***

Na placu, nedaleko od severa,
kuća zvrji prazna, okolo mrak.

Šušne list, neko me nevidljiv dotakne po
obrazu.

Ne znam otkud moja malenkost ovde.

Gargamel mi potom šapće da me je
Drakula pozvao na rođen.

Tresu mi se kolena,
vidim da sam sve maljaviji,
berem prvu noćnu ružu,
dajem je osušenom drvetu.

Mesec čini: brrr!

Zoran Ilić