HC: Na početku moram odmah da te pitam zašto je Pančevo toliko plodno tlo za strip? Meni je to prosto sjajno koliko se tamo ljudi bavi stripom.
A: Definitivno je u pitanju elektrika, ona je centar epidemije, elektrika je jedna od retkih galerija koja ima alternativan senzibilitet. Vecina galerija ima mermerne podove, hromirane rucke za vrata, staklene plafone i slicne smicalice koje treba da nadoknade jalovost izlozbe, covek ne zna da li da se izuje kada da ulazi u njih, deluju nepristupacno i kao leglo snobova. Kod elektrike toga nema, svako moze da unese svoje pice, ulazna vrata su prekrivena najrazlicitijim stikerima, ljudi koji organizuju aktivnosti su spontani i prijatni, sve vreme imate osecaj da ste u dnevnoj sobi svog ujaka alkoholicara, zakletog nezenje i pasioniranog kolekcionara drangulija sa buvljaka.

HC: Verujem da pančevački strip autori sarađuju i reci ko je trenutno aktivan na toj sceni…
A: dosta su aktivni letač, zograf, palibrci i dr.

HC: Možeš li da uporediš poslednjih par godina kada je o stripu reč?
A: mlitavo, bledunjavo, skromno... a da sam raspoloženiji rekao bih žilavo, prljavo, kvrgavo...

HC: U takvom okruženju i sa takvim nasleđem nije čudo što nastaje Pleme Stripopata. Aktivni ste već neko vreme pa mi reci par reči o tome…
A: Svi mi u plemenu smo lečeni kolekcionari stripova, ima nečega patološkog u opsesivnom skupljanju svih epizoda određenog junaka, u pedantnom raspoređivanju stripova na police, nadmetanju u poznavanju svakog sitnog detalja u vezi scenariste ili crtača.
Najsmešnija su nagađanja o trenutnoj klimi unutar neke izdavčke kuće. Najpre su u naše strogo čuvane herojske svetove (Blek stena, kapetan miki idr.) uleteli pivo i trava, to je bilo nešto sa čime oni nisu mogli da se takmiče. Potom smo od crtanja zapaljenih lobanja i nabildovanih plavušana dosli do toga da crtamo kite i trosise žene. Zatim, kada je prošla ta provokativna faza (hvala nebesima i uskršnjem zeki) došli smo do nekih prefinjenijih stvari, a danas već i apstraktnih i eksperimentalnih.. sazrevanje valjda.

HC: Da li pleme ima stalnu ekipu ili se ljudi menjaju vremenom?
A: U pocetku nas bejaše sedmoro, troje se udavilo ostalo ih četiri, četiri ljuta gusara za sada - infact, srga, ja (asterian) i mavko, mada ortak (mavko stripopat) regrutuje omladinu preko našeg sajta da nam se pridruži. imamo dva nova člana, musasi i ritualist i dosta bliskih saradnika. Deo ekipe je u Beogradu pa su i angažovani i u shlitz comics ekipi i trenutno su stacionirani u skc-u.Svi zaintersovani mogu da nam šalju svoje radove na mail. Ne primamo samo sranja u kojima se bore nindže ili upucavaju kauboji.

HC: Antidepresiv je vaš fanzin. Kada on nastaje i sa kojom idejom?
A: Prvo smo izdali tri broja fanzina kvart koji je bio sponzorisan od strane nekakve kulturne dobrotvorne organizacije, a potom je Srđan nacrtao strip u kojem, Buš, tada aktivni predsednik amerike ulazi u mašinu koja ubrzava evolucju tako postavsi svinjom. Sponzori staju u zaštitu svojih sponzora i ukidaju nam sredstva i ostajemo bez prostorija jer smo uvredili njegovu svetost. Od tada sve radimo sami, štampu, dizajn, presavijanje, heftanje, distribucija, sve. Trenutno radimo jedanaesti broj antidepresiva.

HC: Kako se razvijao?
A: Pa skupimo pare delom od prodaje ogana... na pijaci prodajemo džigerice, strpljivo čekamo da nam preminu rođaci širom evrope i ostave koji dinar ili masonski, kako nam dolikuje, trpamo cement u mešalicu i stambeno obogaćujemo velelepne četvrti svojih gradova (ovo je najčešći scenario), u međuvremenu se nakupi dovoljno radova, namontiramo sta treba i voala.

HC: Da li se stariji brojevi mogu naći ako ne u papirnom, onda u PDF obliku?
A: Imamo striparnicu u Beogradu koju vodi matori anarhista, umetnik i sveznalica. Striparnica se zove utopija i nalazi se u ulici vojvode milenka 52, pored nasih starih fanzina tu je i gomila časopisa, knjiga, dvdijeva i drugih dangulija.

HC: Antidepresiv objavljuje alternativni i andergraund strip. Po čemu vam je bio interesantniji od mejnstrim izraza? Sloboda i rušenje granica, eksperiment, poigravanje sa elementima stripa?
A: upravo to i naravno, dosta zabave, pogotovo ako uspemo da se skupimo i napravimo radionicu - pivo i tuš teku u potocima.

HC: Kako birate autore koji će se naći u fanzinu?
A: Mail nam baš i nije zatrpan hrpama radova pa se bolji proberu, naravno svež likovni izraz ima prednost, ubacujemo i trash, znači i flertovanje sa ružnim nam nije strano, najbitnija nam je originalnost priče. Za kombinovanje likovnog i literarnog dela važna je ideja i naravno strpljivost ili domišljatost da se ona izvede, ako u procesu dođe do grešaka to je ok, jer greške znaju da učine rad pririodnijim.

HC: Je li lakše sam raditi fanzin ili kao ekipa? Pretpostavljam da je sam teže skupiti materijal ali sa druge strane što je više ljudi vece je kašnjenje isl... Kakvo je vaše iskustvo?
A: Tek sada posle pet godina rada dolazi do nekih mimoilaženja, ja više pažnje posvećujem svom projektu agamemnon, srđan planira svoj fanzin čupakabra (uskoro izlazi konkurs, tema je pleme ili afrika), infact insistira da ubacujemo više ilustracija, mavko se sve više bavi fotomontažom i fan artom.

HC: Predstavi Agamemnon kao još jedno od vaših glasila. Radi se o jako zanimljivoj ideji... Do sada su izašla broja. #2 se bavio oblačićima za tekst, a #1...
A: Da, u drugom broju sam eksperimentisao sa oblačićima; u trećem planiram eksperimente sa panelima (on je gotov, samo čekam da mi zigomar koloriše naslovnicu), u četvrtom (u izradi) ekperimentišem sa fontovima, koristim slovne znake ili druge simbole brojeve, i slično; da ispripovedam priču na čudniji način, koristeći strip sinergiju teksta i slike kroz prožimanje, nadovezivanje i zamenu mesta osnovnih strip elemenata, oblačića, panela, leteringa i rasporeda crnih i belih površina.
Što se tiče prvog broja, on je nastao bez nekog značajnijeg promišljanja, čitav niz starih ilustracija sam prelepio rečima koje sam izmišljao, mrmljao sam neki drevni jezik ili budući ultimativni esperanto i sve to zapisivao na starim radovima. Na kraju sam u kratkom tekstu objasnio kako i zašto sam to radio ne bih li u celu zbrku uneo malo smisla, on se ne uklapa u celokupnu seriju pa ga ne spominjem često, mada su takve stvari dobre za mapiranje sećanja, neko piše dnevnik, neko ima blog, ja crtam i pišem, dakle ja stripujem.

HC: Zbog čega je bilo bitno da Agamemnon izdvojite iz redovnog izdanja?
A: brojem stranica koje prevazilaze kapacitete antidepresiva i njihovom potrebom da budu zajedno i tako bolje objasne celokupnu zamisao.

HC: Na kraju, hvala ti na ovom razgovoru i reci mi, po tebi lično, šta fanzinu fali i na čemu ćete raditi u nekom narednom periodu?
A: Fanzin je fanzin, imamo problema sa distribucijom, često cena poštrine prevazilazi cenu njegove izrade, a ljudi su letargični i pre će se odlučiti za paklu cigara nego za svesku punu škrabotina i nebuloza. Ispostavlja se da će ljudi naučiti da život čine male (cigarete i dopuna za mob) stvari hteli to oni ili ne, mislim da čika džiboni peva tu stvar ide ovako tako malo mi za sriću triba blabla babla baaaa... moja lipa!!
Hvala vam na vašoj zdravoj radoznalosti i neustrašivom čeprkanju po unutrašnjosti. All hail helly cherry.

plemestripopata.isgreat.org