HC: Šta je danas u ovo vreme kad izdavači uglavnom pucaju motiv za pokretanjem jednog ovakvog lejbla?
HR: Label je nastao spontano. Trebao mi je izdavač za moj solo projekat STOJ. Nije mi se dalo ganjati neke izdavače, a tu je bila i želja da imam potpunu kreativnu kontrolu nad izdanjem, pa sam se odlučio da pokrenem svoj label. Kontao sam - ako mogu drugi, zašto ne bih mogao i ja. Bilo je tu i nekih ličnih motiva koji ne igraju neku veliku ulogu u ovom kontekstu.
Odmah nakon osnivanja label-a javio mi se Igor iz Splita (Karmakumulator) i ponudio mi da izdam jedan njegov EP koji je pripremao u sradnji sa Krunom Joštom iz Zagreba (GentleJunk Co.). Naravno, prihvatio sam njegovu ponudu i tako sam počeo da izdajem i druge bendove. U roku od nekih mjesec dana napravili smo dva solidna 3” EP-ja, koji su me motivirali da nastavim sa daljim radom.

HC: U čemu je Hikikomori drugačiji od postojećih izdavača?
HR: Nemam pojma! Ni po čemu. Hikikomori Records je samo jedna kap u moru nezvisnih izdavača i nemam neku posebnu potrebu niti cilj da se izdvajam od ostalih. Istakao bih da dosta pažnje poklanjam grafičkom dizajnu.

HC: Koja je filozofija etikete?
HR: Pa i nema tu neke posebne filozofije. Na samom početku sam imao neke ideje i koncepte, ali sam vremenom od toga odustao. U svakom slučaju u ovome nisam zbog novca, već zbog intresovanja i ljubavi prema muzici i DIY kulturi. Kratki opis bi mogao da zvuči ovako: DIY label za sve vrste eksperimentalne i mentalno poremećene muzike. ”Pa ko voli nek izvoli!”

HC: Kako birate koji ćete bend izdati? Koji je bitan kriterijum?
HR: Najviše biram po ličnom ukusu. Stil muzike i nije toliko važan. Vazno je da je bend originalan i da je produkcija na nekom nivou. Važno je da vidim trud i koncept iza svega toga. Na žalost, danas ima previše loših bendova, a i finansijka situacija mi ne dopušta da izdam svaki bend koji mi dobro legne. Dosta puta sam bio u situaciji da moram odbiti neki bend koji mi se sviđa zbog nedostatka vremena i novca.  

HC: Šta možete da ponudite bendu koji izdajete?
HR: Mogu mu ponuditi par CD-ova i besplatnu promociju. Pored toga radim i grafički dizajn, sam ili u saradnji sa bendom, a za neke bendove sam radio i mastering. U skakom slučaju zelim da pomognem bendovima što više mogu i pokušavam da ispunim njihove želje i očekivanja. I što je najvažnije, nastojim da budem iskren, korektan i realan.  

HC: Koliki su tiraži i od čega zavise?
HR: Do sada su tiraži bili od 30 do 50 komada, a u budućnosti će vjerovatno biti i manji. Tiraž zavisi od moje lične procjene i trenutne finansijske situacije.

HC: Koliko uspete da prodate a koliko menjate, poklanjate i ostalo?
HR: Prodaja je prilično slaba. Za sada se prodalo po par komada od svakog izdanja, što znači da je label sa svakim novim idanjem u sve većem minusu. Čisto sumnjam da će se tu nešto promjeniti u skorijoj budućnosti. Povremeno se mjenjam sa drugim izdavačima i bendovima i to je jedna od pozitivnih strana nezavisnog izdavaštva. Zato bih želio ovom prilikom da poručim ostalim label-ima i bendovima da se jave ako su zainteresovani za razmjenu ili neku drugu vrstu saradnje. Jedan dio CD-ova ide za promociju, a dosta toga se i pokloni. Za sada, većina CD-ova stoji u kutijama i čeka neke bolje dane.

HC: Koliko je nezavisno izdavaštvo danas razvijeno a koliko je opet u krizi? Danas su nesumnjivo bolji kontakti ali je kultura nabavljanja izdanja daleko manja nego ranije. Dakle, kako bi ocenili stanje izdavaštva kod nas (mislim na ex yu)?
HR: Nezvisno izdavaštvo danas ima sve uvjete za razvoj, a po mojoj procjeni je razvijenije nego ikad. Svako može pokrenuti svoj label, naštancati par CD-ova i to izdati. To ima i dobru i lošu stranu. Previše ponude, malo potražnje. Veliki label-i su u krizi a jedan od razloga je, izmedu ostalog, i razvoj nezavisnog izdavaštva. Ex-Yu teren i ne poznajem baš najbolje.
Sa naših prostora bih izdvojio Circumanalis Records, Guranje s Litice i Slušaj Najglasnije sa kojima sam imao pozitivno iskustvo i koji rade veoma kvalitetna izdanja. Mislim da naša scena u tome nije ništa lošija.

HC: Šta mislite o net izdavaštvu? Koliko net kao vitruelni medij ubija materijalna izdanja?
HR: mp3 kao format za mene nema nikavu vrijednost i smatram da je mp3 jedan od najvećih razloga laganog nestanka materijalnog izdanja. Mislim da će CD, koji već duze vrijeme gubi na popularnosti, nestati već za nekih par godina, kao što se to desilo i sa kasetama. Srećom neki nezavisni izdavači su se počeli vraćati kasetama, ali mislim da je to neki trenutni trend. Ploče će uvijek imati vrijednost kod velikog broja kolekcionara. Ove nove generacije muziku slušaju na mobinim telefonima tako da vam to sve govori. Ima klipana koji nikad gramofona nisu vidjeli a kamoli ploču kupili.
Kod nas je situacija jos gora. Sve narodnjak do narodnjaka, a muzika se kupuje po pijacama i buvljacima na CD-ovima koji izgledaju kao da su nogama pravljeni. Cak nisu sposobni ni imena pjesama prepisati kako treba. Kupiš cijelu diskografiju nekog benda na jednom CD-u za par maraka i libo te racku. Što bi se mučio i tražio ploče i cd-ove i jos trošio lovu, kad sve to fino možeš skinuti sa neta i to džabaluka. Jedina pozitivna stvar kod net izdavaštva je jeftina promocija.  

HC: Da li je možda upravo internet taj koji je doneo neku novu vrednost fizičkom izdanju? Obzirom da su fizička izdanja sve ređa (i u sve manjim tiražima), da li time ona dobijajnu na značaju i na vrednosti?
HR: Mislim da internet nije donio nikakvu novu vrijednost fizičkom izdanju već je omogćio da se lakše dođe do njih. Posljednjih par godina, većinu CD-ova i ploča kupujem preko net-a. Lakše je, a i izbor je veći. Ranije sam znao satima kopati po muzičkim antkikvarnicamna ne bi li našao nešto interesantno. To također ima neku svoju čar, ali zahtjeva puno vremena, upornosti i strpljenja. Nekada je bilo mnogo teže doći do onoga što tražite i samim tim je imalo veću vrijednost. Za mene će fizička izdanja uvijek imati vrijednost, ali, na žalost velika većina se danas zadovoljava jeftinim, brzim i nekvalitetnim riješenjima. Ne mislim da su fizička izdanja sve rijeđa pojava, ali je moguće da izlaze u manjim tiražima zbog prezasićenosti publike i besplatnog skidanja sa interneta, gdje možete naći sve sto vam uši požele.

HC: Često uz etiketu ide i distribucija, pa da li postoji tako nešto kod vas?
HR: Pa i ne postoji. Na žalost, neće niko da sarađuje. Šalim se. O tome nisam puno razmišljao. Mislim da bi mi to bilo previše posla. U svakom slučaju ne isključujem saradnju sa drugima i na tom planu.    

HC: Da li u nekim trenucima to doživljavate kao posao a ne kao izvor zadovoljstva? Koliko često dodje "ne mogu više" trenutak?
HR: Naravno! Svako izdanje zahtjeva dosta rada, vremena, planiranja, komuniciranja, itd. U trenutcima kada me sve to zamori, jednostavno napravim pauzu od par mjeseci. U tom periodu ne izdajem ništa i bavim se nekim drugim stvarima. A onda se pojavi neki bend, koji me probudi iz zimskog sna i natjera me da se opet prihvatim posla.

HC: Šta reći na kraju?
HR: Hvala na podršci i sve pohvale za vaš dosadašnji rad.
Pozdrav iz Danske

hikikomori-records.com