ДВЕРИ

У кући љубави
моћ се скрива у вратима.
Изашао или остао,
са обе стране самоће има.

И одојче и старац
преподоби се до вратара.
Ни одаја младости
ни старости чак – не затвара.

Где сте обале, зар је све пучина?
Тражим госте, тражим домаћина.
И видим куће, Божански су бродови
по лукама туђина.
У кући љубави
моћ је у вратима .

ЕРОС И ТАНАТОС

У трагедији флоре и фауне
љубав покида ветру струне,
мртви голуб да нам не загуче.
Љубавници пљуну на цвет убран јуче.

Мир болесни да може да оздрави!
У трену се угледају два времена
да се угледају лица припијена,
и ово јутро је после и пре љубави.

Авај, календари за сунцем касне.
Авај, ко трећи дан не Васкрсне
ђаво му име промени –
Бездушник у Љубавник - Остављени.
Ко не љуби поново нема вишак хлеба,
бежи гладна птицо пут неба.

ПРЕПОДОБНА

Она је мирис у длановима згњечене руже.
Дозивам жену у њој.
Именом грожђа које трулећи у вино превире.
Именом хлеба са вештином да укроти ватру.
Дозивам жену у њој.
Именом прогнане у хаљину источно од Раја.
Лепим именом које оцртава под хаљином тајне.
Именом девојчице која прерасте хаљину изненада.
Дозивам жену у њој.
Именом грешнице која претапа злато.
Безименом праведницом, дозивам жену у њој.
Она се одрекла имена због Бога, а наследницу није родила.
Лудо дете које рањава себе да ишчупа срце из љубљеног.
У шумама посеченим са људима залуталим.
У потоњој ерозији домовине, дозивам жену у њој.
У свету као у кошници, именом од меда.
Њене дојке плачу млеко јер свет смо подојили сузама.
Дозивам, дозивам, дозивам
жену у њој.
А она се стиди изаћи
из себе нага.
Она ме уводи у Рај, а себе лишћем сакрива.
Она је постеља место стомака, она је ручак место духа.
Дозивам жену у њој.
Именом исповраћаног плода знања, именом змије.
Дозивам жену у њој.
Именом Богородице која је наш потомак.
Дозивам жену у њој.
Ребро међу ребра дозивам.
Испод грана које се ломе од воћа неубрана.