ПОВЕСТ О ВЕЗИРУ ЦАРА ЈУНАНА

ЗНАЈ, о ифрите, — рече рибар, — да је у стара времена и у току минулих векова и столећа био у граду Персијанаца и у земљи Румана цар по имену Јунан.
И био је богат и велик и имао је војску и телесну стражу сваке врсте, али је на телу имао губу, а знаоци и лекари нису је могли излечити. И цар је пио лекове и прашкове и мазао се мелемима, али му то нимало није помогло, и ниједан лекар не могаде га излечити.
А у град цара Јунана дође лекар, човек у дубокој старости, који се звао лекар Дубан. Он је прочитао грчке, персиске, византиске, арапске и сириске књиге, и знао је лекарство и звездарство и усвојио њихова правила и начела и њихову корисност и штетност, а познавао је и све биљке и траве, свеже и суве, корисне и штетне, и изучио је филозофију и савладао ове науке, лекарске и друге.
И кад дође у град и проборави у њему мало дана, лекар чу о цару и о томе да му је тело оболело од губе којом га кушаше Алах, и о томе да је знаоци и лекари нису могли излечити. И кад то дође до лекаревих ушију, он проведе ноћ у послу, а кад настаде јутро и засја светлошћу и заблиста, он обуче своје најлепше одело и оде цару Јунану.
И пољубивши пред њим земљу, лекар му пожеле вечну славу и срећу, и то исказа не може бити лепше, а потом упознаде цара са собом и рече:
— О, царе, сазнао сам да те је задесило оно што имаш на телу и да многи лекари не знају како да те излече. Али ја ћу те излечити, а, царе, и нећу те појити лековима ни мазати мелемима.
Кад чу те речи, цар Јунан се зачуди и узвикну:
— А како ћеш то учинити? Алаха ми, ако ме излечиш, обогатићу и тебе и децу твоје деце и обасућу те доброчинствима, и све што будеш захтео биће твоје, и посадићу те за своју трпезу и бићеш мој љубимац!
Потом цар Јунан даде лекару почасно одело и беше милостив према њему и запита га:
— Излечићеш ме од те болести без лекова и мелема, је ли?
а лекар одговори:
— Да, излечићу те.
И цар се чудом зачуди, а затим упита:
— О, лекару, кога дана и у које време ће бити то што ми рече? Пожури, сине мој!
— Слушам и покоравам се, — одговори лекар, — биће то сутра.
А затим он сиђе у град и најми кућу и смести у њој своје књиге и лекове и лековито биље, а потом извади лековите биљке и зачине и начини од њих један чекић који издуби па у њ углави држалицу и поред чекића вешто начини једно ђуле.
А кад све то начини и заврши, лекар оде цару сутрадан изјутра и, кад дође, пољуби пред њим земљу и нареди му да оде на тркалиште јашући и да се игра ђулетом и чекићем.
А са царем беху емири, дворани и везири и великаши царства, и цар још и не стиже на тркалиште, кад му приђе лекар Дубан и даде му чекић и рече:
— Узми овај чекић и ухвати овако држалицу и јури по тркалишту и добро измахуј и ударај по ђулету, док ти се рука и тело не презноје и док ти лек не пређе из руке у тело и не разлије се по њему. А кад то свршиш и кад лек почне дејствовати у теби, врати се у двор и иди у купатило да се окупаш, па лези да спаваш. И тако ћеш се излечити.
И онда цар Јунан узе од лекара чекић и ухвати га руком и седе на коња и баци ђуле преда се, па појури за њим и стиже га и снажно удари, стегнувши руком држалицу чекића. И дотле је ударао по ђулету и јурио за њим док му се рука и све тело не облише знојем и док лек не истече из држалице.
И лекар Дубан виде да се лек разлио по цареву телу, те препоручи цару да се врати у двор и да истога часа оде у купатило. И цар Јунан се одмах врати и нареди слугама да му очисте купатило, те га они очистише, и постељничари пожурише, и робови дотрчаше цару, престижући један другога, и припремише рубље за њ.

И цар уђе у купатило и добро се окупа и обуче одело у купатилу, а затим изиђе и пође у двор и леже да спава.
Ето шта је било с царем Јунаном. Што се тиче лекара Дубана, он се врати кући и преспава ноћ, а кад настаде јутро, дође цару и замоли га да му допусти да уђе. И цар му нареди да уђе, те лекар уђе и пољуби земљу пред њим и изрече певајући, циљајући на цара, ове стихове:
Све врлине веће су још кад им се називаш
Оцем ти, а други се тако звати не може.
О ти, што лик ти сјајем својих огњева
Мрак злога дела са чела судбине разгони,
Нек блиста и нек сија лик твој вечито,
Ма лик времена био гневан и тмуран довека!
Оросио си ме добром сваким и милошћу,
И освежио си ме ко облак кишни брегове.
У пучину си штедро блага бацао
И тако се уздиг'о у висине жељене.
И кад он изговори те стихове, цар устаде на ноге и загрли га и посади поред себе и поклони му скупоцено одело. (А цар је, изишавши из купатила, погледао своје тело и на њему није нашао ни трага губе, и оно беше постало чисто као бело сребро, и цар се томе неизмерно обрадова, а његове се груди исправише и раширише).
А кад настаде јутро, цар дође у диван и седе на царски престо, а дворани и великаши његова царства устадоше пред њим, и дође лекар Дубан, а цар, угледавши га, журно устаде и посади га поред себе. И гле, поставише раскошне столове и донеше јела, и цар јеђаше заједно с Дубаном, и не престаде разговарати с њим целога тога дана.
А кад настаде ноћ, цар даде Дубану две хиљаде динара, сем почасних одела и дарова, и посади га на свога коња, па Дубан оде својој кући. А цар Јунан се непрестано дивљаше његовој вештини и говораше:
— Овај ме излечи, лечећи ме споља, и не мажући ме никаквим мелемом! Алаха ми, то је права мудрост, и ја треба да укажем том човеку поштовање и љубав и да од њега начиним свога сабеседника и свога садруга за трпезом за вечна времена!
И цар Јунан проведе ноћ задовољан, радујући се здрављу свога тела и ослобођењу од болести, а кад настаде јутро, он изиђе и седе на престо, и великаши његова царства устадоше пред њим, а везири и емири седоше лево и десно од њега.
Потом цар Јунан затражи да му доведу лекара Дубана, и овај уђе и пред њим пољуби земљу, а цар устаде пред лекарем и посади га поред себе. Он се прихвати јела с њим и пожеле му дуг живот и предаде му дарове и одела и разговараше с њим све док не настаде ноћ, а онда цар нареди да му даду још пет почасних одела и још хиљаду динара, па лекар оде кући, захваливши цару. А кад настаде јутро, цар уђе у диван, окружен дворанима, везирима и емирима.
А цар је имао једнога везира одвратна изгледа, рђава и порочна, шкрта и завидљива, саздана од зависти. И кад тај везир виде да се цар зближио с лекаром Дубаном и да му је одавао онакве почасти, он му позавиде и прикри своју злобу према њему. А зна се да се о томе вели: — Ничије тело није поштеђено зависти — и речено је: — Неправда тиња у срцу; њена се снага испољава, а њена слабост скрива.
И ето, тај везир дође цару Јунану, па, пољубивши земљу пред њим, рече:
— О, царе нашега века и времена, ти си цар у чијој сам милости одрастао, а ја имам за тебе велики савет. И ако га сакријем од тебе, бићу син прељубе; ако пак наредиш да ти га кажем, ја ћу ти га рећи.
И цара узбудише везирове речи, те запита:
— Какав је тај савет?
А везир одговори:
— О, честити царе, стари су казали: ономе који не мисли на последице, судба није пријатељ. А ја видим да цар не чини како ваља дарујући свога лекара и онога који гледа да му уништи царство. А цар је био милостив према њему и указао му највеће поштовање и сувише се спријатељио с њим, те се бојим за цара.
И цар, узнемиривши се и променивши се у лицу, запита везира:
— О коме говориш и на кога циљаш?
А везир рече:
— Ако спаваш, пробуди се! Ја циљам на лекара Дубана.
— Тешко теби, — рече цар, — та то је мој пријатељ, и он ми је дражи од свих људи, јер ме је излечио нечим што сам узео у руку, и исцелио ме је од болести с којом лекари нису могли изићи на крај. Таквога као што је он нећеш наћи у наше време нигде на свету, ни на истоку ни на западу, а ти тако говориш о њему. Од данашњега дана ћу му давати награду и плату и одређујем му хиљаду динара месечно, али, и кад бих поделио с њим своје царство, било би доиста мало. И мислим да ти то говориш само из зависти, и да то личи на оно што сам сазнао о цару ас-Синдбаду...
И Шахразаду застаде јутро, те она прекиде причу коју је започела по цареву одобрењу.