Svetlana-Ceca Polak
DOBROVOLJNI PAKAO
tema: roman; prvo izdanje; strana 203;
izdavač: Udruženje pisaca "Poeta";
za izdavača: Veselin Dželetović Pavlov;
edicija: biblioteka ''savremeni roman''
ISBN 978-86-86863-13-3;
narudžbine na: bibi011@eunet.rs
i Cecapolak@aol.com

Devedesete godine... doba koje nikada do kraja nije razjašnjeno, doba kada je čovek bio okrenut samom sebi bez želje za komunikacijom, doba u kojem su se mladi naraštaji oblikovali po novim merilima vrednosti: „Kriminal postade puko pomodarstvo.“
Kako se istorija ponavlja, „Dobrovoljni pakao“ se može smatrati kao upozorenje.
Sanja Petrović

Quo vadis, Srbijo?
"Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko"; Mt.(3,2)
..."Ova priča o grehu i pokajanju, nedokazanom vremenu i likovima raskućenih duša koji graviraju svojim bitisanjem moje, pomalo raspojasano štivo, samo je plodna grana mašte sa koje sam ubirala sočne plodove.
Nedvosmisleno, likovi nisu stvarni i svako eventualno prepoznavanje ličnosti ili događaja puka su slučajnost. Mesto i vreme su odabrani samo da bi čitaocu približili doživljaj izmišljenih događaja i persona. Ako želite, slobodno ih promenite. Niko koga posredno ili pak neposredno poznajem i ni jedan jedini stvarni događaj nisu bili uzroci nastajanja - DOBROVOLJNOG PAKLA - ...ne, zaista ovo nikada nije bilo ali razmislite: DA LI JE MOGLO DA BUDE?"...
Svetlana-Ceca Polak

Kako tematski odrediti roman čija radnja se nije dogodila, koja čak nije ni plod piščeve mašte. Uistinu, kako? Možda se sve to nije nama dogodilo ili ne želimo da priznamo da smo to bili mi. Zbilja, pokušajmo samo reći da je ovo sinteza porodičnog, psihološkog, kriminalističkog i pikarskog romana. Pikarskim romanima (picaro - lopov, ništarija) uvek je zajedničko mnoštvo avantura koje doživljava usamljeni junak krećući se od dna ka vrhu "društvene lestvice", gde nikada ne stigne, ali je zarad toga spreman i dušu da proda. Možda je Svetlana-Ceca Polak ceo jedan narod postavila na dno, namenivši mu ulogu pikara, ili je to uradio neko iza zavese, ili možda čak i mi sami, nije ni važno, tek zaplet je mogao da počne. Ali, ne i da se završi.
Sa dozom aristokratske (da ne kažem ljudske) distance, bez želje da se ogradi od onoga o čemu piše (života), vodi nas autor ovog romana kroz naša sećanja. Na sva naivna pitanja zašto nam se sve ovo, od devedesetih godina prošlog veka do današnjih dana, dogodilo daje izvanredan, sažet i mudar odgovor: "Zato"!!!
Možda je ovaj roman pisan za nas koji smo ćutali, koji smo zatvarali oči pred farisejima i lažnim prorocima, kao opomena da se ne daj bože ponovi??? Da li je moguće da se srpskom narodu ponovo i uvek iznova, dešavaju iste greške. Moguće, ako se one prve nikada nisu dogodile. Zato nas i autor opominje, ili samo one koji su spremni da bez ikakvih ublaženica i ulepšanica čuju njeno pitanje: „da li je moglo da bude“, na pravi i jedini mogući način: „da li će ponovo biti“? Sprega kriminala, politike, sitnosopstveničkih interesa i ličnih vojnih ciljeva nije prisutna u ovom romanu. Ali, mogla bi da bude. I da se, ne daj bože, ponovi.
Nema u ovom delu ništa od autobiografskog Svetlane-Cece Polak. Ovo je biografija Srbije devedesetih godina i svih nas. Neki od nas će se u ovom romanu prepoznati, a neki neće. Možda će prepoznati komšiju, prijatelja i možda uvideti koliko su u vremenu prošlom oni grešili. Ali, važno je da to nisu oni. Njihove komšije i prijatelje nećemo ni pitati. Možda i oni isto misle.
U svakom slučaju nemojte razbiti ogledalo zato što je nos kriv. Ali, roman pročitajte, bez obzira na to što će da zaboli. Zarad dece.
U Beogradu, 05.10.2008.
Veselin Dželetović Pavlov