2

Кад му је, најзад, у Беч стигао позив из Коминтерне да одмах крене у Москву, осетио се спашеним. Иако није прошла ни година од изласка са робије, толико су га биле замориле и измучиле емигрантске интриге, гложења, јагма за влашћу, жучне распре о међусобним погрешкама у партијској политици, те даноноћне свађе по бечким кафанама, да је много пута зажалио за робијом и оном присношћу и солидарношћу у тамничкој патњи оствареним са неколико другова. А кад су на последњој пољској постаји у воз ушли совјетски граничари са петокракама, српом и чекићем на шапкама, и строгом учтивошћу затражили му пасош, Богдан је скочио да их загрли... Толике године чезне да види прву земљу социјализма и бори се за њу, а први му је сусрет с њом. Одушевљен пажњом и брижношћу совјетских дипломата у Прагу, са којима је уређивао свој пут у Москву, није заборављао да су то ипак дипломати. Али ово су они прави совјетски људи, млади и лепи, неподмитљиви и културни, васпитани под совјетском влашћу. Њихово одлучно и учтиво неприхватање његових излива одушевљења, лако је схватио и извинио им се на врло добром руском, који је одавно научио и на робији усавршио, што им је изазвало чуђење, међусобно измењивање подозривих погледа, па су дуго загледали пасош, онда њега, сасвим исправно; свет је данас пун шпијуна, на Совјетски Савез империјалисти бацају дивизије агената, који одлично говоре руски. Било му чак и мило кад су граничари његов пасош однели негде на проверу: то је доказ озбиљности и будности, свеједно што он иде у Коминтерну на њен позив. Угледавши натпис на станици - Његорелоје и црвен транспарент - "Пролетери свих земаља, уједините се!" скоро је засузио, срце му је тутњало: Земља његових снова! Лењинова и Стаљинова земља, његова права отаџбина! Слобода! На совјетској земљи, више га неће прогонити непријатељи, полиција, провокатори. Више неће да страхује од сваког непознатог који му иде у сусрет, ни читача новина у бечкој кафани који га строго погледа кад год окрене лист, ни поноћних корака на степеништу и ходнику хотела. Више неће морати да живи са лажним пасошем, ни са лажним именом, ни да шапуће, ни да угриза језик пред сумњивим типовима и подлацима. Најзад ће слободно да мисли и говори, сваког јутра да чита совјетске новине и марксистичке књиге. Више неће морати да лаже ни из нужде ни из убеђења. Ту је, у њој је: Ширака страна маја раднаја...
Воз је стајао, звучник је грмео цифре о испуњењу петогодишњег плана неке фабрике: слушао их је срећан као да слуша о избијању револуције у Немачкој, а у себи је почињао прво писмо из Русије Милени и Владимиру: Драги моји, остварена је моја нада. Ступио сам на совјетску земљу... Окретао се, гледао: дрвеће око станице, голубови на крову, облаци - све му је некако друкчије овде иза совјетске границе. И чим су се озбиљни граничари вратили са пасошем и љубазно му рекли да може да сиде с воза и у ресторану станице снабде се храном и попије чај, он је скочио са воза на совјетско тле, да је ноћ можда би га и пољубио, али му је такав излив одушевљења био прејак за озбиљна лица малобројних путника и војних службеника и железничара. Та га озбиљност свих око себе ошинула, и он је као пијан закорачао, па стао да разгледа совјетску железничку станицу која у свему мора да се разликује од станица у капиталистичком свету; и разликовала се: била је сасвим скромна, неналицкана, без намере да запањи и заведе странца; напротив: чак је и ниска и оронула, мало запуштена и зато још озбиљнија; овде се кречом и фарбама не жели да скрије реалност, а рундела се тек засађеним цвећем у облику петокраке, представља спој лепог и идеолошког, па је дуго и осмехнуто гледао у то цвеће. Све му се допало. И лењи покрети совјетских железничара у изношеној, похабаној одећи, и свиња са два прасета која је ришкала иза пумпе за воду, и нека бабушка која је вукла врећу не много мању од себе и молила војника да јој помогне утовар, што је овај и учинио, све је било некако обично и људско. А кад је ушао у ресторан, баш онако словенски, да се не каже српски и балкански неуредан (хигијенско просвећивање, зна се, најспорије је просвећивање), кад је, дакле, на шанку угледао гомилицу земички и конзерви, неколицини људи који су седели за столовима, пили чај и пушили, рођачки се осмехнуо: буржоаске новине у Европи месецима пишу о глади и беди у Русији. Он у то, наравно, није веровао, а да је Русија и стварно гладна и бедна и да сад својим очима не гледа гомилицу земички, рибљих конзерви и осушених харинги, то га не би ни изненадило ни разочарало: шта је све преживела та несрећна Русија за деценију и по! Револуцију, грађански рат, рат са интервенционистичким армијама Европе, Јапана и Америке, економску блокаду, капиталистичко окружење, епидемије и неродне године, а сада је у јеку гигантске индустријализације и довршења колективизације! И да је та Совјетска Русија заиста гладна, бедна и болесна, каквом је представља буржоаска, антибољшевичка пропаганда, он би је тако јадну исто тако волео као што је воли!
А љубазност кондуктера и пратиоца спаваћих кола, који су га, чим је воз кренуо, нудили чајем и комадићима кекса, истински га усхитила: тако поступају према странцу и непознатом човеку само совјетски људи! Нови људи!
И тако од границе до Москве, просто је кликтао кад би угледао нову фабрику и нову стамбену зграду једноставне архитектуре, како и пристоји радничкој земљи. После треће петолетке, зидаће се виле за раднике и све трудбенике. А оних десетак трактора - симбола колективизованог села - виђених на пољима, изазвали су му одушевљење које је морао да подели са мање одушевљеним кондуктером и пратиоцем спаваћих кола, што је доживео као совјетску скромност. Мало је спавао, седео је или стајао уз прозор загледан у пределе, села, варошице; у свему је тражио ново и лепо, совјетско; видео и доста кровињара у насељима, што је одмах и лако правдао вековном заосталошћу царске Русије и младошћу совјетске власти, која под најнеповољнијим околностима, само својим снагама, изграђује социјализам. Ако би му се незадовољство виђеним одужило, потирао га лепотом руских предела; уживао би у шумарку бреза које су пупале на брежуљку, у речици међу јасикама, у дрвеној сеоској кући са саксијама за цвеће под изрезбареним тремом.