Taj utisak, tako prisno,
drži pogled k‘o kleštima,
na mestima gde ste nekad položili blisku
stvar.
 
Jedno mesto, strano kao kosmos,
za vaš tovar mali
odabrali ste slučajno,
i nikad pre toga,
zar?
 
Sred te škrinje, što van puta vreba
retki korak smeli,
sreli ste sva ona čuda što ste znali
iz davnine.
 
Videli ste čitav jedan
svet,
što nestaje isti čas.
Bio je vaš dom, a tamo
nigde nije bilo vas.

Ivan Despotović