| ***
Beli jednorog
Svratio mi je
U san,
I reče mi:
‚‚Znaš li koliko sam
Umoran,
Od ponoćnih senki
Što divnu prošlost ruže,
U podnožju zlobe
Duše im se prže?
Ali znam da jednom,
Silno osetiću,
Da u svakom srcu
Ja celivan biću,
Kao simbol svetog
I nepomućene sreće,
Mada znam da što se zbilo
Vratiti se neće…’’
Ivana Mladenović |
