Турци у Марка на слави

Бога моли Краљевићу Марко
Од године опет до године,
Да прослави крсно име красно,
Красно име, светог летног Ђурђа,
Да му Турци на свето не дођу;
А кад Марку свети Ђурађ дође,
Сву господу на свето зазива,
У двору му три софре бијау;
Прва софра дванаест владика,
Друга софра господа ришћанска,
Трећа софра ништи и убоги;
Марко служи вино свештеником,
И убавој господи ришћанској,
Мајка служи ниште и убоге,
Л Јелица носи ђаконије,
Ваистину послао на стражу,
Да му чува стражу од Турака,
Да му Турци на свето не дођу.
Отуд иду три аге цареве
И за њима триест јањичара,
У глас вичу три аге цареве
И за њима триест јањичара:
"Каурине, отвори капију,
"Да видимо, луди каурине,
"Како Марко крсно име служи."
Слуга лепо Турски одговара:
"Ман'те' ме се, Турци јањичари!
"Ја вам не смем отворити врата,
"Ја се бојим господара мога."
Ал' то Турци ништа и не маре,
Потргоше триест буздована,
На капији оборише врата,
На слугана плећа набројише
Триест и шест златни буздована,
Добро слуга леђа намекшаше.
Кад јунаку бојак досадио
И јуначка плећа утрнула,
Оде Марку у дворе плачући,
Беседи му Краљевићу Марко:
"Ваистина, моје чедо драго!
"Што је, сине, те сузе проливаш?
"Ил' си гладан, ил' си жедан, сине?
"Ако с' гладан, ето ђаконије;
"Ако с' жедан, ето вина ладна:
"Немој грозне сузе проливати,
"Не скрви ми моје име крсно."
Ал' беседи слуга Ваистина:
"Господару, Краљевићу Марко!
"Нит' сам гладан па нити сам жедан:
"Зло је мене изело из леба,
"А горе ме из вина попило
"А у твоме двору господскоме:
"Ти ме посла да ти чувам стражу;
"Тко би теби сачувао стражу?
"Отуд иду три аге цареве
"И за њима триест јањичара,
"У глас вичу три аге цареве:
""Каурине, отвори капију,
""Да видимо, луди каурине,
""Како Марко крсно име служи." "
" Ја им лепо Турски одговарам:
""Ман'те ме се, Турци јањичари!
""Ја вам не смем отворити врата,
""Ја се бојим господара мога;" "
"Но то Турци ништа и не маре,
"Потргоше триест буздована,
"На капији оборише врата,
"И на моја плећа набројише
"Триест и шест златни буздована."
Кад је Марко саслушао речи,
Узе Марко сабљу и буздован,
Па се стаде софри заклињати:
"Чујете ли, софро и господо!
"Тако мене не родила мајка.
"Племенита госпођа краљица,
"Не могу вам Прилип накитити
"Ни босиљком ни руменом ружом,
"Већ све редом Турскијем главама."
А стаде га закљињати мајка,
Племенита госпођа краљица:
"Не мој Марко, моје чедо драго!"
Мајка вади дојке из недара:
"Не убила т' рана материна!
"Немој данас крви учинити,
"Данас ти је крсно име красно:
"Тко ти данас у дворове дође,
"Напој жедна, а нарани гладна
"За душицу твоји родитеља
"И за здравље твоје и Јелино."
То је Марко послушао мајке,
Сабљ' остави, буздован не ктеде,
У двор иду за невољу Турци,
Па и седа за трпезу редом;
"Ваистина, донеси им вина,
"Душо Јело, носи ђаконију."
Слуга носи вино и ракију,
А Јелица царску ђаконију;
Ужинаше, напише се вина.
Кад се Турци понапише вина,
Турци Турски међ' собом беседе:
"Море, друштво! ајд' да путујемо,
"Док нам није присела ужина."
Мисле Турци, не зна Турски Марко,
Ал' је Марко у цара дворио
Преко мора у Шаму Турскоме,
Дворио га за седам година,
Па је чисто Турски научио,
Кар' да га је Туркиња родила;
Па је Марко Турком беседио:
"Море Турци, сед'те, пијте вино,
"Плаћајте ми слуги мелемашче;
"Баш ако ли и тако не ћете,
"Ви станите, да вам одударим
"По једаред мојим буздованом,
"У мом више буздовану нема,
"Четрдесет ока ладна гвожђа,
"Дваест ока лепа чиста сребра,
"И шест ока жеженога злата:
"Једно с другим шесет и шест ока;
"То видите да сте заслужили,
"Поклем сте ми врата оборили,
"На мог слуге плећа набројили
"Триест и шест златни буздована "
Ал' све Турке повата грозница
Од Маркова страшна буздована:
Сваки вади по дваест дуката,
Аге ваде по триест дуката,
Мећу Марку на скут на доламу,
Не би ли се беда оставила;
Ал' се беда оставити не ће'
Каурин се вина понапио,
Рад је с Турци да замете кавгу:
"Море, Турци, сед'те, шфе вино,
"Даруј дете вашу кравајношу,
"Није моја Јела робињица,
"На себи је свилу помрчила,
"Док је вама ужину понела."
Ал' је Турком голема невоља.
Већ у једни понестало блага,
Узаима један од другога,
Сваки вади по десет дуката,
Аге ваде по дваест дуката,
Мећу Марку на скут на доламу,
Грће Марко у џепове руком.
Оде Марко у двор певајући
Јевросими својој старој мајки.
"Јевросима, моја стара мајко!
"Не узимам благо од Турака,
"Не узимам, што ја блага нисам,
"Већ узимам благо од Турака,
"Нек се пева и нек приповеда,
"Што ј' чинио Марко од Турака "
Одош' Турци из двора плачући,
Турци Турски међ' собом беседе:
"Бог убио свакога Турчина,
"Који више каурину дође,
"Кад каурин крсно име служи!
"Што дадосмо за једну ужину,
"Била б' рана за годину дана."