Маја Д. Недељковић
БЛАГОВЕРНА ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ

Година Издања: 2012
Издавач: Светигора и Црква Лазарица
аутор: Марија Маја Д. Недељковић
Идејно решење за корице и фотографије: Марија Маја Д. Недељковић
Уредници: Дионисије Дејан А. Николић, Нада М. Нововић
Поговор: Љубивоје Радовић, Протојереј-ставрофор Цркве Лазарице
Фотографије: Марија Маја Д. Недељковић
Графички уредник: Марко М. Урошевић
Штампа: Ротографика, Суботица
Изглед књиге: тврд луксузан повез; шивена; тираж: 2000

РЕЦЕНЗИЈА:

Реч је о својеврсној Философско-Теолошкој Монографији, заснованој на историјским чињеницама, о славној кћери Светога кнеза Лазара Јелени Балшић (1465/6-1443), средњовековној владарки Зете, Захумској војвоткињи, непоколебљивој и неуморној заштитници и бранитељки Православља, ратници и великој песникињи. У књизи се говори и о низу других значајних личности наше историје са којима је Јелена била нераскидиво повезана, било да је реч о њеним најближим сродницима, било најближим сарадницима, а којима треба да будемо захвални не само зато што имамо тако славну прошлост, већ и зато што уопште постојимо као народ. Кроз дело је предочен и низ значајних историјских збивања којима обилује бурно и преломно доба у коме је живела јунакиња.

Посебно се говори о Јелениној плодној сарадњи са њеним духовником Никоном Јеруслимцом, монахом-исихастом и богословом, уједно, једним од најобразованијих људи касног средњег века у Срба. Њихово заједничко књижевно дело, и Никоново богословско, обогатили су искуство Зете и Митрополије Зетске поставши уједно битно сведочанство српског духовног и књижевно-културног идентитета уопште.

Истиче се утицај исихастичке духовности на тадашње свеколико стваралаштво српског народа. Исихазам, духовни покрет од највећег значаја за историју православља, носио је живи одговор православног Истока на духовне, културне и цивилизацијске процесе који су се одвијали на тадашњем римском Западу. Тај одговор је значио да православно учење није никада прихватило онај дуг схоластички пут негован на римском Западу, а који је опустео веру првих хришћана. Под благодатима те духовне климе српска средовековна држава доживела је дане убрзаног привредног развоја, и посебно процвата културе и уметности. Средњи век у Срба био је зато уистину златан.

Креативан приступ у разматрању сложених тема и истраживачки дух којим одише књига чине да су и личности и догађаји наше славне прошлости приближени на јединствен и непоновљив начин, пун динамике.

Књига садржи и два Прилога. Први, са два текста: Безмолвије или Исихија и Свети Григорије Палама и Богословско утемељење и образложење духовног искуства Цркве.

У Други Прилог Стиховање увршћене су неке од најлеших песма наше Узвишене Средњовековне Поезије где се, уз Јеленино чувено Отписаније Богољубно, нижу песме кнегиње Милице, Јефимије, Деспота Стефана Лазаревића...

Дело красе и личне фотографије ауторке Марије Маје Д. Недељковић снимљене у чудесно лепим пределима Скадрског језера и у Јелениној Задужбини на острву Бешка.


Јеленино Отписаније Богољубно
(духовнику Никону Јерусалимцу)

 

... Да зна твоја светиња, откако удостојих се с Богом
познати те, порадовах се весељем духовним. Но за
мало и за кратко би нам виђење, да би ко рекао како
у зрцалу лик угледасмо или у неки сан лаки да
бејах снесена..
И слушах твоје душе Богољубиву нарав и бестелесно
анђеоско пребивање, и оно од нас коначно удаљење.
И веома твоје видети зажелех преподобије, и твојих
медоточних насладити се речи.. Но, даљњег ли нам
растојања, па море и гај...
Јер жељење богатства и сујетна слава, а уједно и сласти,
не остављају нас, који се колебамо у мору овог сујетнога
живота, да узникнемо ка светлости часнога и бестелеснога
пребивања. Јер помрачише се очи муком и метежом
који је у свету. И гле, сада као од некаква сна отргнувши
се, зажелех твоју светлост видети...
И опет се молим твоме преподобију да нам неко олакшање
утешења пошаље и прохлади жеђ туге.
Јер зна твоје преподобије колике буре и метежи и облаци
навикнуше узбуркавати самовољна срца...
Да, тајниче Божји, послушај ме. У свему више реченом
не заповедам, већ се молим трудољубиво и поклањам
лице све до земље. И двоструко да си здраво у Господу
и не презри наше мољење.