Ne znam kako je sve počelo. Pri svakom umnom naprezanju gubim kontrolu nad sobom.

*

Imala je svetložutu kosu. Stajao sam iza nje, držeći je čvrsto za kukove. Radili smo brzo, jako. Izvijala se koliko je mogla. Njen miris mi je mutio razum, stiskao sam vilicu, škripao zubima...
Jednim udarcem prelomio sam joj kičmu. Zagnjurio sam glavu i razjeo joj međunožje. Nisam zadovoljio samo glad.
Posmatrao sam svoj bezlični lik u ogledalu, otvorenih usta, mehanički mljackajući, uživajući pri svakom grčenju vilice, lučenju pljuvačke... zadovoljan... Zadovoljan.

*

Muškarci su silovali, ubijali, proždirali žene, decu... svuda, na svakom koraku. Kad su ih istrebili, počeli su da uništavaju jedni druge: jači je tukao i silovao slabijeg.

*

Prvo sam lovio slabije, potom sve ostale.

Čekao sam, pritajen iznad vrata na kraju hodnika u prizemju napuštene zgrade. Najzad, čuo sam korake. Srce mi je sve glasnije tuklo... Kad je došao pravi trenutak, bacio sam se, svom svojom težinom, bodežom na njegovu lobanju. Probio sam je, obarajući ga na pod. Nastavljao sam da zaranjam bodež sve dublje, sve jače... Mehurovi pljuvačke šištali su između zuba.

Odjednom, osetih kako bolno puca rasekotina na mom potiljku. Bilo ih je dvojica…

Vuk Mihailo
1982;
Sremska Mitrovica;
apsolvent Pravnog fakulteta u NS;
Odbojkaški klub Srem Simex;
Politeia, škola za civilno društvo;
Mladi pravnici Srbije, Program prakse u opštinskom sudu u NS;
Cambridge FC;
Hobi: pisanje, proizvodnja rakije...