vrati se na sadrzaj arhiva [email protected]

VEŠTICA

       

Znam, govorili su da je veštica,
Govorili su da ukletom stranom hoda,
Da su je razapeli Bogovi,
Da su je se plašili cigani...
Znam, da je hodala gola po mesečini,
Da je volela vukove… sve znam,
Ali sam je voleo.
Znam da su pod njenim pragom živeli đavoli,
Da je utkala u kosu pesmu revolucije,
Da se mnogi momci posle nje nikada nisu vratili,
Ali sam je voleo.
Sada plaši me njena pogana senka na prozoru,
Kada noću zacvili kletva pod borovinom...
Kada slepi miševi na krovu zajecaju
Za njihovom mrtvom iluzijom,
Kao i mojom….
Voleo sam je… voleo sam je…
Đavolicu, sina nam je ubila,
Sad leti ka svom hororu,
Jer je moj od života načinila.
Pogani su njeni zubi,
Grešne su njene ruke,
Noći u crnom
Kad je lebdela među zemljom i snom,
Kada sam je zakopao pod borovinom,
Kada sam je gurnuo u celije i ganglije,
Da joj se zatre put i vlast u telu mom.

Stevan Vrekić

vrati se na sadrzaj
      arhiva