Марко Краљевић у Азачкој тамници
(комад од пјесме)

Боже мили! на свем' тебе вала!
Какав бјеше делибаша Марко!
Какав ли је данас у тамници,
У тамници Азачкој проклетој!
Тамница је кућа необична:
У тамници вода до кољена,
Од јунака кости до појаса;
Туде иду змије и јакрепи,
Хоће змије очи да попију,
А јакрепи лице да нагрде,
Да отпадну ноге до кољена
И јунаку руке до рамена.
Пишти јадан по тамници Марко,
Пишти Марко, до Бога се чује,
Гледа Марко Азачкој чаршији,
Не ће л' кога угледати свога;
Ни ког свога, до Бога једнога,
Но угледа лијепу ђевојку,
Милу шћерцу краља од Азака,
Ђевојку је Богом сестримио:
"Богом сестро, краљева ђевојко!
"Дођи мене тамници на пенџер."
Ђевојка је за Бога примила,
И за Бога и за брата свога,
Она дође тамници на пенџер,
Марко њојзи тихо проговара:
"Богом сестро, краљева ђевојко!
"Иди бабу од Азака краљу,
"Од мене му поклон и поздравље:
"Кумим њега Богом истинијем,
"Нек ме пусти из тамнице клете
"А на вјеру и на вересију
"И на јемца Бога истинога,
"Да ја идем до Прилипа града,
"Да донесем за откупа благо,
"Вјера моја, двадесет товара;
"Ако ли ми вјеровати не ће,
"Нек ме пусти из тамнице клете,
"Па нека ме у гвожђе окује,
"Ја ћу ситну књигу оправити
"Мајци мојој у Прилипа града,
"За откуп ће донијети благо:
"У тамници живити не могу."
Кад ђевојка р'јечи разумјела,
Она оде краљу на дивана,
Када бабу на диван изиђе,
Питао је од Азака краљу:
"Ој бога ти, мила ћери моја!
"Шта је тебе тамо нестануло?
"Ил' ти мало свиле и кадиве,
"Или злата, ил' бијела платна?
"Ал' лијепе чохе Парагуна
"И резане, па и нерезане?"
Бесједи му лијепа ђевојка:
"О мој бабо, од Азака краљу!
"Свашта доста у двору твојему,
"Ништа мене није нестануло;
"Но ево ти поклон и поздравље
"А од сужња Краљевића Марка,
"Да га пустиш из тамнице, бабо,
"А на вјеру и на вересију
"И на јемца Бога истинога,
"Док отиде до Прилипа града,
"За откуп ће донијети благо,
"Донјети двадесет товара,
"Ако ли му вјеровати не ћеш,
"Пусти њега т тамнице, бабо,
"У жељез га гвожђе окуј тешко,
"Он ће ситну књигу оправити
"Мајци својој у Прилипа града,
"За откуп ће донијети благо."
Кад то зачу од Азака краљу,
он ђевојци пр'јеке р'јечи каже:
"Кучко једна, а не ћери моја!
"Шњиме си се, кучко, сјаранила!
"А тако ми Бога великога!
"Не ћу пустит' из тамнице Марка,
"Држаћу га за девет година,
"Док му змије очи не попију,
"А јакрепи не нагрде лице;
"Док м' отпадну ноге до кољена
"И јунаку руке до рамена;
"Кад допадне таке муке Марко,
"Ја ћу пустит' сужња без динара,
"Изаијећу туц'ка на сокаке,
"Нека проси, нек се љебом рани."
Кад ђевојка р'јечи разумјела,
Она оде на тамницу Марку,
Све му каза, како краљу каже.
Када зачу Краљевићу Марко,
Пишти Марко, до Бога се чује,
Па ђевојци био говорио:
"Богом сестро, краљева ђевојко!
"Донеси ми дивит и хартије,
"Да ја китим једну ситну књигу,
"Да је пратим у Прилипа к мајци,
"Нек продаје земље и градове,
"Нек продаје, нек за душу даје,
"Нек се рани и ода зла брани;
"Вјерној љуби, нек се преудаје;
"Милој сеји, да с' не куне мноме;
"Мане вође кости иструнуше
"У тамници Азачкој проклетој."
Донесе му дивит и хартију,
Те је ситну књигу накитио,
Не кити је, куд је њојзи каже,
Но је кити преко мора сињег,
Преко мора до града Солуна,
До Дојчила Богом побратима:
"О Дојчило, Богом побратиме!
"Тешке сам ти муке допаднуо,
"Тешке муке, у Арапске руке,
"Допаднуо роголва и тамнице,
"А проклете Азачке тамнице;
"У тамници живити не могу,
"Тамница је кућа необична;
"Избави ме, ако Бога знадеш!"
Па дозивље сивога сокола:
"О соколе, пуст ми не остао!
"Носи књигу ка граду Солуну,
"Ка Дојчилу Богом побратиму,
"Нек избави мене из тамнице."
Узе соко ону ситну књигу.
Па се изви небу под облаке,
Право оде ка Солуну граду
Баш у јутру у свету неђељу,
Ал' бијаше господа Солунска,
Ал' бијаше у бијелој цркви
На јутарњи и на летурђији,
Паде соко на бијелу цркву,
Пишти соко, до Бога се чује,
Познаде га Дојчило војвода,
Па ишета из бијеле цркве,
Те он сједе у сребрна стола,
К њему дође сив-зелен соколе,
Испод крила ситну књигу пушти.
Узе Дојчил ону ситну књигу,
Кад он виђе, што му књига каже,
Удари се по кољену руком,
Нова чоха прште на кољену
И од злата бурма на рукама,
Сузе рони низ бијело лице:
"Ала! брате, Краљевићу Марко!
"Тешке ти си муке допануо!
"Без јада се избавити не ћеш."
Па он мисли, што ће и како ће,
Оће мислио, на једно смислио,
Па узимље боју карабоју,
Бијело је обојио лице,
Начини се црни Арапине,
Па изведе добра коња дора,
На добра се дора дохитио,
Право оде ка Азаку граду.
Кад је био низ поље Азачко,
Тешко био наљутио дора,
Добар доро на колаче скаче,
У пријеко дванаест аршина,
У дужину двадест и четири,
У висину три копља јуначка,

48) У Будиму су прије осам година прештампане из друге и четврте књиге пређашњега изданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом: „Песме Краљевића Марка сопокуплъене изъ, различити юначки песнарица. Изданіемъ Константина Каулиціе, Книгопродавца Ново-Садскога, (Serbische Heldenlieder) у Будиму Писмены Крал: Всеучилшца Пештанскогъ. 1836." (на осмини 125 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар с тијем учинио свога добитка ради; али су оне тобожњијем поправљањем тако искварене и нагрђене, да је криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је Г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за плату, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршио), него су и у другима много ријечи (на стотине) измијењане и читави стихови нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неколико примјера, које сам опазио гдје сам у књижицу загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н. п. у пјесми Сестра Леке капетана (стих 470-477):

у оргиналу:

Шта с' видио, шта си смиловао
А на томе војводи Милошу,
Ђе је виђен, ђе је снажан јунак;
Јеси л' чуо, ђе причају људи,
Ђе ј' Милоша кобила родила,
А некака сура бедевија,
Бедевија, што ждрјеби ждрале,
Нашли су га јутру у ерђели.

Прештампано:

Шта с' видіо шта си смиловао
На томъ твоме Войводи Милошу,
Ди є виђенъ дил' є снажанъ юнакъ
Нисил' чуо шта говоре люди,
Да є Милошъ одъ кобиле рођенъ,
И то нека сура бедевія,
Бедевія што ждреби ждралъве,
Нашли су га зоромъ у ергели.

Тако у пјесми Марко Краљевић и Арапин (стих 5 и 6):

Мјесто:

Ударио стакла у пенџере,
Простръо је свилом и кадифом

Прештампано:

Прилепіо стакла на пенџере,
Прострео є свилу и кадифу.

За хартију би се могло казати прилепио па пенџере, а за стакло се говори ударио у пенџере; тако је у оригиналу смисао, да је Арапин простръо (застръо) кулу свилом и кадифом, а не свилу и кадифу! Тако у пјесми Женидба Марка Краљевића (стих 6):

мјесто: А не може служит' мрка вина

Прештампано:

А не може служит' Марка віномъ (!!!).

А у пјесми Смрт Марка Краљевића (стих 69):

Мјесто:

Л'јеп ти бјеше, ја за мало ода

Прештампано:

Лiєпъ ты bыше я за мало доба (?!!!)

Тако је прештампано "чинить задужбине" мјесто "градиш задужбине", а у Српскоме је рјечнику (код ријечи задужбина) назначена разлика између градити задужбину и чинити. задужбину! Тако је у пјесми Марко Краљевић и Муса кесеџија (у стиху 10) од "одврћ' ћу се" начињено "одврт' ћу се"! Тако је у пјесми Урош и Мрљавчевићи (у стиху 71) од сагр'јешио начињено согрћшм, а у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскоги (у стиху 4) од згријешио начињено согрешіо: а и Француз у Паризу, који је иоле учио познати разлику између Славенскијех нарјечија, може знати, да у овакијем догађајима није Српски со (него со, или са, или с које се пред гдеје којијем словима претвара у з, као и :; у ж-)'. Тако је у пјесми Смрт Марка Краљевића (у стиху 109) Мјесто "нек се цркве красе" прештампано "нек се Цркве красу"'. Тако је у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскога на два мјеста (у с:тиху 35 и 37) од "По том'' начињено "по шимь"! А у тој истој песми стиху 16)"од извадисмо кавгу" начињено је "завадисмо кавгу"! По народноме говору кавга се не може завадити, него се заметне, учини, огради и (у пјесмама) извади; а људи се заваде, те постане кавга! и т. д

Кад се ова ствар расуди са свију страна, онда се може казати, да је ово право мјерило жалоснога стања данашње наше литературе По овоме сад сваки паметан човјек може помислити: кад се овако чини с народиијем пјесмама. које су наштампане, по свијету се разишле и на различне језике превођене, а шта би од њих било, да су их оваки наши књижевници скупљали и први пут штампали?