vrati se na sadrzaj arhiva root@hc-zin.cjb.net

RUPA

       

Rupa u kojoj je nestalo moje detinjstvo, rupa u vremenu, rupa u memoriji. Skriveni podaci vešto uzmiču kad god im se približim. Podsvest kao svemoćni uragan kroji moje ponašanje. Vidim stvarnost, dišem vazduh punim plućima, stvari se svakodnevno dešavaju nezaustavljivim tokom, dok moja osećanja nemaju toliko dodira sa realnim odmotavanjem događaja. Na mentalnom ekranu se smenjuju likovi devojaka koje sam dotakao u prolazu i tu i ostaju. Volim ih celim bićem, ali svaku naizmenično, što izaziva konfuzne trzaje svesti, rascepljenost moje individue.
Samosažaljenje me je poklopilo. Odmičem ruke sa dirki tastature i obuhvatam glavu rukama, dok suze neumoljivo naviru i lepe se za prste. Ventil je otvoren. Jecaj u noći. Miris prirode kroz tišinu sobe dopire do mojih čula. Obrisao sam oči i zagledao se u zid preliven ljubičastim sjajem izmaglice po kojem su senke fantazije zaplesale nekim čudnim ritmom. Vrelina je prekrila moje telo i lagano topi obrise moje duše.
Dogodilo se neizbežno. Teskoba u grudima i mogućnost napada panike su me stegli, pa sam istrčao iz sobe zalupivši vrata za sobom tako jako, da je cela kuća počela da se trese. Jedva sam uspeo da se održim na nogama i uhvatim se za kvaku na ulaznim vratima. Stegao sam je tako jako da mi je šaka pobelela. Istog sam trenutka shvatio da su vrata zaključana i da u bravi nema ključa. Okrenuo sam se ka prozoru sa moje desne strane. Moram da izađem napolje!
Otvorio sam prozor, nagnuo se i baš kad sam pokušao da prebacim nogu preko simsa podrhtavanje tla se pojačalo. Instinktivno sam prekrio lice rukama, a u mislima se prebacio na neko sigurnije mesto. Otvorio sam oči i ugledao ljubičastu izmaglicu prizora na zidu, smenjivanje svetlosti i senke i obrise nage devojke. Osetih vrelinu u grudima, a potom i u celom telu.  Stegao sam vilicu, osetivši glad. Bio sam zbunjen.
Potresi su iznenada stali. Dva koraka su me delila od zida. Blještavo bela svetlost pomešana sa ljubičastim zracima milovala je moju kožu izazivajući finu vibraciju i potpuno stapanje uma i tela. Tišina, mir i spokojstvo ispunjavali su prostor oko mene. Devojka se odvojila od zida i dotakla me po ramenu. Osetio sam toplinu, poverenje i spustio obraz na njenu ruku. Stanje blaženstva preplavi celo moje telo. Ostaću ovde zauvek!

Aleksandar Stošić

vrati se na sadrzaj
      arhiva