Женидба кнеза Лазара

Вино пије силан цар Стјепане
У Призрену граду бијеломе,
Вино служи вјеран слуга Лазо,
Па све цару чашу преслужује,
А на цара криво погледује[22]
Царе пита вјерна слугу Лаза:
"Ој Бога ти, вјеран слуго Лазо!
"Што те питам, право да ми кажеш:
"Што ти мене чашу преслужујеш?
"Што л' на мене криво погледујеш?
"Али ти је коњиц олошао?
"Али ти је рухо остарило?
"Ал" т' је мало голијемна блага?
"Шта т' је мало у двору мојему?"
Њему вели вјеран слуга Лазо:
"Вољан буди, царе, на бесједи!
"Кад ме питаш, право да ти кажем:
"Није мене коњиц олошао,
"Нити ми је рухо остарило,
"Нит' је мало голијемна блага;
"Свега доста у двору твојему;
"Вољан буди, царе, на бесједи!
"Кад ме питаш, право да ти кажем.
"Које слуге послије дођоше,
"Све се тебе слуге удворише,
"Све си слуге, царе, иженио,
"А ја ти се удворит' не могох,
"Мене, царе, не кће оженити
"За младости и љепоте моје."
Бесједи му силан цар Стјепане:
"Ој Бога ми, вјеран слуго Лазо!
"Ја не могу тебе оженити
"Свињарицом ни говедарицом,
"За те тражим госпођу ђевојку,
"И за мене добра пријатеља,
"Који ће ми сјести уз кољено,
"Са којим ћу ладно пити вино.
"По чу ли ме, вјеран слуго Лазо!
"Ја сам за те нашао ђевојку,
"И за мене добра пријатеља,
"У онога стара Југ-Богдана,
"Милу сеју девет Југовића,
"Баш Милицу милу мљезиницу:
"Но се Југу поменут' не смије,
"Није ласно њему поменути,
"Јер је Богдан рода господскога,
"Не ће дати за слугу ђевојку;
"Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо!
"Данас петак, а сјутра субота,
"Преко сјутра свијетла неђеља,
"Поћи ћемо у лов у планину,
"Позваћемо стара Југ-Богдана,
"Шњим ће поћи девет Југовића,
"Ти не иди у планину, Лазо,
"Но остани код бијела двора,
"Те готови господску вечеру;
"Кад дођемо из лова планине,[23]
"Ја ћу свраћат' Југа на вечеру,
"А ти свраћај девет Југовића.
"Кад сједемо за столове златне,
"Ти навали шећер и ракију,
"Па донеси црвенику вино.
"Кад се ладна напијемо вина,
"О свачем ће Јуже бесједити,
"Како који добар јунак јесте,
"Изнијеће књиге старославне,
"Да казује пошљедње вријеме;
"Ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо,
"А ти трчи на танану кулу,
"Те донеси ону чашу златну,
"Штоно сам је скоро куповао
"У бијелу Варадину граду
"Од ђевојке младе кујунџинке,
"За њу дао товар и по блага;
"Наслужи је црвенијем вином,
"Поклони је стару Југ-Богдану,
"Таде ће се Богдан замислити,
"Чим ће тебе, Лазо, даривати,
"Те ћу њему онда поменути
"За Милицу ћерцу мљезиницу."
Прође петак и прође субота;
Рано дође свијетла неђеља,
Царе пође у лов у планину,
И позваше стара Југ-Богдана,
С Југом пође девет Југовића,
Отидоше у лов у планину.
Лов ловише по гори зеленој,
Ни добише, ни шта изгубише,
Но се своме повратише двору,
Преда њих је ишетао Лазо;
Царе свраћа Југа на вечеру,
Лазо свраћа девет Југовића.
Кад сједоше за столове златне:
Уврх совре силан цар Стјепане,
А до њега стари Југ Богдане,
А до Југа девет Југовића,
Њима служи вјеран слуга Лазо;
Он навали шећер и ракију,
Па донесе црвенику вино.
Кад се ладна напојише вина,
О свачему сташе бесједити,
Како који добар јунак јесте;
Југ извади књиге старославне,
Те казује пошљедње вријеме:
"Видите ли, моја браћо красна!
"Видите ли, како књига каже:
"Настануће пошљедње вријеме,
"Нестануће овце и пшенице
"И у пољу челе и цвијета;
"Кум ће кума по суду ћерати,
"А брат брата звати по мегдану."
Кад то зачу вјеран слуга Лазо,
Он отрча на танану кулу,
Те донесе ону чашу златну,
Наслужи је црвенијем вином,
Поклони је стару Југ-Богдану,
Богдан прими златну купу вина,
Купу прими а пити је не ће,
Мисли Богдан, шта је и како је,
Чиме ли ће даривати Лаза.
Југу вели девет Југовића:
"О наш бабо, стари Југ-Богдане!
"Што не пијеш златну купу вина,
"Штоно ти је поклонио Лазо?"
Вели њима стари Југ Богдане:
"Ђецо моја, девет Југовића!
"Ја ћу ласно пити купу вина,
"Него мислим, моја ђецо драга,
"Чиме ћу ја даривати Лаза."
Југу вели девет Југовића:
"Ласно ћеш га даривати, бабо:
"У нас доста коња и сокола,
"У нас доста пера и калпака."
Тад' говори силан цар Стјепане:
"Има Лазо коња и сокола,
Лазо има пера и калпака;
"Лазо тога не ће ни једнога,
"Лазо хоће Милицу ђевојку,
"Баш Милицу милу мљезиницу,
"Милу сеју девет Југовића."
Кад зачуше девет Југовића,
Поскочише на ноге лагане,
Потегоше маче коврдине,
Да погубе цара у столици.
Моли им се стари Југ Богдане:
"Нете, синци, ако Бога знате!
"Ако данас цара погубите,
"На вама ће останути клетва;
"Док извадим књиге старославне,
"Да ја гледам, синци, у књигама,
,Јел' Милица Лазу суђеница."
Књиге учи стари Југ Богдане,
Књиге учи, грозне сузе рони:
"Нете,[24] синци, ако Бога знате!
"Милица је Лазу суђеница,
"На њему ће останути царство,
"Са њоме ће царовати Лазо
"У Крушевцу код воде Мораве."
Кад то зачу силан цар Стјепане,
Он се маши руком у џепове,
Те извади хиљаду дуката,
И извади од злата јабуку,
У јабуци три камена драга,
Обиљежје Милици ђевојци.

22) У говору би било приличније (од. погледати) казати погледа, него погледује (од погледати).

23) У говору би се казало: из планине из лова.

24) Нете мјесто немојте.