Јуришић Јанко

Нешто цвили у Стамболу граду;
Да л' је гуја, да л' је вила б'јела?
Нит' је гуја, ни бијела вила,
Но је јунак Јуришићу Јанко;
Ако цвили, и невоља му је:
Ево има три године дана,
Ка' је Јанко таме допаднуо,
Бре тавнице цара тирјанина,
Тирјанскога цара Сулејмана;
Јесте њему тама додијала,
Те он цвили јутром и вечером,
Досадио студену камену,
А некмо ли цару Сулејману.
Тад' долази царе Сулејмане,
Он долази тавници на врата,
Те дозивље Јуришића Јанка:
"Копилане, Јуришићу Јанко!
"Која ти је голема невоља,
"Те ти цвилиш у мојој тавници?
"Ал' си гладан, ал' си ожеднио?
"Али си се силан ужелио,
"Ужелио младе кауркиње?"
Тад' говори Јуришићу Јанко:
"Воља ти је, царе, бесједити;
"Нит' сам гладан, нит' сам ожеднио;
"А мене су жеље пролазиле,
"Још како сам пао у тавницу;
"Но је мене тама досадила.
"Султан:царе, ако Бога знадеш!
"Ишти блага, колико ти драго,
"Пушти, царе, кости из тавнице."
Ал' говори царе Сулејмане:
"Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
"Не ћу тебе паре ни динара,
"Но ти хоћу, право да ми кажеш,
"Које оно бјеху три војводе,
"Штоно моју крдисаше војску,
"Кад ја иђах кроз Косово равно?"
Тад' говори Јуришићу Јанко:
"Вољан буди, царе, говорити,
"Кад ме питаш, право ћу ти казат':
"Штоно бјеше најпрва војвода,
"Што веома разгоњаше Турке,
"Нагоњаше у Лаб и Ситницу,
"Оно бјеше Краљевићу Марко;
"Штоно бјеше за њиме војвода,
"Што веома с'јецијаше Турке,
"Оно бјеше нејачак Огњане,
"Мио сестрић Краљевића Марка;
"А што бјеше трећа војевода,
"Штоно сабљу бритку саломио,
"Па на копље набијаше Турке,
"Преко себе у Лаб потезаше,
"Потезаше у Лаб и Ситницу,
"Оно бјеше Јуришићу Јанко,
"Ето ти га, царе, у тавници,
"Чини од њег шта је теби драго."
Тад' говори царе Сулејмане:
"Бре, курвићу, Јуришићу Јанко!
"Коју муку најволиш мучити,
"Оном ћу ти душу извадити:
"Али волиш по мору пливати,
"Али волиш на ватри горети,
"Али волиш, да те растргнемо,
"Растргнемо коњма на репове?"
Тад' говори Јуришићу Јанко:
"Вољан јеси, царе, на бесједи;
"Ником муке миле мучит' нису,
"Али веће кад бити не море:
"Нисам риба, да по мору пливам;
"Нисам дрво, да на ватри горим;
"Курва нисам, да ме растржете,
"Растржете коњма на репове;
"Но ја јесам јунак од јунака:
"Дај ми, царе, коња разломљена,
"Нејахана тридесет година,
"Нејахана, на бој нећерана;
"И дај мене сабљу посталицу,
"Невађену тридесет година,
"Невађену, на бој исношену,
"Која се је рђом протурила,
"Те с' из кора извадит' не море;
"Па ме пусти у поље широко,
"А напусти двјеста јањичара,
"Нека мене на сабљам' разнесу,
"Нек погинем јунак на јунаштву.
То је њега царе послушао,
Даде њему коња разломљена,
Нејахана тридесет година,
Нејахана, на бој нећерана;
И Даде му сабљу посталицу,
Невађену тридесет година,
Невађену, на бој неношену,
Која се је рђом протурила,
Те с' из кора извадит' не море;
Па га пусти у поље широко,
А за њиме двјеста јањичара.
Кад се Јанко коња доватио,
Љуто Јанко коња удараше,
А љуће му коњиц побјегао,
Побјегао пољем широкијем,
За њим трчи двјеста јањичара.
Једно Туре измакнуло било,
Не би л' Јанку уграбило главу,
Да у цара узима бакшиша:
Сустигнуло Јуришића Јанка,
Кад се Јанко виђе на невољи,
Он помену Бога истинога,
О појаса сабљу потегао,
Извади се; ка' нова с ковача,
Па дочека оно Туре младо
А на сабљу и на десну руку,
Удари га по свил'ну појасу.
Двије поле са коња падоше.
Туре паде, а Јанко допаде,
Па сустала коња одјахао,
На Турскога ђога узјахао.
И узе му сабљу од појаса,
Па на Турке јуриш учинио
Пола их је сабљом исјекао.
А пола их цару опремио;
Па отиде пољем широкијем
Двору своме здраво и весело.