Po već gotovo ustaljenom običaju, zakasnila sam i na ovu manifestaciju, pa sam, na svoju veliku žalost, propustila polovinu nastupa War Jaguar War!-a, hibridnog sastava koji čine bivši članovi Consecration-a vokalno upotpunjenog prodornim glasom bivše vokalice Rain Delay-a. Iako eto nisam bila u prilici da čujem sve, ono što jesam čula bilo je zaista odlično...pravi dobar droun sa primesama sladža i još koječega i ženskim vokalom koji je baš zavijao i koji bi, da je ozvučenje tokom njihovog nastupa bilo malo bolje, verovatno još uvek odzvanjao u mojoj glavi. Zaista sam uživala u onome što su nam oni priredili.

Sledeći je na redu bio gost iz Italije sa svojim projektom po imenu Fukte. Italijan je baš baš pržio,  po mom mišljenju malo predugo. Spržio nam je ganglije i dobio najjači aplauz i to, reklo bi se, iz zahvalnosti što je konačno napustio binu i dozvolio publici da malo odmori izmaltretirane uši. Verujem da su, za razliku od mene, ljubitelji harš nojza bili oduševljeni.

Shining-Shitbox, bučni dvojac koji između ostalog uključuje i saksofon, a koji je usledio počastio nas je dosta mirnijim, čak opuštajućim zvučnim koktelom – talasima atmosferične ambijentalne buke uz koje si mogao da se dubuko zavališ u stolicu i utoneš u uživanje. (Veliko hvala organizatorima za stolice!) Iako im je nastup trajao svega nekih pola sata, meni se činilo da traje dosta duže, a izgleda da taj utisak nisam imala samo ja. Na trenutak sam se bila toliko opustila i zasigurno bih i zaspala da Shining-Shitbox svoje „talase“ nisu isprekidali iznenadnim i čak drastičnim i neprikladnim promenama zvuka kojima su valjda hteli da prodrmaju i razbude letargične slušaoce. Mene su lično baš iznervirali jer su mi prekinuli zanimljiv tok misli, stoga verovatno nisam ni obratila toliku pažnju na neke druge propuste, poput tog neprekidnog i jednoličnog loop-a koji je zasmetao nekim pažljivijim slušaocima, recimo Tearpalmu, koji nije bio odlutao kao ja.

Nakon toga nastupio je Wo0, meni dotad potpuno nepoznat beogradski izvođač koji je imao najkraći ali ujedno i možda najsmisleniji nastup. Toliko mi se dopala njegova psihodelija da sam kad sam stigla kući brže-bolje skinula i njegov album „With The Flowered Mind“ koji je dostupan za besplatan daunload i koji bih ovom prilikom da preporučim, da ne kažem, izreklamiram :D.

Fukte

Smrznikov nastup je nakon Wo0-a bio opet pravi i nemilosrdni teror za moje uši, što je bilo i više nego očekivano od ovog zagriženog haršnojzera. Jako mi je bilo žao što se ne setih da ponesem bar vatu da koliko-toliko zaštitim uši svoje jadne. Nadasve jednoličan, iliti statičan i prazan zvuk čiji sam kraj jedva dočekala.

I na samom kraju nastupili su C.T.D. Taman kad pomislih da me više ništa ne može dodatno smoriti ili pak iznenaditi, oni me eto iznenadiše! Igrali su se i eksperimentisali svakakvim rekvizitima koje su doneli...zvuci su se, međutim preklapali i poništavali, tako da je rezultat svega toga bio zapravo poprilično ujednačen zaglušujući šum. Jedino što se iz toga dalo jasno izdvojiti bio je oštar krik razbijanja stakla, od čitave gomile (nisam brojala koliko tačno) staklenih ploča koje su lomili o ivicu bine i čije iskre su se rasprskavale po čitavoj prostoriji. C.T.D. su u svoj nastup uneli mnogo energije, grolali i vrištali su i još i krvlju ispisali svoj logo na staklu koje su zatim razbili. U silnom razbijanju im je pripomogla i publika koja je još neko vreme gazila po staklu kojeg je bilo svud unaokolo lomeći ga na još sitnije komadiće...
Šta još reći? Beše ova noć bučnih improvizacija nadasve zanimljiv događaj, veče za pamćenje. Bar do sledećeg takvog dešavanja :D.

Foto izveštaj se nalazi na HC blogu.