Zimski se dani najrađe provode u miru porodičnog doma, uz topao čaj i odličan pogled s prozora na mećavu. Kada se završe svi kućni poslovi i zgasnu nepotrebna svetla, kada zamre glas spikera na TV-u i utihne bruj sa radija, jedino vam ostaje topla reč da vas greje.
Tada dobro dođe rame voljene osobe umesto jastuka, vruća kafa ili kuvano vino, jedno šareno ćebence koje će stalno izmicati dok bez daha letite svetovima koje su za vas tkali iskusni znalci, ali i mlade nade domaće (i strane) scene.
Prilozi koji su se našli u ovom specijanom broju razgaliće vam srce, dirnuti vas u dušu, rasplakati, ali i nasmejati do suza. Poželećete da neke pasuse pesama ili priča, pojedine haiku pesme i aforizme, ako ne i sve, podelite sa vašim ukućanima i time unesete po koju novu iskricu u vaš dom.
Primetićete da smo u ovom specijalu odstupili od dosadašnjeg načina objavljivanja: neki autori zastupljeni su sa više radova - uglavnom zato što su sami „krivi“ za to – konkurišući i sa pesmom i sa pričom, aforizmom... Stoga smo odlučili da ovim brojem Helly Cherry-ja, bar donekle, prikažemo raznolikost i raznovrsnost stvaranja jednog autora. Nadamo se da smo uspeli da pokažemo kako ideje pisaca, baš kao i pahuljice zimi, lete čas na jednu (priča) čas na drugu stranu (pesma), okreću se (haiku) i prevrću (aforizam) i, posle dugog i neizvesnog leta, sleću na plodno tle (čitaoca).

Tamara Lujak