- отпадник (од вере), јеретик
есап, м.- рачун
жесточ - жесток, оштар
житије, с- живот (обично светих отаца) житељ, м.- становник
загрозити се - згрозити се задовлесостворен - задовољен закон, м.- вера закошњеније (закоснние), с- задоцњење, закашњење закључавати - изводити, судити закључен - стављен у што, додан
закљученије, с- завршетак, крај заплетка, ж.- заплет заштиштавати - бранити, штитити
зачињавати - почињати згадан - гадан, грдобан здје - овде
земаљац, м.- земљак, сународник
злак, м.- трава
златно руно - највећи орден (одличје) у Шпанији и Аустрији
злополучије, с. - несрећа, зла
срећа зовоми, - звани и - њих
ибо - јер
игуманисати - бити игуман
идра, ж. - морска животиња
идриотски - идријски
извет, м.- изговор
извиновљавати се - правдати се, одговарати се; извиновљеније, с. - оправдање, одговор
издиханије, с- дах, издисај изјатије, с- изузетак, изнимка излијавати - изливати изобразити - насликати; изображен - насликан; изображеније, с. - слика именије, с- имање Инглитера, ж. - Енглеска иногда - понекад искључавати - изузимати искуснејши - највештији испештрен - ишаран иступљеније, с- испад, погрешка исходатајствовати - израдити,
заузети се и учинити да буде што итошта, ж.- хитња, хитрост ихже - њихов ишчезајем - који се губи, ишчезава
јавно - јасно јестество, с- природа јуност, ж.- младост, омладина јуноша, ж.- младић
кабала, ж.- подмукло неприја-тељство, раздор, свађа
казаније, с- прича
калабалук, м.- множина, галама, навала
калавритски - калабријски
калпагџија, м.- мајстор који прави капе(калпаке) камарада, ж.- другар камен вери - црквене књиге камилавка, ж.- поповска капа канаве, с- бочњак канон, м.- црквени закон каноник, м.- најстарији свештеник (у запад. хришћ.)
капамаџија, м.- јорганџија капелан, м.- свештеник, помоћник парохов
карисиме - најдражи, најмилији касати се - тицати се кастел, м.- замак, тврђавица
каталог, м.- списак
квартир, м.- стан
келијски - што припада ћелији (манастирској) класа, ж.- ред, разред књигоношњи - поштански
ко - к, ка колегиум, колеђиум, м.- школа с
општежитијем (пансионат) колеса, с. - кола колонел, м.- пуковник конат, м.- рачун конац, м.- крај свршетак, смер, намера; на конац - најпосле конзилијар, м.- саветник, већник, одборник
конректор, м.- сауправник, нај-
старији учитељ до управника конт, м.- властелин, кнез, гроф конфети (мн.), м.- посластице,
колачи корабаљ, м.- лађа, брод;корабљеник, м.- путник на лађи кореспондент, м.-дописник, повереник, агент Корф, м.- Крф корфиотски - с острва Крфа кост, м.- храна
коштовати - стајати (о цени) крајцара, ж. - новчић, у вредности (у Обрадовићево доба) 4 паре
красновидни - лепа изгледа; тако и: красноличан, краснонараван крат - пута; колико много кратколико, много пута крашани - красан, леп крепост, ж.- јачина, снага Крис, м.- Крез кроме - осим, сем, ван купац - трговац купечески - трговачки лавиринтовидни, а, о - као лавиринт
лавсаик, м. - црквена књига лазарет, м. - контумац лехкоумије, с. - лакомисленост
Лепажита (лепа жита) - место у Албанији
либо (који, какав) - год
ликвор, м. - слатка ракија, ликер
лихва, ж. - интерес локај, м. - слуга, лакеј лупња, ж.- лупа, ударање
љубвеполни - пун љубави, врло љубазан
љубезник,-ца - који је према на-ма и коме смо ми љубазни
љубити се - допадати се љубоистиност - истинољубље
маала, мала, ж. - подграђе темишварско
ма - али
ма, м. - мах; на ма - одмах магистер, м. - учитељ мајде - заиста, право! мајор -већи
малодушије, с. - слабост (духов-на), плашљивост
маргарит, м. - црквена књига марјаш, м. - новац, у вредности (у Обрад. доба) 17 новчића, око 35 пара (?)
мастер, м. - мајстор, господин мастиха, ж. - врста ракије медик, м. - лекар (лечник); медически - лекарски
медоточан - медених речи
меланхоликус, м. - човек сетне (туробне) нарави
меморијал, м. - споменица, записка месецослов, м. - црквена књига (календар) метавица, ж. - преметање, вика
метох, м. - манастир који припа-да другом (већем)
манастиру, манаст. имање мештер, м. - учитељ, магистар.
миља, ж. - (географска) 7,5 км по килом., (морска) око 2 км
минор - мањи
мир, м. - свет; мирјанин, м. -световњак (не свештеник); мирски, а, о -световњак, светски
мисал, ж. - мисао мистер м. - господин
митарство, с. - прелаз (стање) душе по смрти човековој мними, а, о - тобожњи, привидни многоволнујеми, а, о - који се много таласа многообразни, а, о - многостручан
множество, с. - множина молчаније, с. - ћутање, мучање монашески, а, о - духовнички, калуђерски
мор, м. - помор мораитски, а, о - морејски Московитис, м. - Московљанин, Рус
мударствовати мудрословити - мудровати (где и како није допуштено) мусе, ж. - музе, богиње лепих уметности (нарочито песништва) муштрати - окретати кога (по својој вољи) као војника на вежбању (егзерциру) нава (од линије), ж.- ратна лађа навалица, ж. - наваљивање (да се што брзо уради) Навплеон, м. - Науплија
натгледати - ндглдати, поглдати
надејеми, а, о - коме или чему се ко нада
надлежи - треба назнаменованије, с. - назначење, намена
наипаче - особито, нарочито нај - одвећ, сувише, баш ("нај по ћуди") најревнивији, а, е - најжустрији, најмарљивији
наказаније, с. - осуда, казна; наказивати - осуђивати, казнити накана, ж. - намера; накањен, а, о намеран, науман накањивати - предузимати, смерати наложеније, с. -наредба, налог напајавати - напајати напастеј (стари 2. п. мн.) - напасти нарицати (наричем) - називати;
наречен, а, о - назван наслажденије, с. - наслада, уживање наставити - поучити, упутити; од тога и: наставитељница, настављеније настојашти, а, е - садашњи натура, ж. -природа натурални, а, о - природни начало, с. - почетак, начело (?) начални, а, о - врховни, главни, први; началник, м. - начелник, старешина началство, с. -првенство начети - почети невежа, ж. - незналица; невежество - незнање невозможно - немогућно недоуменије, с. - сумња, недоумица
недуг, м. - болест неженат, а, о - нежењен неже ли - него ли незабвен, а, о - незаборављен
неишчислим, а, о - небројен, не-избројан
некамо ли - а камоли, толи, неголи
неложан, жна, жно - истинит, нелажан
немошт - немоћ, слабост неполезан, зна, зно - некористан
непоњатно - непојмљиво, неразумљиво
непоредак, м. - неред нерадив, а, о - нерадан неудоб - неугодно, нејасно неусипно - неуморно нечајан, а, о - неочекиван нешчастије, с - несрећа нибуд - (који, какови ) који год, било који
нижњи, а, е - доњи млађи ниње - сада ничеса - ничега ног (стари 2. пад. мн.) - ногу нуждан, жна, жно - потребан
обалсамљавати - балсамом опремати
обастати - остати, опстати обаче - али, ипак; међутим; при свем том
обед духовни - црквена књига
обештаније, с. - обећање; тако и: обештати,
обештати се обида, ж. - увреда обикновење, с. - навика
обиталиште, с. - стан, борави-
ште обичавати - навикавати
облагорођавати - уљуђивати, чинити племенитим облекчати - олакшати обличавати - корити; обличеније - прекор
образ, м. - лице, изглед; слика; начин
обратити - претворити обркнез, м. - врховни (главни) кнез од-о
одејаније, с. - одело, одећа одреда - намена, одредба ожидавати - очекивати озлобити -учинити зло (коме) октав, м. - осмина (формат књиге од осам листова у табаку)
окупација, ж. - занимање Омиров витез - Одисеј опит, м. - оглед, искуство оправити -извршити, урадити
определити - одредити, намени-ти; опредељен - одређен, утврђен
опстојатељство, с. - прилика општедружески, а, о - другар-ски, заједнички
општество, с. - заједница; општина; друштво ортодокс - правоверан осијати - обасјати осјазатељно - опипљиво оскорбити - растужити, увредити
осмејавање, с. - смешење основаније, с. - основа; поука оспитал, м. - болница остановити се - зауставити се острегавати се - чувати се
острија, ж. - острица (морска животиња), острига остров, м. - острво, оток
отачник, м. - животни светих отаца, патерик
ответ, м. - одговор; отвештати - одговорити
отвратитељни, а, о - одвратан, досадан
отличије, с. - одликовање, почаст
отпуштајеши - ослобађаш
охтапод, м. - октопод, хоботница (морска животиња)
очинити (од-чинити) - покварити што је учињено
очуждавати се - туђити се пагубан, бна, бно - штетан памет, ж. - спомен, успомена папа, ж. - отац
параклисара, ж. - млађи црквењак
парасити се - оканити се, одустати
Парнас, м. - планина (у Грчкој), седише музама (песништву)
парука, перука, ж. - власуља, барока
парусија, ж. - највећи дар манастиру (овде) пасажир, м. - путник пасапорат, м. - путни лист, пасош
патента, ж. - повеља, потврђење
Патмо, м. - Патмос Патра, ж. - Патрас патрон, м. - заштитиник, бранич (светац) пеније, с. - певање пијастар, пјастар, м. - грош плененије, с. - отимање поарчити - потрошити, учинити
арач (харач), трошак поведати - испричати, казивати повели (од повелети) - заповеди!
повјем - казујем, приповедам поглавити, а, о - обични који већином (махом, понајвише) бива подвижан, жна, жно - покретан,
вредан, напредан
подобан, бна, бно - сличан, налик; подобије, с. - сличност подобне - исто тако пожелатељнејши, а, е - кога (или што) највише желимо позор, м. - пажња покојан, јна, јно - миран покров, м. - кров полза, ж. - корист ползовати (и се) - користити (се)
Полонија, ж. - Пољска полустав, м. - црквена књига получити - добити, примити поминајем, а, о - спомињан понеже - јер, почнем понирљив, а, о - потајан, подмукли
понч, м. - пиће (пунш) поњатан, тна, тно - појмљив, разумљив
попеченије, с. - старање, брига порцолана, ж. - порцулан посилати - слати посланије, с. - писмо, посланица послушљив, а, о - послушан поспешан, шна, шно - подесан, повољан
посредје - посред, посредити поташтити се - потрудити се,
постарати се поуштавати - наговарати, саветовати
похуђавати - кудити поцрнити се - обући се у црно, закалуђерити се почерпао - поцрпао почитајеми, а, о - поштовани, за
поштовање; од исте су основе и речи: почитатељ, м. - поштовалац
почитовати - поштовати почти - готово, умало не правда, ж. - истина; истина! заиста
пребивати - бавити се, становати пребити (пребудем) - пробавити превићи (превикнути) -привићи
предваритељни, а, о - претходни предел, м. - међе, граница; покрајина
предика, ж. - поука у цркви предисловије, с. - предговор предрасужденије, с. - предрасуда, заблуда представити - показати; замислити; представљеније с-
предлог, напомена предстатељ, м. - представник, заступник, поглавар предуведомити -унапред јавити (известити); предуведомљеније, с. - напомена предузети - освојити, обладати предуспевати - напредовати прежњи, а е - пређашњи презвитер, м. - свештеник преизрјадни, а, о - изврстан, особити
преимуштество, с. - надмоћност приесполњен, а, о - препун прејестествен, а, о -натприродан
преласни, а, о - заводљив прелат, м. - велики цркв. чиновник са судском влашћу преластити - преварити, наговорити; отуда и прелаштен и прелаштеније прељубими, а, о - предраги препитавати - хранити; отуда и препитаније
препјатствије, с. - препрека пресловити, а, о - славни, чувени преставити се - умрети; престављеније, с. - смрт претположити - напред ставити
претпочивати - више ценити, претпостављати
претпријатије, с. - предузеће пречеснејши, а, е - најчаснији пречувствовати - слутити, унапред осећати преухиштрен, а, о - лукав прибитак, м. - добитак, корист привешен, а, о обешен приклад, м. - пример прикључавати се - догађати се, дешавати се прикљученије, с. догађај, доживљај приличан, чна, чно - који (чему и коме) личи
приличествовати - доликовати примечаније, с. - напомена принципски, а, о - поглаварски принужден - принуђен, приморан
припас, м. - јело, брашненица припетствије, с. - препрека припознанство, с. - признање присмотрити - опазити приуготовљен, а, о - спремљен
причасна, ж. - део службе (у ист. цркви)
причина, ж. - узрок; отуд и причинити пришелац, м. - придошлица, дошљак
пришествије, с. - долазак проведитор, м. - обласни управитељ провиђен, а, о - подмирен, снабдевен
провизион, м. - добит, интерес прокажен, а, о - губав пролог, м. - књига кратких животописа светих отаца промисал, м. и ж. - промисао, провиђење просвештавати -просвећивати, просветљивати
просвештен, а, о - просвећен; отуда и просвештеније проскомидија, ж. - жртвена молитва (део службе божје) протосинђел, м. - врховни синђел (духовнички чин, мањи од Архимандрита) прочаја - остало; прочи, а, е - други, остали прошедши, а, е - прошли пункт, м. - тачка, реченица разанствије, с. - разлика разве - осим, ван, разма разлученије, с. - растанак расказивати - причати расположити - разделити, наредити растити се - плодити се
ревнитељ, м. - човек врло марљив, својски заузет за што
ревност, ж. - марљивост, жустрина редут, м. - забава (бал) с маскама реч, ж. - беседа, говор
ритмајстор, м. - коњички капетан
ритор, м. - беседник, говорник
рождество, с. - рођење (Христово), Божић
Росија, ж. - Русија, росијски, а, о - руски
руспија, ж. - рушпа (новац), млетачки дукат
сад, м. - градина, врт, башта саландар, м. - милостиња калуђерима о задушницама самољубије, с. - егоизам сатрап, м. - обласни управитељ (у Персији) сверх, о - сврху свет, м. - светлост, видело светити се - посвећивати се Свети четрдесет - место у Албанији светотатство, с. - крађа светих ствари
свидетељ, м. - сведок; од исте основе и свидетељствен
својствено - управно седалиште, с. - седиште, престоница
секрет, м. - тајна селни (цвет) - крин семо - овамо Сербов - Срба Сербос, м. - Србин сипа, ж. - сепија (морска животиња)
сиреч - то јест, "ова реч" склонити се - примаћи се, прићи
склоњеније, с. - склоност, наклоност
скорбити - жалити скоро - брзо сцруполосо (скруполозо) - веома обазрив, пажљив скудост, ж. - немаштина, оскудица
сладошћа, ж. - сладост, сласт слаткослишан, шна шно - пријатан за слушање слачајши, а, е - најслађи след, м. - траг следовање, с. - што даље дола-зи, наставак: последица
следоватељно - дакле, према том
следствије, с. - последица слово, с. - реч; беседа; језик словесни, а, о - разумни, отуда и
словесност сложеније (мира), с. - створење (света); састав; синтакса
сматрати - гледати смилити се - допасти се смотреније, с. - обзир, поглед
смуштавати се - збуњивати се смуштеније, с. - смутња, буна собеседовати - разговарати
соблажњивати - завадити, наводити кога на зло соболезновати - бити болећив, жалити, саучествовати
совершено - сасвим, потпуно
содержавати - држати; се - издржавати се
содержаније, с. - издржавање содружество, с. - друштво сожаловати в. - соболезновати соизволити - пристати сокровиште, с. - остава соопштити - доставити
соответствованије, с. - одговарање (узајамно)
соседатељ, м. - друг при седењу
состојати се - бити из чега састављен
сострастије, с. - особита наклоност, симпатија
сохрањеније, с. - чување, одр-жавање
спатарије, м. - чувар (надзорник) оружја
сподобити - учинити кога подобним за што, употребити, удостојити; сподобити се - удостојити
се
способ, м. - начин спосопствије, с. - подобност, дар споспешан, шна, шно - повољан
сприопштити - доставити, при-кључити
старост, ж.- старање, брига староста, ж. - градски начелник стојећи - бавећи се странољубије, с- гостољубље
строптив, а, о - упоран, непослушан
сумњавати - сумњати
тартана, ж.- мала лађа (на Средоземном мору) таштити се - хитати, журити се
терзија, ж. - кројач једне врсте чоханог одела (мушког и женског); терзилук -
терзијски занат термин, м. - рок тефтер, м. - списак, трговачка књига рачуна тип, м. - штампа типограф, м.- штампар типографчик, м. - штампар толкованије, с. - тумачење токмо (не ) - (не) само топрв - тек, управо сад тороњ, м. - кула трактер, м. гостионица требник, м. - црквена књига, ритуал
тресавица, ж. - грозница Тријесте, м. - Трст триполицки, а, о - триполиски
убећи - побећи
убожество, с. - сиромаштво,
убоштво уви! -јао! увозити се - плести се, утрпавати се углубљавати (и се) - удубљивати (и се), улазити дубоко угодије, с. - угодност, угађање уготовати - спремити удоб -угодно, лако удовољствовати - задовољити удручавати - тлачити, притискивати, гњечити удручен, а, о - притиснут, притешњен, пригњечен, потлачен удрученије, с. - притисак, јарам уједињен, а, о - усамљен, одвојен, од света
улеши (од улез'ши) - ушавши умишљавати - смишљати
умиљеније, с. - милина умовеније, с. - умивање, прање унијат, м. - хришћанин источнога обреда сједињен са западном црквом
унка, ж. - брежуљак, хумка унљив, а, о - доколан, беспослен упаживати - опажати упазити - опазити уподобити се - учинити се сличним уподобљавати се - намештати се
управљајем, а, о - управљан упражњавати се - вежбати се уроб, м. - наказа, грдоба, лудак уродив, а, о - луд урок, м. - задатак, лекција, час усердије, с. - усрдност, љубав, добра воља услаждавати се - наслађивати се
установљеније, с. - уредба утишити - утишати утолити се - утишати се; отуд и утољавати се
фабрика, ж. - овде; подграђе те-мишварско
фабула - басна
фаин, а, о - нежан, фини
ферман, м. - писмени заповест, повеља
ферула, ж. - дашчица (лењир) на врху спљоштена и широка, којим су у старим школама ударали децу (за какву погрешку) по длановима (пацке)
Филипопољ, м. - Пловдив
фиргаз (од лат. вирга), м. - па-лица или снопић танкога прућа, којим су у старим школама тукли ученике, кад што скриве
формула, ж. - изрека, образац
фортеца, ж. - тврђавица фортуна, ж. - судбина, срећа (зла), невоља фтори (втори), а, о - други по реду фторник, м. - други дан у седмици, уторник
хак, м. - наплата, награда Хиотац (Хиоци) - Хиоћанин, с острва Хиоса хиротонисати -рукоположити, запопити
хитрост, ж. - лукавство холмић, м. - брежуљак, хумић Хормовит, Хормовитац (Хормовица), м. - човек из Хормова царствујушти, а, е - владарски, који царује целовати - пољубити церемонисање, с. - снебивање, намештење цесарица, ж. - царица цефалонитски, а, о - кефалонијски
чадо, с. - дете, чедо; чадом (3. п. мн.) - деци; тако су постале и сложене речи: чадољубив и чадородије
чајаније, с. - чекање, очекивање
часловац, м. - црквена књига у којој су молитве распоређе-не по часовима, хорологиум
част, ж. - део; од части - унеко-лико;
части слова - врсте говора (у граматици)
частица, ж. - делић, честица человек, м. - човек; тако и сложене: человекољубац, человекољубни, а, о - човечни (хумани)
черпе - црпе (од црпсти) чеса - чега; чеса либо - чега год чесни, а, о - частан; тако и поређење: чеснији, чеснејши
чест, ж. - пошта, поштовање, част, честан, сна, сно - частан, поштен; че-сност, ж. - часност, чести-тост
чиновно - како треба
число, с. - број
чловек, м. - човек; тако и чловеков чловечески, а, о - човечански, људски чреда, ж. - ред (којим свештеници служе у цркви); отуда и: чредни, а, о
чрез - због, по, помоћу чрезвичајни, а, о - особити, ванредни
чрезјестествен, а, о - натприродан чрезмерни, а, о - прекомеран, претеран чувствитељан, љна, љно - осетљив
чувство, с. - осећање; доћи у чувство - освестити се, доћи к себи
чувствовати - осећати; отуда и чувствованије
чтеније, с. - читање
шат - ваљда, еда
шизматик, м. - отпадник, који припада шизми (расцепу), тј. другом хришћанском обреду шкапулати - избавити шпацирати - ходати, шетати се штудирати - размишљати, учити шушчење, с. - шуштање
шчастије, с. - срећа; шчастљив - срећан

* У редакцији Ђуре Гавеле преузет је из Сабраних дела Доситеја Обрадовића, Просвета 1961.

 
почетна
врх странице
творац града