Jurio me je…
Znao sam da su ga đavoli poslali…
Pucketala je noć kao stara ploča,
Znam jurio me je…
Nisam se okrenuo ali sam ga osećao.
Pio je moju krv,
Znam osetio sam dah na vratu,
Kao košeno seno, kao miris duvana.
Znam samo da se nisam bojao,
Znam... da sam bežao a onda
U njegovoj tami stojao...
I pustio da me začara...
Moje usne gore kao kestenje,
Moje srce peče kao žar saća.
Više se ne plašim mraka
Ni novog sveta u koji me je odveo,
Ni onoga imanentnoga, esecijalnog, infantilnog,
Čoveka u kojeg me je pretvorio,
Znam jurio me je… I ja sam mu dozvolio.

Stevan Vrekić, rođen 1987. god. Student srpske književnosti i jezika u Kosovskoj Mitrovici