Pre jedno godinu i po dana uradio sam serijal anketa/intervjua sa ovdašnjim noise/industrial/experimental isl entitetima u želji da saznam nešto više o tim ljudima, kako razmišljaju i kako vide celu priču. Ovo je, moglo bi se reći, nastavak te ankete. Uživajte i probajte da noktom malo zagrebete po zemlji. Otkrićete jedan drugačiji i čaroban svet...

HC: Za pocetak podseti nas na svoje dosadasnje radove. Kako je tekao razvoj Shinig Shitboxa?
SS: Ne postoji neki jasan razvoj... sve se desilo i dešava se spontano. Ime Shining Shitbox je nastalo u trenu kada je trebalo da se ulogujem na MySpace da bih podelio moj kućni zvuk sa širom grupom ljudi i nema neko posebno značenje. Onda su krenuli koncerti, mnogi improv sešni sa raznim ekipama, istraživanje i eto me. Svuda i nigde. Ove godine ću izdati prvi album na CDu, ili možda više njih online. Do sada me mrzelo da se cimam oko toga.

HC: Kada si poceo sa celom ovom pricom, koja je tvoja zelja bila i kakav smisao ona ima? Sta to tebi znaci a šta bi trebalo slušaocima?
SS: Gitaru sviram od trinaeste godine, u raznim bendovima sa drugarima sviram od petnaeste, a od dvadesete godine sam počeo da se bavim i elektronskom muzikom (prvo na kompu, kasnije na hardveru). Sada imam trideset godina, Shining Shitbox postoji već tri-četiri godine i svaki dan je drugačiji, jer svakodnevno sviram pod uticajem različitih stvari u životu. Meni sve ovo predstavlja bezbroj slika kako ja vidim svet. Namera ne postoji, samo potreba za muzikom. Moji prostor, vreme i kolorit. Ako neko pronađe u tome prostor koji i njemu odgovara, sjajno.

HC: Ako je tvoj muzicki izraz ambient/experimental/noise/drone, isl sta bi bila inpiracija koja zahteva ovakvu neobičnu formu?
SS: Muziku volim i slušam od ranog detinjstva i volim skoro sve osim pop muzike. Odrastao sam na hevi, spid, treš metal muzici i roku iz šezdesetih i sedamdesetih, u srednjoj školi već na najrazličitijoj elektronici od (Tangerine Dream do FSOL), bluzu, klasičnom džezu, ruts regeu, afro fanku, panku, alternativnom roku, hip hopu, fjužnu, musique concrete, fri džezu, kompozitorima minimalizma, nojzu... sve se to u podsvesnoj heterogenoj smesi nataložilo i svakako utiče na ono što radim. Inspiracija može biti predivan dan i uživanje na terasi uz Boba Marleya, Lightning Bolt, Johna Lee Hookera ili Melvinse, može biti priroda, ili vožnja u javnom prevozu. Pored muzike, sve što mi se dešava i sve što se dešava oko mene jeste inspiracija. Ne vidim veliku razliku međ' muzom koja me posećuje kada sviram improvizacionu, ambijentalnu dron muziku sam i one koja silazni na ksnu kada sa bendom džemujem i uvežbavam psiho rok, dab, stoner "kompozicije". Nemam posebnu inspiraciju za ovako neobičnu formu.

HC: Kako generalno nekome ko nije upucen intenzivnu buku, experimental isl objasniti i kako ti se cini izjava "There is no such thing as noise"?
SS: Zajebi ta sranja, drekavce i padavičare. : )

HC: Noise. Muzika ili Anti-Muzika :)? Zasto je jedno, a zasto je drugo?
SS: Pojma nemam. Iskreno. Nojz automatski predstavlja apstraktnu sliku, fantazmagorični prikaz za one koji su u stanju da ga vide. Nije to za ljude koji tako ne osećaju audio impulse i ne vide ushićujuću radost u razarajućim eksplozijama zvuka. Nojz je kao vatromet u kojem samo neki mogu da uživaju. Iako je kao element bila sastavni deo mnoge muzike koje sam voleo (od Hendrixa preko Autechre do Moondog-a), buka kao esencija doživljaja, došla je na kraju sa Ground Zero, Merzbow, Skullflower itd. Bio sam fasciniran njihovom zvučnom hemisferom i radostan sam surfovao na naletima adrenalina koji su se budili pri svakom novom neočekivanom preokretu. Buka je tako opšta i preširoka slika sklona najčudnijim metamorfozama.

Svi mi smo svakodnevno pod uticajem buke, samo što neki umeju da je prepoznaju i svesno uživaju u njoj. Ne znam da li bih teoretski rekao da je to "muzika" u opštem smislu, zaista. Nikada me teoretska kategorizacija nije interesovala. Buka nekad može biti poput zazen meditacije, a nekad poput partije basketa u kraju, sto se tiče dinamike i komunikacije. Buka je otvoren svemir.

HC: Nastupao si i uživo. Kako zapravo izgleda tvoj nastup?
SS: Sviram gitaru, sintisajzere, sempler, razne efekte i poprilično se znojim.

HC: Neponovljivost napravljene muzike. Prednost ili mana? Možda i nešto treće.
SS: Autentičnost neponovljivih trenutaka. Ne mešam improvizacionu i komponovanu muziku. To su dva različita pristupa i oba materiju donose iz podsvesti. Stvar je samo u izvedbi.

HC: Kaze jedan moj ortak "za sve to ti je dovoljan fruti lups i esid"... Sta koristis u radu? Hardver, softver, gedzet isl...
SS: FRUITI LOOPS je jedan divan, jednostavan i interaktivan program koji sam koristio mnogo dugo pre no sto sam se prešaltao na muzicki hardver, pre par godina. Naravno, FLS uz mnoštvo piratizovanih plugin-ova. Ali je zato matori Albert je neopisivo magican. pogotovo na plaži daleko od obaveza i svakodnevnog života, : ) Danas za stvaranje zvuka koristim dosta toga... dve električne gitare, dva lampaška Orange pojačala, sempler, miksetu, jedan analogni i više digitalnih sintisajzera, matori trakaš eho, najrazličitjije analogne i digitalne efekte, melodiku, usnu harmoniku, razne zvečke i perkusije, iPod mikrofon za snimanje zvuka, okolinu u kojoj živim ili trenutno se nalazim (od plaže, preko moje terase, do vožnje gradskim prevozom) i razne svakodnevne predmete. Na kraju ispadne da samo FLS i esid ipak nisu dovoljni za kreiranje zvukova, barem ne meni.

HC: Danas je racunar dostupan svima. Činjenica je da masa ljudi radi nesto po pitanju muzike sama. Da li smatras da je ta dostupnost dobra i to da svako moze da radi muziku/buku?
SS: Mislim da je to genijalno, naravno. Apsolutna sloboda svima i mogućnost da se izraze. Meni javno istupanje, izvođenje muzike i objavljivanje materijala nije bitno, koliko i to što lično ja dobijam igrajući se sa zvukom svaki dan ili svirajući zajedno sa prijateljima. Muziku shvatam kao intuitivno i iskreno opštenje sa svetom oko sebe i samim sobom, i zato smatram da je savršeno što danas svako ko ima kompjuter može da se izrazi. Treba srušiti sve granice.

HC: Koliko stizes da pratis desavanja u ex yu u smislu novih i starih imena?
SS: Stara imena me odavno ne interesuju. Internet je sjajna stvar sto se tiče pronalaženja nove muzike i upoznavanja novih sjajnih ljudi širom naše bivše zemlje i sveta. Idem na koncerte redovno.

HC: I ovim ti ostavljam poslednju priliku da kazes nesto sto zelis a nisam te pitao i jeste ili nije bitno vama, nama, nekome,...
SS: Vol. na 11 i samo rokajte.