RIJEČ KRITIKE

Imamo veliki poklon pun i prepun emocija i poruka. Poklon zbirku pesama "Rane" koju nam poklanja pesnikinja Maria Deyana. Stvarnost i imaginacija isprepleteni su u njenoj poeziji da ih ponekad i ne razlikujemo, ali osećamo da se dešava nešto snašno, nešto što nikog ne može ostaviti razvnodušnim. U malo godina života skupilo se veliko i raznoliko iskustvo pa se ono prelilo u pesme koje nam govore o pesnikinji, o njenom životu, o njenim mislima koje cvetaju i rastu kroz ljubav iskazanu u svim oblicima.
Ona traži, vidi, zna i ose?a lepotu i bogatstvo i patnje koje život nosi. Pokazuje nam i na neki način nas ući kakvi da budemo. Kod pesnikinje se vidi i oseća neprekidno traganje za smislom života, za univerzalnim vrednostima, a kroz tananu pesničku nit oseća se sva grubost života koji je prati. Ona se ne žali, ona samo pokazuje i uči da se i u najtežim trenucima može, ne samo opstati, već i napredovati.
Lični stav prema svetu, prema svom okruženju, prema ljudima i ne ljudima oslikan je do perfekcije. Ona zida reči koje postaju njena najsnašnija tvrđava, a prolaznost koliko god bila očigledna biva pobeđena njenim jasnim i ne dvosmislenim stihom.
Njena poezija satkana je od sna, ali i od života u kome ne zaboravlja, ali prašta, u kome se vidi i dno, ali i oseća nada. Sve odrednice koje nam pesnikinja nudi i predstavlja su otvorene, ali i nežno skrivene da ih lagano, sa uživanjem otkrivamo.
I kada krene zajedno sa nama, ili mi sa njom, u budućnost, a možda i dalje od budućnosti kaže nam u pesmi "Brate ili anđele":
"I krenut ćemo
U budućnost
Sa patnjama isklesanim
U srcu"
Ona nam dolazi, sa snažnom pesmom i porukom. Dobro nam došla sa svojim rečima, stihovima i pesmama. Svet poezije ima sreću da se pojavila sa poklon stihovima koji se osećaju kao deo kosmopolitskog bića. Maria Deyana misli, ali i vodi ka razmišljanju svakog ko pročita njene stihove.
Mr Gostimir Popović

Poezija u zbirci RANE je cjelina sastavljena od, moglo bi se reći tri raznovrsna ciklusa poetskog pletnja sa ciljem da se ispjeva sudbina jedinke u vrtlogu stradanja krajem dvadesetog vijeka na uzburkanom Balkanu. Vapaj i krik uniženih, jauk prognanih i dostojanstvo čovjeka su konstante koje uspravno drže ovu poeziju istkanu iz najdubljih proživljavanja I prostrtu u iskaz koji malo koga ostavlja ravnodušnim. Pjesnikinja iskustveno zna šta od poezije trači i hoće,igra se emocijama koje variraju, ali i majstorstvom materinjeg jezika koji posmatra sa pristojne prostorne distance ne zaboravljaju?i sve njegove ljepote i značenja.
Nenad Novaković

U svojoj poeziji ostvarila je jezgrovit iskaz, ponekad sa toliko naboja i dramske kulminacije da čitalac poslije jedne pročitane pjesme ne može odmah da pređe na čitanje druge, bez predaha. Njen izuzetan smisao da kod čitaoca izazove puno osjećanje atmosfere o kojoj piše, podsjeća na snažne zapise koji će ostati kao svojevrstan dokaz i spomenik.
U njenoj poeziji nema magijsko-mističnih pjesničkih slika. Ona se ne predaje i ne odriče životnosti. Sve pogubljeno u njenom žvotu odlaže i čuva u "riznici" kao neotuđivo, žeženo zlato.
Živi ponosno i pjeva pod mutnim nebom, teškog razvedravanja jer mora da postoji nada i neka zraka svjetlucava.
Vaska Jukić-Marjanović